Goca Lazarević o majčinoj pogibiji, batinama od brata po maćehi i odrastanju u čatmari: Nije uspela da zadrži suze!
Sećanja na teško detinjstvo slomila su je pred kamerama
Govoreći o svom detinjstvu, pevačica Goca Lazarević svojevremeno se rasplakala pred kamerama. Od majčine pogibije, preko nemaštine, udaraca maćehinog sina kom je smetalo što je ona tu – o svemu je otvorila dušu kao gošća „Glamur specijala”, te pokazala koliko joj izvesni događaji i danas teško padaju. Kako je objasnila, namučila se dok nije počela samostalno da živi. Sve je, kaže, bilo surovo.
Pročitajte još:
– Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana. Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo „Životinjsko carstvo” – rekla je Goca tada kroz suze, pa nastavila o tome kako je ostala bez majke.
– Mama nije mogla da izdrži bez nas, bila je mnogo tužna. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobraćajnoj nesreći pri povratku je poginula. Nikada više je nisam videla. Uvek sam posle toga imala snove da se mama vraća. Decenijama sam je prizivala. To je bio proizvod moje mašte i prizivanja. Nekada sam je prepoznavala, a nekada ne. Tata se nakon toga nezvanično ženio nekoliko puta. To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd – pričala je dalje pevačica.
– Nedostajala mi je majčinska ljubav. Kada su bili roditeljski sastanci, sama sam odlazila na iste, a onda sam gledala sve one majke i maštala sam koja bi volela da bude moja majka. Tako sam gledala i profesorke i nastavnice – ispričala je brišući suze.
Goca je, zatim, sa petnaest godina otišla u Beograd i živela kod rodbine svoje maćehe. Oni su imali sina jedinca, koji ju je svakodnevno tukao – iz ljubomore.
– On je bio razmažen i svaki dan me je tukao. Nije voleo što sam ja tu. Jednom, kada me je ozbiljno udario, vratila sam mu. Tada mi je njegova mama rekla da tražim drugu kuću. Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju i pošla sam da tražim tetku. Znala sam samo da radi kod Liona u nekom bifeu. Jedva sam je našla. Od tog momenta sam živela kod tetke Rade u jednoj čatmari.
Takođe, Goca je ispričala i kako je upoznala 16 godina starijeg kompozitora Milutina Popovića Zahara, sa kojim je u braku dobila sina i ćerku. Devedesetih, pak, odlučila je da ga napusti i sa dvoje male dece ode da živi u stravičnim uslovima.
– Otišla sam sa decom i sve sam ostavila. Otišla sam u jednu nezavršenu kuću koju smo pravili. Bez struje, bez telefona. To je bilo strašno. Bez ičega. Ništa nisam imala unutra. Kupila sam krevet, imala sam jedan televizor i jedan tranzistor. Bilo je mnogo teško. Plakala sam svaki dan posle razvoda – otkrila je.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari