Ogorčena Evropa s podozrenjem gleda u SAD: Kako Bajden očajnički pokušava da dokaže da nije kao Tramp

Iako su se lideri Evropske unije nadali da će Džozef Bajden biti drugačiji od svog prethodnika Donalda Trampa, potezi koje je povlačio u poslednjih nekoliko nedelja govore u prilog tome da je i u njegovom slučaju „Amerika na prvom mestu”. Zato ne čudi što je ova Generalna skupština Ujedinjenih nacija privukla veliku pažnju javnosti, pošto se američki predsednik nalazi oči u oči sa skeptičnim saveznicima iz EU.

Za svetske lidere, koje je bivši predsednik Donald Tramp naizmenično omalovažavao i zabavljao, Bajden je predstavljao nadu u drugačije doba u američkim spoljnim odnosima. Prilikom prvog putovanja u inostranstvo u junu američki predsednik je podgrejao njihove nade rekavši da se „Amerika vratila”, a tu poruku je poslao i prilikom sastanka u Njujorku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom.

Pročitajte još

Bolsonaro jeo na ulici u Njujorku: Nije vakcinisan, pa mu nije dozvoljen ulaz u restorane (FOTO)

– Snažno partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija temelji se na zajedničkim vrednostima i princima i u ovom trenutku te veze su važnije nego ikada. Amerika se vratila i veruje u UN i njihove vrednosti – istakao je Bajden.

Ipak, zbog skorašnjih poteza američki predsednik postao je meta kritika saveznika koji su razočarani što se pokazalo da je i njemu bliska politika „Amerike na prvom mestu”, koju je Tramp zastupao tokom godišnjih govora bivšeg predsednika UN. Ogorčeni partneri počeli su da prebacuju Bajdenu što su izostavljeni iz ključnih odluka i da ga upoređuju s Trampom.

Sada Bajden pokušava da nađe način „da okupi saveznike i partnere oko velikih izazova našeg vremena”, kao što su koronavirus i klimatska kriza, rekao je visoki zvaničnik njegove administracije, ali kao i u svakom spoljnopolitičkom obraćanju, Bajden na mestu predsednika Generalne skupštine nije mogao da ne pomene Kinu i da upozori na novi Hladni rat koji deli svet na dve sfere.

Idealna šansa za opravdavanje spornih poteza

Pojavljivanje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bilo je idealna prilika za Bajdena da predstavi svoju spoljnopolitičku agendu. Zvaničnici na ovaj događaj gledaju kao na izrazito važan trenutak koji je on mogao da iskoristi da definiše svoju spoljnopolitičku viziju i istakne ono što smatra prioritetima celog sveta.

Generalna skupština održana je neposredno nakon nesuglasica sa Francuskom zbog dogovora SAD da Australiju snabde nuklearnim podmornicama, koji je Pariz lišio unosnog ugovora za kovencionalne podmornice i, prema rečima francuskih zvaničnika, šokirao najstarijeg saveznika Amerike. Nakon toga Bajden je zatražio da uskoro razgovara sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom sa ciljem da smiri buru koju je pokrenuo.

Osim toga, saveznicima SAD problematičan je i način na koji je obavljeno povlačenje iz Avganistana i način na koji je rat u ovoj zemlji okončan. Haotična evakucija pokrenula je talas izbeglica koji su krenuli put Evrope i Amerike, dok su saveznici koji su se borili sa Amerikancima razočarani neorganizovanim izlaskom iz zemlje. Bajden se zarekao da će nastaviti borbu protiv terorizma, što je pokušao da dokaže napadom dronom na „pripadnike Islamske države” koji su organizovali bombaške napade na aerodromu u Kabulu, ali se ispostavilo da je u toj akciji stradalo 10 civila, a ne teroristi, kako je prvobitno saopšteno.

Pokušaj promene prioriteta

Nameravajući da umanji nesuglasice koji se pojavljuju sa stranim saveznicima, Bela kuća je istakla da su Bajdenovi ovonedeljni samiti – o kovidu 19, klimatskim promenama i partnerstvu u Indopacifiku – dokaz multilateralnog pristupa koji je u direktnoj suprotnosti sa pristupom prethodne administracije.

Odluka SAD, koja je saopštena u ponedeljak, da će Amerika ublažiti ograničenja za ulazak u zemlju za sve vakcinisane strane državaljanje i ukinuti listu zabrana koja je počela da izaziva bes u Evropi, pozdravljena je u stranim prestonicama.

Nakon jučerašnje Generalne skupštine, Bajdena danas čeka virtuelni samit o kovidu 19, u kom će pozvati lidere razvijenih nacija da podele vakcine sa manje razvijenim zemljama i da poboljšaju snabdevanje kiseonikom na globalnom nivou, dok će nedelju završiti prvim samitom sa Japanom, Australijom i Indijom, na kom će se pričati o pandemiji i bezbednosti u Aziji. Ovaj samit samo je deo Bajdenovih pokušaja da akcenat sa Avganistana prebaci na pretnju iz Kine, od koje se SAD oseća ugroženo zbog jačanja ekonomske i vojne snage azijske sile.

Odluka SAD da se udruže sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Australijom na izgradnji nuklearnih podmornica znak je da je Amerika spremna da zaobiđe tradionalne saveznike kao što je Francuska samo kako bi se posvetila „bezbednosnim izazovima” u Aziji.

Negodovanje Pariza

Taj pristup nije dobro dočekan u Parizu, gde su zvaničnici optužili Bajdenovu administraciju da radi u tajnosti kako bi Francusku lišila važnih ugovora o odbrani. Oštra reakcija Francuske iznenadila je neke u Beloj kući, a jedan zvaničnik je rekao da je odgovor Pariza, uključujući i opoziv američkog ambasadora, bio previše dramatičan.

Za sada zvaničnici smatraju da prašina koja se digla neće trajno oštetiti odnos SAD i Francuske i očekuju da će Bajden uspeti da izgladi nesporazum tokom telefonskog razgovora sa Makronom.

– Razumemo stav Francuske, ali ne delimo njihov pogled na situaciju – rekao je jedan od američkih zvaničnika.

Dogovor o izgradnji podmornica istakao je i razilaženje između Bajdenovog pristupa Kini i stavova određenih evropskih lidera, koji su želeli pomirljiviji odnos s velikim trgovinskim partnerom. Ta razilaženja bila su uočljiva i na samitu G7, iako je grupa na kraju istupila sa kolektivnom izjavom u kojoj se Kina opominje zbog kršenja ljudskih prava.

Kritike iz Evropske unije

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kritikovao je SAD zbog nedostatka transparentnosti i lojalnosti prema transatlanskim partnerima, što, kako je naveo, pokazuju jednostrane odluke Vašingtona da se povuče iz Avganistana i američki bezbednosni pakt sa Australijom i Velikom Britanijom.

On je, obraćajući se grupi novinara u Njujorku, gde se održava Generalna skupština UN, ponovio da je transatlantski savez „najvažniji savez za nas u EU”, prenosi AP.

– Ne dovodim u pitanje ovaj savez, ali postavljam pitanje: Da li postoji sumnja u SAD kada je reč o značaju ovog saveza sa Evropom? – upitao je Mišel.

On je upozorio da će najava novog saveza između SAD, Velike Britanije i Australije i odluka SAD da zajedno sa Velikom Britanijom proda podmornice na nuklearni pogon Australiji, čime je okončan raniji dogovor između Francuske i Australije, sigurno imati posledice.

Australija, SAD i Velika Britanija sklopile su 15. septembra bezbednosni pakt AUKUS, kojim će Kanbera dobiti tehnologiju da izgradi osam podmornica na nuklearni pogon.

Australija je nakon ulaska u pakt odustala od kupovine podmornica od Francuske, zbog čega je Pariz optužio Kanberu zbog laži i opozvao australijskog i američkog ambasadora.

Poziv na buđenje

Iz Nemačke su nakon neočekivanog poteza Amerike poručili da je Australija odbacila Francusku zbog partnerstva sa SAD i Velikom Britanijom i da je to signal nacijama kontinentalne Evrope da treba da se drže zajedno.

Nemački ministar za evropske poslove Majkl Rot nazvao je tekući spor Francuske i Amerike „pozivom na buđenje” za Evropsku uniju.

– Ne možemo se oslanjati isključivo na druge, već moramo sarađivati i moramo prevazići naše razlike unutar EU i govoriti jednim glasom – rekao je ministar novinarima u utorak u Briselu, dodajući da „izgubljeno poverenje mora da se obnovi” i da „to očigledno neće biti lako”.

Rot je pričao u Briselu neposredno pred sastanak ministara opštih poslova 27 zemalja članica. Drugi evropski zvaničnici izrazili su slične stavove uoči samita.

Francuski ministar za evropske poslove Klement Bon istakao je da EU „ne može da se ponaša kao da se ništa nije desilo” i da „treba da razmotri sve opcije” prilikom formulisanja zajedničkog odgovora.

Žan-Iv Le Drijan, francuski ministar spoljnih poslova, nazvao je situaciju „krizom poverenja” i osudio „unilateralizam, nepredvidivost, brutalnost” i nedostatak poštovanja prema partnerima. Pariz je verovao da su ti kvaliteti „deo prošlosti”, rekao je on, očigledno misleći na tretman koji su evropske članice NATO imale za vreme Trampove administracije.

I predsednica Evropske komisije Ursila fon der Lajen nazvala je postupanje prema Francuskoj „neprihvatljivim” i istakla da neka pitanja treba da dobiju odgovore pre nego što se zapadne nacije vrate „uobičajenim poslovima”.

Pročitajte još

Evropska unija usred Njujorka pripretila Americi: Vaš raniji dogovor će imati posledice!

– Mi smo prijatelji i saveznici, a oni razgovaraju jedni sa drugima o pitanjima koja su od zajedničkog interesa. To se očigledno nije dogodilo – izjavila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi