Sifilis je kriv za nošenje perika u srednjem veku

U iskopinama iz starog Egipta pronađeni su brijači stari 3.500 godina a pravljeni su od naoštrenog kamenja. U prvobitnim paleolitskim društvima, samo visoko ranigirani ljudi, oni koji su mudri ili koji su bili sveštenici, su mogli da šišaju. Verovalo se da u kosi obitava ljudska duša a šišanje je bio način da se otera zlo i obnovi enegija.

Duga i negovana kosa je uvek bila na ceni, ona je označavala snagu i moć. A onda se u srednjem veku pojavio sifilis.

Sifilis (lues) je hronična zarazna bolest uzrokovana bakteriom Treponema palidum. Prenosi se polnim putem i zahvata različita tkiva i organe – kožu, krvni, koštani i centralni nervni sistem. Pored promena na sluzokoži polnih organa, krajnicima, noktima, jedan od simptoma je i gubitak kose.

Do kraja XVI veka sifils se toliko proširio da je bio druga po redu zarazna bolest, odmah iza kuge. Svi oni koji su zbog bolesti gubili kosu su bili obeleženi i nipodaštavani jer je kosa bila neka vrsta statusnog simbola. Zato su bogati ljudi skupo plaćali perike kako bi prikrili ćelavost, iz bilo kog razloga.

A jedan od najvećih razloga za ćelavost i kraste na glavi u XV i XVI veku je bio sifilis. Perike su se pravile od konjske, kozije i ljudske dlake. Kako je ta vrsta dlake oko sebe širila neprijatan miris, morali su to nekako da „zamaskiraju“. U tu svrhu su pravljeni prahovi sa mirisom lavande ili narandže i time su puderisali perike a često i lice.

I sve do 1655.godine to je bila sramna potreba a onda je kralj Francuske Luj XIV počeo da gubi kosu iako je imao samo 17 godina. Zabrinuti kralj za svoju reputaciju je angažovao čak 48 vlasuljara. Lujev rođak, Čarls II, je takođe bio zabrinut jer je počeo da sedi. I tako je zahvaljujući monarhistima počela da se širi moda nošenja napuderisanih perika. Vlasuljari su zadovoljno trljali ruke a cena perika je bila prilično visoka. Obična perika je koštala 25 šilinga što je bila nedeljna plata prosečnog stanovnika Londona. One luksuznije su koštala i 800 šilinga.

Proizvodnja perika je bila unosan posao. U Evropi su neke fabrike upošljavale i preko šesto ljudi. Polovinom XVIII veka, engleski berberin Ričard Arkrajt, napravio formulu za farbu za perike koja se nije ispirala vodom.

Kako im higijena nije bila na zavidnom, često su perike bile pune vaški a poneka dama je znala da zapati i slepog miša. Kod muškaraca je bila potpuno suprotna situacija – Ali su zapravo perike rešavale problem vaški jer se perika nosila na obrijanoj glavi.

Krajem 18.veka, posle Francuske buržoaske revolucije, građani odbacuju perike a Britanci tek kad je uvedn porez na prah koji je prikrivao neprijatan miris. Međutim, napuderisane perike su se još dugo koristile na sudovima i u Parlamentu a može i danas ponegde da se sretne.

Od 2008.godine sudije u Velikoj Britaniji su gologlavi – više ne moraju da nose perike prilikom suđenja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi