Jelena Milić: Ne verujem da Kosovo, i zaobilazno, može brzo u NATO

Osnivač Centra za evroatlantske studije Jelena Milić smatra da činjenica da Kosovo želi u NATO i da ima konsenzus oko toga kao što ima oko političkog opredeljenja na zapad i da su mu SAD ključni partner, je otežavajuća okolnost za Srbiju, ali ne veruje da će takozvano Kosovo uskoro postati članica NATO.

Navodi i da se obično čuje da Kosovo ne može da uđe u NATO jer ga nisu priznale sve članice, međutim, kaže Milić, priča o tome da NATO ne može da primi zemlje koje su u sporu, misli se pre svega na Ukrajinu i Gruziju, koje zbog teritorijalnog spora sa Rusijom imaju problema, polako se menja.

“Možda će se nalaziti zaobilazni načini, ali ne mislim da će Kosovo biti prvo na redu”, kaže Milić za Tanjug.

Milić ističe da takozvano Kosovo nije ni u Partnerstvu za mir i dodaje da od trenutka kada je odlučeno da se uđe u transformaciju kosovskih bezbednosnih u odbrambene snage, NATO odlučio da stane i razmisli kako će dalje svoj odnos da gradi sa kosovskim institucijama.

pročitajte još

TEMA NEDELJE: Presude u Hagu paravan za držanje Balkana i Srbije kao političkog taoca

Ona podseća, da je većina zemalja članica NATO priznala takozvano Kosovo kao nezavisnu državu, a da to nisu učinile samo četiri, a poboljšanje odnosa Prištine sa Grčkom koja je jedna od tih zemalja, po njenim rečima je u stvari potvrda da EU više kao institucija nema mehanizme za podsticaj nikoga u regionu i da je jedino što bi omogućilo da “Kosovo legne na rudu” jeste, kaže, da ga neka država koja ga još nije priznala, prizna.

“To bi za njih bila nagrada, ali ne verujem da će to biti talas priznavanja”, kazala je Milić i dodala da bi ipak ostale dve ili tri članice NATO-a koje ne priznaju Kosovo.

Španija i Grčka su ogromni i važni saveznici NATO-a, ističe Milić i pojašnjava da je to iz razloga što te dve države drže južno krilo Alijanse.

Dodaje da će se stav Španije itekako slušati što je problem za Kosovo i eventualno članstvo u NATO.

“Velike zemlje poput SAD i Nemačke vode taj proces desetogodišnje transformacije i uskoro ćemo videti, simbolično, i pripadnike kosovskih bezbednosnih snaga u okviru međunarodnih operacija, a u okviru američke vojske”, kaže Milić.

Za Milić je najveći izazov u celoj toj priči, kako će da se po važnim životnim pitanjima i odlukama postave Srbi na Kosovu i Metohiji.

“Plaćate porez, struju, možete da prihvatite tu vrstu kosovskih institucija i to funkcioniše i po Briselskom sporazumu, ali učešće u bezbednosnim snagama, koje će da se transformišu u odbrambene snage, je izuzetno složeno kada imate Beograd i Prištinu bez normalizovanih i formalizovanih odnosa”, kaže Milić.

Navodi i da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti često spominje i mogućnost uvođenja redovnog vojnog roka, kao i da postoji treća vrsta izazova – ako krenu Kosovari da idu u misije jer su tamo pristojne plate.

“To je jedna od nefer stvari koje međunarodna zajednica radi podržavajući tu vrstu transformacije i otežava životne odluke Srbima na Kosovu u ovom vakumu nemanja aranžmana”, naglašava.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi