Dva meseca kasnije: Svet nemo posmatra majke koje plaču nad kovčezima ubijene dece u Mjanmaru

Najsmrtonosniji dan za Mjanmar od kada je vojska preuzela kontrolu nad zemljom ostavio je ljude širom zemlje u žalosti. Snage bezbednosti u subotu su ubile više od 100 ljudi, uključujući i decu. Neki su ubijeni na protestima, drugi u svojim domovima. A za to vreme azijske zemlje ćute, kao da se ništa ne dešava.

Protivnici puča od 1. februara mrtve nazivaju “palim zvezdama”. Među njima je bio i 40-godišnji Aje Ko. Otac četvoro dece živeo je u gradu Mandalai, gde su stanovnici rekli da je prodavao grickalice od kokosa i žele od pirinča i da je bio član “komšijske straže”.

Više izveštaja potvrđuje da je na njega pucano kada su vojnici upali u to područje. Zatim su ga odvukli do gomile zapaljenih automobilskih guma, koju su demonstranti postavili kao barikadu. Vikao je: “Pomozi mi, majko”.

Njegova porodica i prijatelji su u nedelju održali pomen sećanja, a njegov rođak rekao je da je ovo veliki gubitak za sve.

– On je jedini hranio porodicu – rekao je rođak AFP-u.

Pored ovog slučaja zabeleženi su i mnogi drugi, pa tako u gradu Mandalaju ljudi oplakuju gubitak 18-godišnjeg Aunga Zin Fia. Bio je golman fudbalskog kluba “Lin Lat” i dobrovoljno se javio da pomogne u Centru za intenzivnu negu tokom pandemije koronavirusa, navodi novinska agencija Rojters.

Njegova porodica rekla je novinarima da je bio na “prvim linijima demonstracija” kada su ga u subotu upucale snage bezbednosti.

– Ja imam samo ovog sina… Pusti me da umrem da bih mogla da budem zajedno sa njim – rekla je njegova majka plačući kraj njegovog kovčega.

Među ubijenima bilo je i nekoliko dece. Jedanaestogodišnja Aie Miat Tu položena je u kovčeg pored igračaka, cveća i crteža “Helou Kiti”. Lokalni mediji rekli su da je na nju pucano tokom suzbijanja protesta u gradu Mavlamine na jugoistoku zemlje.

U središnjem gradu Meiktila, majka 14-godišnje Pane Ei Fiu rekla je burmanskom BBC-ju da je požurila da zatvori sva vrata kada je čula vojsku kako prolazi njenom ulicom. Ali nije bila dovoljno brza.

– Videla sam kako se srušila i u početku sam mislila da se samo okliznula i pala. Ali onda joj je krv potekla iz njenih grudi – rekla je.

Prema više potvrđenih izveštaja, u najvećem gradu zemlje, Jangonu, 13-godišnji Sai Vai Ian igrao se napolju kada je u njega pucano. Njegova porodica je u nedelju tugovala pored Ianovog kovčega.

– Kako mogu da živim bez tebe, sine moj? – plakala je njegova majka.

Stanovnici ovog grada rekli su da je i 19-godišnji Hti San Van Fi ubijen kada ga je metak pogodio u obraz, dok je bio na demonstracijama. Komšije su ga opisale kao “uvek nasmejanog”, a njegovi roditelji su prijateljima rekli da ne plaču, govereći da je “njihov sin mučenik i heroj”.

Ubijena i aktivistkinja za ljudska prava

U zemlji je u nedelju nastavljeno nasilje na ulicama. Izveštaji kažu da je 37-godišnja aktivistkinja za ženska prava Ma Ah Ku pogođena u grudi u zapadnom gradu Kale. Bila je direktorka grupe civilnog društva “Žene za pravdu”.

Ženska liga Burme opisala ju je kao “ženu posvećenog duha i uma sa nadom u bolje sutra”. – Ponosni smo na njenu hrabrost, posvećenost i cilj – piše u saoštenju povodom njene smrti.

Mlake reakcije azijskih država

U međuvremenu je međunarodna zajednica osudila vojni puč u Mjanmaru, nakon što je tamošnja vojska proglasila vanredno stanje, a oglasile su se gotovo sve institucije i zvaničnici svetskih sila, poput SAD, Velike Britanije, Francuske, EU… Ipak, konkretna reakcija azijskih zemalja je izostala. Gotovo da se još niko od tih država nije “umešao” u mjanmarsko pitanje. Upravo o tome razgovarali smo sa Borisom Korkodelovićem, spoljnopolitičkim komentatorom, koji kaže za 24sedam  da ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije) posreduje u rešavanju problema, ali da ima drugačiji pristup, za razliku od Zapada.

– Savet bezbednosti je u dva maha izdao saopštenja, a SAD su zavele različite sankcije protiv pojedinaca ili kompanija u Mjanmaru. ASEAN pokušava da posreduje i imali su jedan sastanak, kojem je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Mjanmara, kojeg je instalirala vojna vlast. Kada je reč o tonm problemu imamo dva pristupa: jedan je od Zapadnih zemalja koje će u narednim danima biti oštrije, ali će se sadržati na sankcijama, a drugi je ASEAN-ov pristup kojem su Kina, Japan i Indija dale snažnu podršlu. Gotovo sve azijske države puštaju ASEAN da na svoj način proba da nađe kompromis i dovede makar u pregovore vojni režim i vladu Aung San Su Ći – objašnajva naš sagovornik i dodaje:

– Ovaj ASEAN-ov pristup se mnogima u razvijenom svetu čini suviše spor i mlak. Oni idu na vrstu pregovora, ne idu na sankcije i to je njihov način, tako su radili i sa prethodnim vojnim režimom u Mjanmaru. Smatraju da se ne treba mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja, ali sada situacija postaje ozbiljnija i preti da izazove probleme okolnim zemljama, poput Tajlanda, gde je vojska pre nekoliko godina preuzela vlast, zatim Kambodža u kojoj je premijer Hun Sen već 30 i više godina na vlasti.  Laos je jedna od retkih socijalističkih zemalja, Vijetnam takođe…

Kako kaže, ovo preti da izazove velike podele unutar ASEAN-a, regionalnog bloka koji ima veliku perspektivu u budućnosti.

Pročitajte još:

Najmlađa žrtva protesta u Mjanmaru: Devojčica trčala ocu u zagrljaj, a onda su je vojnici krvnički ubili (VIDEO)

Krvavi dan u Mjanmaru: Najmanje 90 ubijenih, među njima i petogodišnji dečak (FOTO+VIDEO)

– Pretpostavljam da Indija, Kina i Japan podržavaju taj pristup. Osuđuju ubistva, ali misle da još uvek nije vreme da Azija zavodi sankcije još jednoj azijskoj zemlji… Idu kao po ljuskama jajeta, a svakako da se postavlja pitanje zašto su onda tako mlake reakcije… – zaključuje Korkodelović.

Kako je sve počelo?

U Mjanmaru je u toku vojni puč u kojem je uhapšeno celokupno rukovodstvo države na čelu sa Aung San Su Ći. Vojska je početkom februara objavila da preuzima vlast u ovoj azijskoj državi i uvodi vanredno stanje na godinu dana.

Vojni vrh navodi da su izbori održani u novembru prošle godine, na kojima je pobedu odnela Nacionalna liga za demokratiju (NLD) pod vođstvom Su Ći, obeleženi neregularnostima. Centralna izborna komisija je, suprotno vojnim tvrdnjama o prevari, objavila da su izbori bili slobodni i bez većih nepravilnosti.

Vojska je u međuvremenu na svojoj TV stanici objavila da uvodi vanredno stanje u trajanju od jedne godine. Za privremenog predsednika države proglašen je Mjint Sve, aktuelni potpredsednik iz “vojne hunte” i bivši general koji je funkciju preuzeo tek forme radi, s obzirom na to da je odmah sva svoja ovlašćenja na godinu dana, koliko bi trebalo da traje vanredno stanje, preneo na vrhovnog komandanta mjanmarske vojske Mina Aunga Hlainga.

Po svemu sudeći, hunta je odlučna da primenom sile zadrži vlast i odupre se masovnim protestima, kao i građanskoj neposlušnosti koja se odražava i na rad državnih službi, lokalne administracije, medija, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi