Nekada nije važila izreka "čistoća je pola zdravlja"

Zaraze su oduvek bile najveći problem čovečanstva, pogotovo u dalekoj prošlosti kada lekova u današnjem obliku nije bilo ili je medicina tek bila u povoju. Ali je svakako mnogo lakše kada se velike pošasti posmatraju sa istorijske daljine, nego kada su deo svakodnevice.

I mada u današnjoj pandemiji većina medicinara i istoričara podseća na špansku groznicu, ipak najstrašnija zaraza obeležila je 14 vek.

Crna smrt

Prema glasinama iz 1346. godine, kuga je prvo pogodila Kinu odakle se proširila po Aziji i preselila u Egipat, Siriju, Persiju, Indiju, a zatim konačno stigla na Stari kontinent.

1347. godine strašna epidemija poharala je Evropu. Kombinacija žlezdane i plućne kuge prouzrokovala je jednu od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva.

Kuga je na teritoriju današnje Srbije stigla već početkom 1348. godine i to najverovatnije iz dva pravca – Dubrovnika i Carigrada. Bežeći od opasnosti, srpski vladar Dušan Silni se sa ženom Jelenom sklonio na Svetu goru, mesto na koje ženska noga do tada kročila nije. Predanje, međutim, kaže da je ona sve vreme boravka nošena tj. da ni u jednom trenutku nije kročila na tle svete zemlje.

Crna smrt je samo u Evropi odnela zastrašujućih 25 miliona života, što je tri puta više od broja poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu.

Prvi talas kuge završio se 1353. godine, ali to nije bio potpuni kraj. Vraćao se posle svakih nekoliko godina i nastavio da ubija ljude do kraja 15. veka. Vraćao se gotovo svake godine između 1353. i 1671. godine, drugim velikim izbijanjem 1665. godine u Engleskoj, a koje je postalo popularno pod nazivom Velika kuga i 1890. godine kada je došlo do trećeg izbijanja. Ovoga puta Kina je bila krivac. Kuga je potekla iz Kine i proširila se u Indiju, gde je ubila 10 miliona ljudi.

Iz Indije, kuga se na Sjedinjene Države preselila između 1900-1904. godine, a najviše je pogođeno područje San Franciska. Amerika je ponovo pogođena između 1907. i 1908. ali je tokom ove treće pandemije razvijen lek.

Karantin – najveće dostignuće srednjovekovne medicine

Pojmovi društveno udaljavanje i karantin korišćeni su još u srednjovekovnim vremenima za borbu protiv crne smrti. Još u 14. veku službenici javnog zdravlja nisu razumeli viruse, ali su shvatili važnost držanja distance i dezinfekcije. Neki istoričari medicine smatraju karantin jednim od najviših dostignuća srednjovekovne medicine.

Period od 30 dana predviđen nalogom za karantin iz 1377. godine na italijanskom je bio poznat kao trentino, ali su lekari i zvaničnici takođe imali ovlašćenje da nametnu kraću ili dužu izolaciju.

Engleska reč „karantin“ direktni je potomak karantina, italijanske reči za period od 40 dana.

Prema nekim teorijama, zdravstveni radnici propisali su 40-dnevni karantin jer je taj broj imao veliki simbolički i verski značaj za srednjovekovne hrišćane. Kada je Bog poplavio Zemlju, kiša je padala 40 dana i 40 noći, a Isus je 40 dana postio u pustinji.

Najprljavije doba civilizacije

Pre nego što je kuga uzela maha, stanovnici Starog kontinenta uživali su u kupanju i često odlazili u javna kupatila. Međutim, pandemija kuge promenila je svet. Ne znajući uzrok bolesti, lekari su pogrešno zaključili da se kuga prenosi vodom. Preko noći, na sva javna kupatila stavljeni su katanci. Često se može čuti da je tada počelo najsmrdljivije doba u istoriji civilzacije.

Vođeni pogrešnim uverenjima, lekari su kao meru zaštite predlagali što veću prljavštinu. Oni najugledniji našli su alternativno rešenje. Nisu se prali vodom, već jakim parfemima.

Ostalo je zabeleženo da se engleska kraljica Elizabeta I kupala jednom mesečno. A Luja XIII francuskog kralja, lekari su toliko čuvali da nisu dozvolili da se okupa sve dok nije napunio sedam godina.

Tek od 19 veka pogled na pandemiju bitno se menja. Međutim, ni seljaci, ni obrazovaniji slojevi nisu tako lako prihvatili nova mišljenja, po kojima prljavština nikako nije mogla štiti ljude od zaraze. Trebalo je da prođe još dosta vremena da bi se Evropljani uverili u istinitost poslovice “ Čistoća je pola zdravlja”. Prljavštine su se prvi rešili najviši slojevi društva.

Do suštinskih promena dolazi tek u 20. veku. Obavezni deo kuća postalo je i kupatilo, posebno u Americi gde je u tome počelo i da se preteruje. Neki podaci iz 2005. godine otkrili su da čak 25 posto Amerikanaca u kući ima dva ili tri kupatila.

Mnogi su verovali da je kuga bila Božja kazna za počinjene grehe. Tako su se tzv. flagelanti bičevali do krvi, nadajući se spasenju.

Ono što je jasno je da su u četiri veka između Crne smrti i nestanka kuge iz Evrope lekari neumorno radili na objašnjavanju, obuzdavanju i lečenju ove zastrašujuće bolesti.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi