Godinu dana od ubistva Džordža Flojda: Kako je jedna smrt drastično promenila Ameriku

Svet se mnogo promenio posle 25. maja 2020, nekoliko meseci nakon što je globalna pandemija već uticala na sve. Smrt Džordža Flojda, koja je usledila nakon što je Derek Šovin, sada bivši policajac iz Mineapolisa, naslonio koleno na njegov vrat i držao ga tako devet i po minuta, pokazala je mnogima opseg brutalnosti američke policije.

Obnovljeni pokret za rasnu ravnopravnost uticao je na sve segmente života u Sjedinjenim Američkim Državama: na policiju, politiku, sport, umetnost, kulturu, poslovanje, obrazovanje, medije i druga polja. O smrti Džordža Flojda raspravljalo se na društvenim mrežama, u domovima, na javnim dešavanjima.

Iako je Flojdova smrt značajno promenila svet, tragedija je bila podsetnik, posebno za tamnopute Amerikance, na stvarnost sa kojom mora da se suoči skoro svaki crnac. Iako policijska brutalnost prema crncima nije bilo ništa novo, reakcija ljudi je bila drugačija, kaže Sedrik Ričmond, direktor kancelarije za javno angažovanje Bele kuće.

– Ljudi su već dugo tražili promenu. Zato je pokrenut pokret “Recite njihova imena” – rekao je on, aludirajući na pozive da se obelodane imena ljudi koji su izgubili živote zbog policijskog nasilja.

Video Flojdovih poslednjih trzaja u borbi za vazduh mogao se videti svuda u prvih nekoliko nedelja od njegovog ubistva, što nije nimalo lako palo tamnoputim ljudima, kojima su se prošle traume vratile, kaže Marjam Džernigan-Noesi, psiholog koji istražuje traume koje su nastale kao posledica rasizma.

– Džordž Flojd je za crnce bio podsetnik na istoriju, na doslednost i rasprostranjenost rasizma – rekla je ona.

Ovaj trenutak podstakao je crnce širom sveta da prepoznaju “istorijsku i kulturološku traumu – pored kolektivne traume – zajednice crnaca”, dodala je Džernigan-Noesi. Snimak Flojdovih poslednjih trenutaka iskristalisao je iskustvo kroz koje su prošle generacije.

– To je moj život, to su moja iskustva, koja se nadovezuju na ono što su mi rekli majka, baka, ujak, tetka ili svedoci bliski mojoj porodici ili zajednici – objasnila je ona.

Kolektivna trauma dovela je do obračuna među tamnoputim Amerikancima i u okviru njihove zajednice. U februaru 2019, godinu dana pre nego što je pandemija ponovo ukazala na rasne nejednakosti i pre Flojdove smrti, Istraživački centar “Pew” anketirao je Amerikance postavljajući im pitanja o rasi. Čak i tada postojala je debata među crncima: 78 odsto smatralo je da zemlja nije učinila dovoljno da se dostigne rasna jednakost, dok je polovina mislila da to nikad neće biti ostvareno.

Do septembra, mesecima nakon što su počeli protesti “Black Lives Matter” (“Životi crnaca su važni”), jaka podrška pokretu je opala nakon što je dostigla vrhunac tokom leta prošle godine. Sa druge strane, podrška crnaca ovom pokretu porasla je u junu na 86 procenata i ostala je jaka tokom jeseni, a čak je i porasla za jedan postotak. Jedina druga grupa čija je podrška ostala snažna jeste grupa Azijata.

Julijana Horovic, istraživač u Istraživačkom centru “Pew”, kaže da bi skok mogao da bude posledica toga što je 65 odsto odraslih crnaca govorilo da su u mesecima posle Flojdovog ubistva “uradili nešto da se upute u istoriju rasne nejednakosti”.

– Crnci su bili ti koji su na neki način bili najviše mobilizovani da nauče više, da obrate više pažnje i da delaju – rekla je Horovic.

Tokom leta knjige o rasizmu postale su bestseleri, grupe koje se zalažu za jednakost dobile su priliku da se bore protiv nejednakosti, dok su oni od kojih to zavisi bili prisiljeni da čuju njihov glas. Na primer, više od polovine američkih država usvojilo je zakone o reformi policije, zabranjujući gušenje okrivljenih i prekomernu upotrebu sile.

Oblasti koje su bile u fokusu su policija i pravni sistem uopšte. Marijam Kaba, organizatorka, edukatorka i dugogodišnja zagovornica ukidanja zatvora, našla je veliki broj ljudi koji su bili voljni da saslušaju na čemu ona radi.

– Odjednom su se ljudi zainteresovali za abolicionizam i za celu organizaciju – rekla je Kaba u februaru.

Tamnoputi radnici sve više su se angažovali na svojim radnim mestima.

– Pre Džordža Flojda, kada je pandemija buknula, mnoge kompanije odmah su otpustile svoje timove za raznolikost i inkluziju. Kako su se kompanije suočile sa ekonomskim problemima, mnoge su eliminisale te timove kako bi smanjile budžet – rekla je Mendi Prajs, izvršni direktor i suosnivač “Kanarisa”, firme koja pomaže kompanijama da postignu raznovrsnost, pravičnost i inkluziju.

Ali nakon Flojdove smrti i zbog konstantnih protesta, uloga koju su poslodavci imali u održavanju nejednakosti postala je jasna. Tamnoputi radnici dali su zadatak svojim poslodavcima, a potrošači su zahtevali više.

– Glavni direktor za raznolikost bio je posao koji je brzo postao jedan od najtraženijih tokom 2020. godine – kaže Prajs, a prema sajtu “LinkedIn”, broj ovih radnih mesta porastao je za 84 odsto tokom protekle godine.

Ričmond kaže da su grupe predvođene tamnoputim ljudima “imale veoma važnu ulogu” u navođenju saveznih zakonodavaca da pronađu suštinska rešenja za nejednakost i rasnu nepravdu. Iako i dalje postoje protivljenja na lokalnom, državnom i federalnom novou za reformu policije, uspostavljanje reparacija i raznolikost obrazovanja, tamnoputi Amerkanci su centar u promenama koje se odvijaju.

– Razgovori i dijalog su važni jer oni uobličavaju politiku – rekao je on.

Sve to utiče i na polje kulture. Institucije likovnih umetnosti imenovale su više više tamnoputih kustosa i direktora programa, dok su rekordnih devet nominovanih od ukupno 20 za ovogodišnjeg Oskara bili crnci. Profesionalne atlete, koje su sve glasnije zbog rasne nejednakosti, organizovale su masovne proteste tokom leta, kojima su uticali na izborni proces 2020. To se posebno videlo kada su WNBA igrači pomogli Rafaelu Varnoku da porazi senatora Kelija Loflera, suvlasnika košarkaškog kluba “Atlanta Dream”.

Pročitajte još

Presuda koju je čekao ceo svet: Derek Šovin proglašen krivim za ubistvo Džordža Flojda!

Zadovoljena pravda u slučaju Džordža Flojda, ali šta sada?

Kako je Džernigan-Noesi primetila, razgovori i akcije koje predvode crnci i koje dele svi uobličavaju budućnost, bez obzira na to što je ceo taj proces trubulentan.

– Kada je reč o pomeranju igle unapred, nisu svi na istoj stranici. Znamo da se ne slažu svi. Postoji velika podela na neki način, ali mislim da je sada drugačije to što imate tamnopute ljude i belce iz različitih sredina, u svim državama, koji zaista aktivno rade jedni sa drugima. Nadam se da će se to nastaviti – to definitivno stvara utisak da je nešto zapravo drugačije – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi