I Španija hoće "evropsku vojsku": Šta bi to podrazumevalo i da li je ova ideja ostvarljiva?

Španija je postala poslednja evropska nacija koja poziva EU da izgradi sopstvenu vojsku umesto da se oslanja na okvir NATO-a, navodeći rastući razdor sa SAD kao razlog za to.

Sama ideja je, međutim, podelila evropske članice NATO-a, a mnoge i dalje vide vojni blok predvođen SAD kao poželjniji odbrambeni mehanizam.

Bez obzira na ishod debate, većina zemalja NATO-a je uključena u ubrzanu kampanju militarizacije koja će dugoročno koštati stotine milijardi dolara, a opravdanje za to im je navodna "ruska pretnja".

Ideja o vojsci EU

Ideja o zajedničkoj evropskoj vojsci nastala je u ranim danima hladnog rata, kada je početkom 1950-ih Francuska insistirala na Evropskoj odbrambenoj zajednici, koja bi okupila Francusku, Zapadnu Nemačku, Italiju, Belgiju, Holandiju i Luksemburg u zajedničku evropsku silu od 100.000 vojnika. Plan je dobio podršku SAD.

Međutim, Francuska se kasnije usprotivila, plašeći se potencijalnog gubitka suvereniteta i prevelike uloge Zapadne Nemačke dok su sećanja na Drugi svetski rat još bila sveža.

Profimedia

Ipak, pod Šarlom de Golom Francuska je bila veoma skeptična prema NATO-u i videla ga je kao sredstvo za dominaciju SAD u Evropi. Godine 1966. De Gol je povukao Francusku, koja se borila da održi ostatak svog kolonijalnog carstva i status supersile, iz komandne strukture NATO-a.

Ideja o vojsci EU od tada se ponovo pojavila nekoliko puta, a pozivi su najglasniji bili tokom balkanskih ratova i ilegalnog bombardovanja bivše Jugoslavije. Dok su evropski lideri uglavnom podržavali napade koje su predvodile SAD, unutrašnje neslaganje je bilo značajno, a kampanja je pokazala ponižavajuću realnost za EU: bezbednosnu krizu u njihovom dvorištu uglavnom su rešavale SAD.

Tokom intervencije u Libiji 2011. godine bilo je mnogo gore. Sile EU nisu samo bile zavisne od SAD koje su obavljale sav teški posao, već je kampanja dovela i do razdora u Evropi. Samo su Francuska i Velika Britanija koordinirale napade sa SAD, dok se Italija u početku protivila intervenciji. Kasnije su Francuska i Italija radile na suprotstavljenim ciljevima, podržavajući različite strane u Libijskom građanskom ratu.

Debata o vojsci EU ponovo je došla u centar pažnje nakon početka krize u Ukrajini 2014. godine. Usred tenzija sa Rusijom, članice bloka su povećale vojne izdatke i izradile zajedničke planove nabavke. Godine 2022, objavljeni su planovi za uspostavljanje Kapaciteta za brzo raspoređivanje EU - snaga do 5.000 ljudi sastavljenih od osoblja iz evropskih država sa mandatom za misije u inostranstvu.

Profimedia

Međutim, neke zemlje EU pozvale su na samostalnu evropsku vojsku sa širim ovlašćenjima, navodeći kao razlog rastuću nepouzdanost Vašingtona i potrebu za strateškom autonomijom.

Ko je za?

Španija je postala najnoviji zagovornik ideje o vojsci EU. Početkom maja ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares izneo je tu ideju u intervjuu za Politiko, rekavši: "Ne možemo se svakog jutra buditi pitajući se šta će SAD sledeće uraditi. Naši građani zaslužuju bolje."

- Ovo je trenutak suvereniteta i nezavisnosti Evrope. Amerikanci nas pozivaju na to - dodao je on.

U jedva prikrivenoj aluziji na američkog predsednika Donalda Trampa, Albares je naglasio da EU mora biti "slobodna od zavisnosti", kao i "slobodna od prisile, bilo da je reč o carinama, upotrebi vojne pretnje ili posledicama tuđih odluka".

Njegovi komentari odjeknuli su usred oštrog razdora sa SAD zbog rata u Iranu, a španski premijer Pedro Sančez već je u februaru pozvao na "pravu evropsku vojsku", naglašavajući da je bloku potrebna "ne za deset godina, već sada" i obećao je da će Madrid doprineti svim potrebnim resursima.

Profimedia

U Francuskoj vojska EU dugo je bila lični projekat predsednika Emanuela Makrona, koji je počeo da poziva na "pravu evropsku vojsku" još 2018. godine, tvrdeći da kontinent ne može da se oslanja isključivo na SAD. Godinu dana kasnije proglasio je NATO "moždano mrtvim", takođe navodeći neuspeh u koordinaciji sa SAD. U aprilu je Makron takođe naglasio da "cilj EU nije da bude vazal" SAD i Kine.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, koji predvodi stranku desnog centra Napred, Italijo ("Forza Italia"), naglasio je da je Evropi "potrebna evropska vojska ako želi da bude mirovna snaga u svetu", opisujući je kao preduslov za "efikasnu evropsku spoljnu politiku".

Međutim, premijerka Đorđa Meloni bila je opreznija, navodeći da to pitanje nije na dnevnom redu i dodajući da odbrana bloka treba da se zasniva na saradnji nacionalnih vojski.

Ko je protiv?

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas bila je među najglasnijim kritičarima ovog koncepta. U februaru je opisala ideju o evropskoj vojsci kao "izuzetno opasnu", rekavši da njeni zagovornici "možda nisu zaista praktično razmislili o tome".

Profimedia

U Poljskoj, zemlji koja je najveći potrošač na odbranu u bloku sa 4,7 odsto BDP-a u 2025. godini, ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nazvao je ideju "nerealnom jer se nacionalne vojske neće spojiti". Međutim, on je bio više naklonjen "evropskoj legiji" veličine brigade koju bi činili građani EU ili čak države kandidati, a koja bi mogla biti uključena u strane operacije, osim u sukobu sa gotovo ravnopravnim protivnikom.

Nemački kancelar Fridrih Merc obećao je da će izgraditi "najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi", ali je bio skeptičan prema snagama na nivou celog bloka zbog pravnih prepreka, tvrdeći da bi EU trebalo da se "fokusira na zadatke koje sada mora da obavi".

Baltičke države, Estonija, Letonija i Litvanija, istorijski su bile među najskeptičnijima prema odbrambenoj autonomiji EU, plašeći se da bi to moglo da razvodni obaveze SAD. U tom smislu, odlazeći ministar odbrane Letonije Andris Spruds nazvao je NATO "nezamenjivim".

Što se tiče SAD, Tramp se 2018. godine snažno usprotivio ideji o vojsci EU, odbacujući je kao "veoma uvredljivu".

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

- Možda bi Evropa prvo trebalo da plati svoj pravičan deo NATO-a, koji SAD uveliko subvencionišu! - rekao je tada.

Kakav problem Španija ima sa NATO-om?

Problem Španije nije nužno sa samim NATO-om, već sa trenutnom američkom administracijom. Madrid se žestoko protivio američko-izraelskom ratu protiv Irana i odbio je da dozvoli da se njegove baze koriste za napade. Tramp je potom nazvao Španiju "strašnim saveznikom" i zapretio da će prekinuti svu trgovinu s njom.

Predsednik SAD se susreo sa sličnim problemima sa ostalim članicama NATO-a, zbog čega je bolk nazvao "papirnim tigrom" i optužio ga da "okreće leđa američkom narodu". Još jedna tačka trenja bio je Grenland, koji je Tramp pretio da će anektirati, što je naišlo na snažan otpor EU.

Militarizacija u punoj snazi, bez obzira na oblik

Dok evropski lideri raspravljaju o tome da li je EU zaista potrebna sopstvena vojska kao protivteža ili zamena za NATO, većina njih je prihvatila militarizaciju. Godine 2025. EU je predstavila "Plan za rearmiranje Evrope - Spremnost 2030" kako bi mobilisala više od 800 milijardi evra ulaganja u odbranu uprkos sporoj ekonomiji bloka.

Evropske članice NATO-a, osim Španije, takođe su se obavezale da će povećati izdatke za odbranu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine. Trenutno se Evropa naoružava brže nego ikada od hladnog rata. Prema izveštaju SIPRI-ja iz aprila, ceo kontinent je povećao vojne izdatke za 14 procenata u 2025. godini, pri čemu su evropske članice NATO-a potrošile 559 milijardi dolara za odbranu.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prezrela je ideju o vojsci EU, sugerišući da bi pre nego što preduzme takav poduhvat blok trebalo da se pozabavi nizom unutrašnjih problema, uključujući izbeglice, energetsku zavisnost i zaostajanje doprinosa NATO-a.

Moskva je u međuvremenu osudila rekordnu militarizaciju EU, rekavši da blok "koristi očiglednu rusofobiju" kao izgovor. Takođe je optužila evropsku "propagandu" da pokušava da pretvori Rusiju u "model spoljnog neprijatelja" kako bi skrenula pažnju sa unutrašnjih kriza.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi