"Kraljevska svetica": Kako je majka princa Filipa, grčka princeza, spasila britansku monarhiju od propasti

Princ Filip, koji je juče preminuo u stotoj godini, imao je veoma traumatično detinjstvo. Rođen je kao član grčke kraljevske porodice, kao dete princa Andreja od Grčke i Danske i princeze Alise od Batenberga. Ipak, nije uspeo da uživa u čarima kraljevskog života, jer je kralj Grčke, Filipov stric, bio prisiljen da abdicira 1922, kada je on bio beba, pa je porodica pobegla u Pariz, noseći malog Filipa u krevetiću koji je napravljen od gajbe za pomorandže.

Filip je rano detinjstvo proveo u Francuskoj, a školovao se u Engleskoj, Nemačkoj i Škotskoj. Od majke je bio razdvojen veoma rano, jer je ona 1930. zbog šizofrenije smeštena u psihijatrijsku bolnicu u Francuskoj, a upravo je princeza Alisa zaslužna za spas britanske kraljevske porodice koja je tada bila na udaru kritika medija koji nisu videli smisao u njihovom finansiranju.

Princeza Alisa od Batenberga rođena je 25. feburara 1885. i bila je praunuka kraljice Viktorije, čukunbabe kraljice Elizabete II. Rođena je sa oštećenjem sluha u dvorcu Vindzor, a njena prababa prisustvovala je njenom rođenju. Odrasla je u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Nemačkoj i udala se za grčkog princa.

Princu Andreju od Grčke i Danske rodila je petoro dece, od kojih je Filip bio najmlađe i jedino muško dete. Godinu dana od njegovog rođenja porodica je morala da izbegne iz Grčke. Posle vojnog puča odlaze u Pariz, gde je princeza Alisa pomagala dobrotvornim ogranizacijama koje su brinule o grčkim izbeglicama. Postala je izrazito religiozna i u oktobru 1928. postala je pravoslavka. Ubrzo nakon toga počela je da tvrdi da prima božanske poruke i da ima isceliteljske moći.

Nakon nervnog sloma 1930. godine dijagnostikovana joj je paranoidna šizofrenija. Oko dijagnoze su se složila tri doktora, pa je princeza Alisa nasilno odvojena od porodice i smeštena u sanatorijum u Krojclingenu u Švajcarskoj. Sve vreme tokom boravka princeza se trudila da dokaže da je potpuno zdrava i pokušavala je da napusti ustanovu. U sanatorijumu je provela dve godine, nakon čega je živela u centralnoj Evropi, a kontakt je održavala samo sa majkom, dok je veze sa ostalim članovima porodice prekinula sve do kraja 1936. godine. U novembru 1937. njena ćerka Sesilija, njen zet i dvoje unučića poginuli su u avionskoj nesreći, i na njenoj sahrani je, prvi put posle sedam godina, ponovo videla sina Filipa i ostalu decu. Obnovila je kontakt sa porodicom i 1938. vratila se u Atinu sama kako bi radila sa siromašnima, a tamo je živela u trošnom dvosobnom stanu.

U januaru 1949. osnovala je sestrinski red grčkih pravoslavnih monahinja, Hrišćansko sestrinstvo Marte i Marije, po uzoru na samostan koji je njena tetka, velika kneginja Elizabeta Feodorovna, osnovala u Rusiji 1909. Na severu Atine osnovala je dom za članove reda i bila je na dve turneje u SAD, 1950. i 1952, kako bi prikupila sredstva za one kojima je red pomagao. Njena snaja postala je kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i Komonvelta 1952, a princeza je prisustvovala njenom krunisanju u junu 1953, noseći monašku odoru, što je privuklo veliku pažnju javnosti.

Spasonosni dolazak u London

Zbog nedostatka donacija njen red je propao posle nekog vremena, pa je, narušenog zdravlja i sve slabijeg sluha, otišla i Ujedinjeno Kraljevstvo. Kraljica Elizabeta II i vojvoda od Edinburga pozvali su je da se trajno preseli kod njih u Bakingemsku palatu u Londonu.

Njen dolazak u London mediji su ispratili, ali se nakon toga nije mnogo pojavljivala u javnosti, sve dok se u “Gardijanu” nije pojavio intervju koji je uspeo da spasi kraljevsku porodicu.

Kako su građani Britanije bili sve ogorčeniji na britansku kraljevsku porodicu zbog toga što deo njihovog novca odlazi u palatu, a mediji počeli sa linčom i kritikom koja je dovela opstanak monarhije u pitanje, princ Filip organizovao je snimanje dokumentarca o kraljevskoj porodici 1969. sa ciljem da javnosti približi stil njihovog života i prikaže ih kao obične ljude. Ipak, u ovoj nameri nije uspeo, pa su se mediji još više obrušili na njih, pišući da su izveštačeni i smešni, sve dok nije otkriveno da sa njima živi i Filipova majka, princeza Alisa, koja je i po Bakingemskoj palati išla u monaškoj odori.

U medije je tada dospela njena teška životna priča, o proterivanju iz zemlje, o teškom životu u izgnanstvu, o godinama provedenim u sanatorijumu i psihičkoj bolesti, pod naslovom “Kraljevska svetica”. U tom tekstu pisalo se i da je princeza skirvala jevrejsku porodicu tokom okupacije nacista u Grčkoj, kao i da nikad nije htela da se o njenim delima piše, pa su mediji hvaleći nju odobrovoljili narod da promeni stav prema celoj kraljevskoj porodici.

Pročitajte još

Operacija “Četvrti most” i privatne želje za sprovod: Kakva je procedura za sahranu princa Filipa?

Kraljica se oglasila posle smrti supruga: Objavljena zajednička fotografija sa njenom dirljivom posvetom (FOTO)

– Mislim da nikad nije smatrala da su njena dela na bilo koji način posebna. Bila je duboko religiozna osoba i smatrala je da je humano pomoći drugom ljudskom biću – rekao je princ Filip na njenom grobu 1994. godine.

Princeza Alisa umrla je u Bakingemskoj palati 5. decembra 1969. godine, ne ostavivši ništa iza sebe, jer je sve poklonila. Prvobitno su njeni ostaci smešteni u kraljevsku grobnicu u kapelu Svetog Đorđa u dvorcu Vindzor. Ipak, ona je pre smrti izrazila želju da bude sahranjena u Crkvi Svete Marije Magdalene u Jerusalimu, a kada se njena ćerka požalila da će im biti teško da obilaze njen grob, Alisa je odgovorila “svašta, tamo imaju dobre autobuske linije”. Želja joj je ostvarena 3. avgusta 1988. i njeni ostaci prebačeni su u Jerusalim.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi