Od masovnih protesta do streljanja Čaušeskua: Krvavi odlazak najvećeg diktatora u istočnoj Evropi (FOTO)

U Bukureštu je juče, na Groblju heroja revolucije, održana komemoracija povodom 31-godišnjice narodne pobune u kojoj je svrgnut Nikolaje Čaušesku. Rumuni su obišli grobove svojih rođaka i prijatelja koji su te 1989. godine izgubili život u sukobu demonstranata sa snagama lojalnim tadašnjem predsedniku. Više od 1.100 ljudi je ubijeno tokom građanskih nemira, prvih u istočnoj Evropi.

Rumunska revolucija 1989. bila je jednonedeljni skup tokom kasnih decembarskih dana na kojem su izbili nasilni nemiri i neredi. Ovom revolucijom zbačen je komunistički režim rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, koji je zajednom sa svojom ženom Elenom osuđen na smrt i pogubljen. To je bila jedina nasilna smena komunističkog režima u istočnoj Evropi, gde su pogubljeni nosioci tog režima.

Opšte nezadovoljstvo režimom

Kao i u susednim zemljama, i u Rumuniji je došlo do opšteg nezadovoljstva komunističkim režimom krajem osamdesetih godina 20. veka. Tiranija režima je bila mnogo veća nego u drugim zemljama. Rumunija je bila prava “policijska država”, gde je tajna policija, pod nazivom Sekuritatea, mogla da radi šta god je htela sa bilo kojom osobom, osim sa pripadnicima državnog vrha.

Nikolae Čaušesku i njegova žena Elena bili su “pravi” diktatorski par, koji je od sebe stvarao kult tokom 25 godina vladavine. Njihova vladavina više je podsećala na komunističke režime na Dalekom istoku nego na režime u okolnim komunističkim državama. Kada je Mihail Gorbačov započeo sa reformama u SSSR-u, Čaušesku je nastavio “tvrdom linijom”. Iako ga je Gorbačov kritikovao zbog načina vladavine, Čaušesku je ostao istrajan, i u istoriju otišao kao poslednji zagovornik ovog pravca u istočnoj Evropi.

Revolucija

Revoluciji su prethodili protesti u Temišvaru, koji su počeli 16. decembra 1989. godine. Oni su bili prouzrokovani hapšenjem mađarskog reformatorskog sveštenika Lasla Tokeša, koji je napao režim u inostranim izvorima informisanja. Sveštenik je na kraju dobio kućni pritvor, a oko njegovog doma su se počeli okupljati građani u znak podrške. Uskoro su se protesti preselili na glavni gradski trg, gde su počeli nemiri, u kojima su organi reda i tajna policija Sekuritatea napali učesnike. Nemiri su se produžili i na 17. decembar, još uvek ograničeni na Temišvar.

Pročitajte još:

Reči Sadama Huseina i dalje progone svet! Kako je “pao” irački diktator (VIDEO, FOTO)

Zbog pogoršanog stanja u zemlji, Čaušesku se prerano, 20. decembra, vratio iz posete Iranu. Odmah je održao govor o “stranom napadu na nezavisnost Rumunije”. Dan kasnije, on je sa balkona zgrade partijskog komiteta pred 110.000 nasilno okupljenih ljudi održao govor u cilju smirivanja nereda u Temišvaru i isticanja komunističkih ideala. Bez dodira sa narodom, Čaušesku je bio siguran da će ga masa podržati velikim aplauzom. Ali to su učinili samo oni u prednjim redovima, koji su bili najizloženiji njegovom pogledu.

Iznenada, na krajevima okupljenje mase počeli su nemiri, dodatno iskomplivani podmetnutim bombama, hicima i požarima, što je napravilo neviđeni haos među ljudima. Sekuritatea je napala neodgovornu i bunilački nastrojenu masu, a Čaušesku se sa pratnjom odmah povukao u zgradu komiteta. U Bukureštu su tad nastali neredi slični onim u Temišvaru. Uzvikivani su slogani protiv partije i diktatora i zamenjivane zastave komunističke Rumunije sa starim zastavama bez komunističkih simbola. Broj ljudi na ulici je rastao, pa su se uskoro vojska i policija pojavile na ulicama. Na masu su je pucano sa raznih zgrada i uličnih mesta, iz tenkova, ljudi su prebijani i polivani vodom pod pritiskom… Preživeli su se povlačili sa ulica i pred zoru grad je bio pust.

Krvava promena vlasti

U poređenju sa drugim zemljama u okruženju, promena vlasti bila je teška i krvava. Tokom revolucije, policija i vojska su ubile 1.104 rumunska građanina, a ranile njih 3.352. Međunarodno mnjenje i mnoge države podržale su rumunsku revoluciju i poslale pomoć u hrani, lekovima i odeći.

Novi miting

Čaušesku je organizovao novi miting sledećeg dana. Međutim, već izjutra, ljudi pristigli iz provincije na skup su se oteli kontroli i probili policijske barikade. Istog jutra dotadašnji ministar policije je umro pod nerazjašnjenim okolnostima, a njega je zamenio Viktor Staenkulesku, koji je tog dana odbio Čaušeskuove naredbe i time postao ključna ličnost za uspeh revolucije. On je takođe ključna ličnost za uspon budućeg predsednika Ilijeskua, koga je podržao u tim trenucima.

Bračni par Čaušesku napustio je prestonicu helikopterom i odleteo prvo u palatu Snagov, a zatim u rumunski grad Trgovište. Tu su po spuštanju prepoznati i uhapšeni od strane mesne policije. Posle tri dana suđenja, na Božić, 25. decembra 1989. godine, Nikolae Čaušesku i njegova žena Elena su proglašeni krivim zbog niza optužbi, dobili su smrtnu kaznu i streljani u Trgovištu.  Pre nego što su ubijeni, Čaušesku je otpevao deo “Internacionale” i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu. Njegova supruga vikala je prisutnima da idu dođavola.

Pročitajte još:

Svetski moćnici i njihova omiljena hrana: Od pirinčanih zrna istog oblika i boje, do supe od ajkulinih peraja

Na vest o hapšenju veoma omrznutog predsedničkog para u Rumuniji, posebno u Bukureštu, nastalo je slavlje. Cepani su portreti Čaušeskua i partije. Istovremno, došlo je do sukoba između frakcija u vojsci na bukureštanskom aerodromu “Otopeni”, gde je bilo mnogo žrtava. Veći deo vojske bio je odan starom režimu i zauzeo je mnoge ključne zgrade u Bukureštu. Dana 24. decembra Bukurešt je bio u “ratnom stanju”, jer su tenkovi i vojna vozila patrolirali gradom. Bilo je mnogo požara i pucnjave. Ali to je trajalo do 27. decembra, kada se stanje smirilo.

Zašto je Čaušesku pao?

Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu. Istovremeno, Čaušesku je trošio ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.

Rumuni su prezirali rasipanje Čaušeskuovih.

– Sećam se siromaštva osamdesetih, sećam se pivara, restorana, sve je bilo u mraku – kaže danas Trajan Rabadžija, tadašnji student i učesnik demonstracija.

Nezadovoljstvo je samo raslo dok su ljudi patili zbog nestašice osnovnih potrepština kao što su hrana, grejanje i struja, a Čaušesku i Elena živeli u luksuznim palatama.

– Znali smo da su ljudi u drugim zemljama bogatiji i da bolje žive. Bilo mi je jasno da će se nešto desiti, ali niko zapravo nije pričao o tome – navodi Rabadžija.

Smatralo se da je osamdesetih čak svaki četvrti čovek bio doušnik Čaušeskuove tajne policije. Sekuritatea je bila odgovorna za mučenje i smrt hiljade disidenata.

– Strah od otvorenog razgovora bio je prisutan još od ranih osamdesetih – priseća se bivši student.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi