Mučni život lažnih siročića: Roditelji decu prodaju trgovcima ljudima koji od njih zarađuju na prepreden način

Katmandu, gradić u Nepalu, poznat je po “dobrovoljnim turistima” koji dolaze u ovu siromašnu zemlju kako bi joj pomogli.

Volontiranje u nepalskim sirotištima privlači turiste širom sveta, a volonterska putovanja prodaju se svuda od Ugande do Kine i Kostarike. Pored odmora, posetiocima se pruža prilika da pomognu onima koji su manje srećni.

Pročitajte još

Zakon koji omogućava zlostavljanje: Silovanja ima na svaka 53 minuta, a to je samo delić užasa u ovoj zemlji

Turistima je na raspolaganju neprofitna organizacija “Happy Home”, koja im omogućava da tokom boravka rade u sirotištu. Ova organizacija prikuplja i novac putem raznih donacija ne bi li pomogla deci koja su napuštena.

Međutim, postoji tamna strana ove priče.

Deca koja se nalaze u sirotištima zapravo nisu siročići. Ona imaju svoje porodice, ali su primorana da se predstavljaju tako kako bi organizacija uzimala novac od donacija i volontera.

Moira Vaterfol otišla je u Nepal nakon što je od planinara čula za pomenutu organizaciju. Odlučila je da predaje engleski u sirotištu, čak je napravila sopstvenu veb-stranicu kako bi organizacija sakupila novac od donatora iz SAD.

Jednog dana desilo se nešto neočekivano. Naime, Moira je srela dete iz sirotišta koje je bilo u pratnji starije žene, koja bi po godinama mogla da mu bude majka.

Na sajtu organizacije je pronašla tu devojčicu koja je opisana kao napušteno dete sa ulice. Međutim, ono što ju je iznenadilo jeste to što je devojčica uporno ponavljala da joj je ta žena sa kojom je bila zapravo majka.

Ubrzo je saznala da trgovci ljudima koji vrbuju decu za ova ilegalna sirotišta ciljaju siromašne, udaljene delove Nepala. Oni znaju da su mnogi roditelji neobrazovani i da očajnički žele bolji život za svoje dece. Deca koja se šalju u ova lažna sirotišta su starosne dobi od tri do 10 godina.

Roditeljima se daju lažna obećanja, zbog kojih oni predaju svoju decu trgovcima. Nažalost, deca bivaju maltretirana, a roditelji nikada ne saznaju gde deca završavaju.

Nekoj deci se daju lažna imena, nekima se čak izdaju i lažne umrlice za roditelje. Drugi mališani su premladi da bi se setili pravih imena članova svoje porodice i zajednice. Postaju ranjivi na eksploataciju, zlostavljanje i zanemarivanje, a roditelji najčešće žive u planinama, pa im je teško da putuju do Katmandua.

Više od 15.000 mališana u Nepalu živi u sirotištima, ali preko 80 odsto njih nisu siročići.

Sa druge strane, postoji i organizacija “Ne zaboravi me”,  koja pomaže deci da se bezbedno vrate kući, svojim porodicama.

UNICEF procenjuje da 85 odsto dece u sirotištima u Nepalu ima najmanje jednog živog roditelja. Apeluju na turiste da pažljivo razmotre uticaj volontiranja ili doniranja sredstava nepalskim sirotištima, rekavši da takva podrška može biti indirektno šteta po decu, a da toga nisu ni svesni.

Pročitajte još

Jeziva priča o incestu: Otac silovao ćerke, jedna mu rodila 13 dece, braća imala odnose sa sestrama i polusestrama

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi