Najkraći rat u istoriji: Za samo 38 minuta odneo više od 500 života

Ne postoji osoba na svetu koja priželjkuje rat i sve njegove strahote, ali nažalost, činjenica je da se oni vode širom naše planete. Da li zbog novca, teritorija, ili nekih drugih interesa ratovi utiču na gotovo sve sfere u društvu, a nekada mogu da prođu i decenije da bi došlo do primirja. Ipak, postoje neki ratovi koji traju dosta kraće, po nekoliko meseci, dana, ili minuta. Takav jedan izbio je između Ujedinjenog Kraljevstva i Zanzibara 27. avgusta 1896. i trajao je između 38 i 45 minuta, te tako važi za najkraći rat u dosadašnjoj pisanoj istoriji.

Rat je izbio nakon što je sultan Hamad ibn Tuvaini, koji je sarađivao sa britanskim kolonijalnim vlastima, umro 25. avgusta 1896. godine, a njegov nećak Halid ibn Bargaš preuzeo vlast državnim udarom.

Britanci su na tom položaju želeli Hamuda ibn Muhameda, jer su verovali da će sa njim lakše sarađivati, pa su zato Bargašu dostavili ultimatum o abdikaciji. Na to je on okupio vojsku od oko 2.800 ljudi i uzeo sultanovu naoružanu jahtu usidrenu u luci. Dok su njegovi ljudi postavljali odbranu oko palate, Britanci su u luci pokrenuli pet ratnih brodova, a na kopno su poslali odrede marinaca koji je trebalo da pruže podršku lojalističkoj zanzibarskoj vojsci od 900 ljudi.

Iako je sultan u poslednjim trenucima pokušao da pregovara o miru preko američkih predstavnika na ostrvu, nakon isteka ultimatuma, u devet sati ujutro, Britanci su iz bojnih brodova otvorili vatru prema sultanovoj palati. Sultanova jahta je potopljena, a palata je počela da se urušava izazivajući tako i ljudske žrtve. Bargaš je pobegao u nemački konzulat gde je dobio azil. Paljba je prestala nakon 38 minuta.

Britanci su zahtevali izručivanje sultana, ali on je 2. oktobra pobegao sa ostrva. Živeo je u Dar es Salamu, Tanzaniji, dok nije uhvaćen 1916. Kasnije je oslobođen i dozvoljeno mu je da živi u Mombasi gde je umro 1927. godine.

Rat je imao samo jednu žrtvu sa britanske i oko 500 sa zanzibarske strane. Pobednici, Britanci, su od zanzibarske vlade tražili reparacije kako bi pokrili troškove bombardovanja zemlje.

Sultan Hamud, ostao je lojalan saveznik Britaniji i više je delovao kao figura koju su Britanci “pomerali” kako su želeli. Na taj način Zanzibar nije proglašen britanskom kolonijom, ali to zapravo jeste bio. Nekoliko meseci nakon rata, Hamud je ukinuo ropstvo. Međutim proces emancipacije robova je bio neverovatno spor i za 10 godina oslobođeno je samo 17.293 ljudi.

Britanci su na Zanzibaru ostali sve do 1963. godine, kada je i okončana njihova vladavina nad ovom afričkom zemljom. Posle toga, Zanzibar se ujedinio sa republikom Tanganjikom i iz tog saveza, nastala je zemlja koju danas poznajemo kao Tanzanija.

Afrika u rukama evropskih država

U to doba, 1896. godine, evropske zemlje su imale kolonije u Africi, a za cilj su imali eksplotaciju prirodnih resursa ovog kontinenta. Britanija, Nemačka i Francuska su prednjačili i dominirali u tim radnjama. Čak i kada bi došlo do pobune u nekoj od kolonoizovanih zemalja, te bune bi bile brzo ugušene. Pravu samostalnost i nezavisnost afričke zemlje su stekle tek posle Drugog svetskog rata.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi