Situacija je alarmantna: Zašto se Evropa zagreva dvostruko brže od ostatka sveta?

Evropa se danas zagreva brže nego bilo koji drugi kontinent, a posledice klimatskih promena postaju sve ozbiljnije i smrtonosnije. Prema analizi koju prenosi britanski portal "Gardijan", evropsko zagrevanje posledica je globalnog porasta temperature, ali i niza faktora karakterističnih upravo za ovaj kontinent.

U odnosu na predindustrijsko doba, prosečna temperatura u Evropi porasla je za oko 2,5 stepeni Celzijusa, dok je globalno povećana oko 1,4 stepena. Od sredine devedesetih temperatura na kontinentu raste prosečno 0,56 stepeni po deceniji. Poređenja radi, rast je u Severnoj Americi je 0,42, u Africi 0,36, a u Južnoj Americi 0,27 stepeni po deceniji.

Ovogodišnji toplotni talasi već su odneli veliki broj života, a stručnjaci upozoravaju da će ekstremne vremenske pojave postajati sve češće.

Četiri faktora ubrzavaju zagrevanje

Naučnici posebno izdvajaju četiri procesa koji doprinose tome da se Evropa zagreva brže od ostatka sveta: promene u atmosferskoj cirkulaciji, ubrzano otapanje Arktika, smanjivanje snežnog pokrivača i čistiji vazduh.

Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Promene u atmosferskoj cirkulaciji doprinose tome da se tokom leta nad Evropom češće zadržavaju veliki sistemi visokog pritiska, odnosno takozvane toplotne kupole. Tokom junskog toplotnog talasa vreli vazduh ostao je zarobljen nad kontinentom, što je doprinelo ekstremnim temperaturama.

Doktor Samanta Berdžes iz evropske službe Kopernikus navodi da su promene uočljive već decenijama.

- Kada posmatramo trendove u zadnjih 40 godina, vidimo statistički značajne promene u obrascima površinskog pritiska i drugim pokazateljima cirkulacije. Unutar tog razdoblja te promene su verovatnije povezane s klimatskim promenama nego s prirodnom varijabilnošću - navela je ona.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste promena ponašanja mlaznih struja, snažnih vetrova na velikim visinama koji imaju veliki uticaj na vremenske prilike u Evropi.

wen hui wang / Panthermedia / Profimedia

Dodatni problem predstavlja Arktik, koji se zagreva brže od ostatka planete. Kada se beli morski led otopi, umesto njega ostaje tamna površina okeana koja apsorbuje više Sunčeve energije. Tako nastaje začarani krug dodatnog zagrevanja i daljeg topljenja leda.

Manje snega, više toplote

Sličan efekat nekada je imao i sneg koji je tokom zime prekrivao velike delove Evrope. Bela površina odbijala je Sunčevu svetlost i doprinosila hlađenju tla, ali se površina pod snežnim pokrivačem poslednjih decenija značajno smanjuje.

U martu prošle godine sneg je prekrivao svega oko 1,3 miliona kvadratnih kilometara evropskog kopna, što je 31 odsto manje od proseka za period od 1991. do 2020. godine. Površina koja je nedostajala bila je približno jednaka zbirnoj površini Francuske, Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije. Bio je to treći najmanji snežni pokrivač od početka satelitskih merenja 1983. godine.

Paradoksalno, doprinos zagrevanju ima i jedan veliki uspeh Evrope - smanjenje zagađenja vazduha. Aerosoli iz zagađenja mogu da odbijaju Sunčevu svetlost ili podstiču formiranje oblaka, čime deo energije ne stiže do površine Zemlje. Kada je tih čestica manje, više toplote ostaje u klimatskom sistemu zbog efekta gasova sa stakleničkom baštom.

Još nije moguće precizno utvrditi koliki je doprinos svakog od ova četiri faktora ukupnom zagrevanju Evrope, ali naučnici očekuju detaljnije procene.

Pexels

Berdžes objašnjava da se njihov značaj razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba.

- Ono što znamo jeste da se važnost pojedinog faktora menja s godišnjim dobom. Blizina Arktika najvažnija je u jesen i zimi, dok su promene u cirkulaciji, koje pratimo od kasnih 1970-ih, statistički značajnije leti - ističe ona.

Brže zagrevanje već se odražava na svakodnevni život u Evropi. Toplotni talasi povećavaju broj smrtnih slučajeva, dok suše i visoke temperature stvaraju povoljnije uslove za širenje šumskih požara. Istovremeno, dodatna energija u atmosferi može doprineti intenzivnijim olujama, obilnijim padavinama i poplavama.

Stručnjaci upozoravaju da će se rizici povećavati sve dok emisije gasova sa efektom staklene bašte ne budu svedene na nulu. Zbog toga se, uz smanjenje emisija ugljen-dioksida, traže i hitne mere za zaštitu stanovništva od posledica ekstremnih vremenskih prilika.

Šef UN za klimu Sajmon Stil upozorio je krajem jula na razmere problema.

- Veliki troškovi ove klimatske krize, i ljudski i ekonomski, dosegnuli su razmere nacionalnog vanrednog stanja. Potpuno je jasno šta moramo da učinimo: da se brže odreknemo ugljena, nafte i gasa i da ubrzamo prelazak na obnovljive izvore energije i zaštitimo ljude - kazao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi