Država natopljena krvlju nevinih žrtava: Svet i dalje nem pred jezivim zločinima terorista

U oružanom napadu militanata na selo Solhan, na sevoroistoku afričke zemlje Burkine Faso, stradalo je najmanje 138 osoba, čime je to najsmrtonosniji napad ekstremnih militanata otkako je nasilje izbilo na severu zemlje 2015. godine.

U ovom napadu poginulo je najmanje sedmoro dece, a vlada te zemlje objavila je trodnevnu žalost zbog žrtava.

Sve češći napadi u ovoj državi u kojoj sve češće stradaju civili postavlja pitanje zašto je afrička država postala leglo militanata koji ne biraju žrtve. Pogotovo jer je situacija u toj zemlji do 2015. godine bila prilično stabilna.

Umešanost bivšeg predsednika i sve učestaliji napadi

Terorizam u Burkini Faso odnosi se na nasilje nedržavnih aktera koji se sprovodi s namerom izazivanja straha i širenja ekstremističke ideologije. Terorističke aktivnosti prvenstveno uključuju “verski terorizam” koji sprovode organizacije sa sedištem u inostranstvu. Nedavni i sve češći napadi koncentrisani u pojedinim oblastima privlače međunarodnu pažnju, jer je jačanje terorizma imao značajan uticaj na razvijanje te zemlje, raselivši više od 100.000 ljudi.

Pre 2015. godine nije bilo zabeleženih terorističkih incidenata u Burkini Faso. Međutim, zemlja je od izbora te godine doživela čak sedam državnih udara, najviše od bilo koje afričke zemlje. Pored toga, bilo je nekih izveštaja da se finansiranje terorizma i prikupljanje sredstava odvijaju u samoj zemlji.

Neki tvrde da se tadašnji predsednik Blez Kompaore, koji je bio na vlasti od 1987. do 2014, udružio sa terorističkim organizacijama. Iako većina istraživanja sugeriše da su partnerstva između njega i terorističkih organizacija postojala, tačna priroda ovih sporazuma ostaje neproverena. Konkretno, neki izveštaji pokazuju da je Kompaore posredovao u sporazumu sa pobunjeničkim grupama Tuarega u Maliju povezanim sa Al-Kaidom.

Pored toga, Kompaore je dozvolio specijalnim snagama iz Francuske i SAD da deluju u Burkini Faso, služeći kao ključni partner za borbu protiv terorizma u Sahelu. Takva partnerstva dovela su do toga da mediji Burkinu Faso opisuju kao „sponu Zapada sa Afrikom“.

Posle 2015. godine napadi u Burkini Faso povećali su se i po učestalosti i po broju žrtava. Takvi incidenti uznemirili su čitav svet, posebno tri velika teroristička napada 2016, 2017, i 2018. godine.

Burkina Faso se trenutno suočava sa sve većim brojem terorističkih napada i izvan glavnog grada. Pre svega u graničnom području sa susednim Malijem stalno se dešavaju napadi na vojnike, policijske stanice i na civile.

Ova, zapadnoafrička zemlja, spada u grupu država Sahela koje su želele da se zajednički suprotstave sve većoj pretnji od terorizma. Zbog toga žele da formiraju trupe za brzo delovanje koje bi trebalo da broje najmanje 5000 vojnika. Jedna takve jedinica za brzo delovanje bi, prema procenama, trebalo da košta više od 400 miliona evra. No, ko će preuzeti troškove za sada je nepoznato. Međutim, jedno je jasno: Teroristički napadi pokazuju da je opasnost od terorizma u regionu i dalje velika.

Napad iz 2019. još se pamti

Najmanje 35 civila ubijeno je krajem 2019. godine u jednom od najtežih terorističkih napada na vojnu bazu u Burkini Faso. Stradale su uglavnom žene.

Ljudi, uglavnom žene, u trenutku napada uzimali su vodu. Ubijeni su hladnokrvno. Stoga su sve sve zastave u Burkini Faso bile spuštene na pola koplja.

CIA izveštaj – mrtvo slovo na papiru

U ovom regionu su naime godinama aktivne džihadisitčke grupe koje neprestano izvode napade često i na zgrade koje koriste stranci, zbog čega je pojačano interesovanje međunarodne zajednice za ovu državu.

CIA je 2018. godine objavila dokument koji sadrži pregled problema u Burkini Faso, ali u tom izveštaju najmanje se govori o terorističkim napadima, a više o ekonomskoj situaciji u zemlji.

Pročitajte još:

Najsmrtonosniji napad militanata u Burkini Faso: Raste broj mrtvih u masakru (VIDEO)

Masakr u Burkini Faso: U napadu na selo ubijeno 100 civila (VIDEO)

– Zemlja je doživela terorističke napade u svom glavnom gradu 2016, 2017. i 2018. godine i nastavlja da mobilizuje resurse za borbu protiv terorističkih pretnji.

Godine 2018. nekoliko vlada je upozorilo svoje građane da ne putuju u severni deo ove zemlje i u nekoliko provincija u istočnom regionu.

CIA izveštaj isto tako navodi da „visok rast populacije u Burkini Faso, ponavljajuće suše, sveprisutna i trajna nesigurnost snabdevanja hranom i ograničeni prirodni resursi rezultiraju lošim ekonomskim prospektima za većinu njenih građana.”

Izveštaj je optimističan u nekim aspektima, posebno u pogledu aktivnosti koje se sprovode uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.

– Novi trogodišnji MMF program (2018—2020), odobren 2018. godine, omogući će vladi da umanji budžetski deficit i očuva kritičnu potrošnju na društvene usluge i prioritetne javne investicije – saopšteno je još tada, a očigledno je da te najave nisu doprinele smirivanju tenzija u toj zemlji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi