Italija još pamti košmar: Godinu dana od početka katastrofe i prvog proglašenja karantina u Evropi, kakva je situacija danas?

Dok se Kina početkom prošle godine polako zatvarala zbog izbijanja epidemije novog koronavirusa, zaraza se tiho šunjala ostatakom planete. Svet, još optimističan da će se sve brzo stabilizovati, sa užasom je dočekao vest da je kovid 19 stigao u Evropu i da je počeo da se širi nezaustavljivom brzinom. Prva stanica na tom putu bila je Italija.

Prvi smrtni slučaj u Italiji usled posledica koronavirusa zabeležen je 21. februara 2020. godine. Od tada je zemlja registrovala preko 2,8 miliona slučajeva zaraze, a umrlo je skoro 96.000 ljudi, čime je postala druga u Evropi po smrtnosti. Eksperti tvrde da je broj mrtvih vrlo verovatno veći, odnosno da je virus ubio mnoge koji nikada nisu testirani.

Italija je prva zemlja u Evropi koja je uvela stroge restrikcije, danas širom sveta poznate kao “lokdaun”. U prvom talasu su na udaru bili severni delovi zemlje, posebno region Lombardija, ali je drugi talas u jesen 2020. harao i ostatkom Italije.

Godišnjica od kada je počela katastrofa obeležena je ceremonijama polaganja venaca, sađenjem drveća i crkvenim službama.

Katastrofa u Italiji, kojoj smo svi svedočili zahvaljujući brojnim snimcima i fotografijama iz bolnica i mrtvačnica, počela je u bolnici u Kodonji gde su lekari prepoznali ono što je sada zavedeno kao prvi poznati slučaj kovida 19 na Zapadu kod pacijenta koji nije imao nikakve veze sa Azijom, gde je epidemija prvobitno izbila, piše AP. Dijagnoza je postavljena u večernjim satima 20. februara kod 38-godišnjeg, inače zdravog muškarca, sportiste.

Taj muškarac je preživeo nakon što je prebačen u drugu bolnicu, gde je čak tri nedelje proveo na respiratoru. Međutim, dan nakon što je kod njega potvrđen koronavirus, Italija je zabeležila prvi smrtni slučaj u severoistočnom gradu Vo, u regionu Veneto. Bila je reč o 77-godišnjem muškarcu.

Brojke su od tada skakale vrtoglavo iz dana u dan. Italijanski zdravstveni zvaničnici su svakog dana u 18 sati objavljivali nove bilanse, a Italijani, ali i ostatak sveta, sa strepnjom su gledali kako brojevi prelaze hiljade i hiljade.

Dok su se bolnice punile, italijanski vojnici bili su primorani da preuzmu ulogu pogrebnika. Ulice su bile puste, a prošli Uskrs je zabeležen u najvećoj tišini.

Italija godinu dana kasnije

Katastrofa u Italiji bila je primer celom svetu da porani sa uvođenjem restriktivnih mera. Evropske zemlje su već sredinom marta uvodile vanredna stanja, među njima i Srbija, a policijski čas postao je praksa u brojnim državama sveta.

Jedna od najvećih promena koju je Italija doživela prošle godine bio je nedostatak masovnog turizma, koji je sve do 2020. činio oko 13 odsto BDP-a zemlje.

Kao i u nekim drugim zemljama, epidemija je dovela ekonomiju do pucanja, a sve su učestaliji pozivi za povratak turista. I dok bi turizam zaista mogao da pomogne zemlji, neki smatraju da je ovo trenutak kada Italija mora da prelomi i pronađe način za održiviji vid turizma, čime bi bilo izbegnuto ponavljanje pretpandemijskih scena sa ulica Venecije ili Rima.

Italijanski problem danas prelazi granice pandemije pošto se zemlja nalazi i u velikoj političkoj krizi, a nedavno je izabran i novi premijer Mario Dragi.

Godinu dana od izbijanja pandemije život u Italiji se polako vraća u normalu, čak i na severu zemlje, koji je u prvim danima bio epicentar zaraze.

Ipak, oporavak je težak i spor. Tome ne ide u prilog ni činjenica da ništa još nije gotovo, a da broj obolelih na dnevnom nivou i dalje nije stabilan. Samo juče je u zemlji zabeleženo više od 9.000 novih slučajeva.

Italijani danas čekaju svoju vakcinu, a prema zvaničnim podacima, od 27. decembra je raspodeljeno preko tri i po miliona doza.

Pročitajte još

Preko 200 mrtvačkih sanduka pluta: Groblje u Italiji “skliznulo” u more (FOTO+VIDEO)

Ambasador Italije ubijen u napadu na konvoj UN u Kongu (FOTO)

Ceremonije sećanja na žrtve pandemije pokazale su da će nekim ranama trebati još vremena da zacele, ali da Italija neće zaboraviti žrtve pošasti koja i dalje hara svetom.

U gradu Vo, gde je zabeležen prvi smrtni slučaj, u nedelju je tokom memorijalne službe posađeno drvo, a postavljena je i ploča uz reči italijanskog pesnika Uga Foskole: “Čovek nikada ne umire ukoliko postoji neko ko ga pamti”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi