Prvi programer u istoriji bila je žena: Dok svet još nije znao za računare, ona je već pisala algoritam (FOTO)

Programiranje se danas smatra jednim od najmoćnijih i najtraženijih zanimanja, ali se retko razmišlja o njegovim korenima i ljudima koji su ga oblikovali. U kolektivnoj svesti često se podrazumeva da su temelje informatike postavili muškarci, dok se doprinos žena gura u zapećak istorije. Međutim, istina je daleko zanimljivija.

Još u 19. veku, u doba kada žene nisu imale gotovo nikakva prava na obrazovanje i naučni rad, jedna izuzetna ličnost postavila je osnove onoga što danas zovemo programiranjem. Njena vizija mašina koje obrađuju informacije bila je revolucionarna, a njen doprinos priznat je tek decenijama kasnije, kada je svet konačno sustigao njene ideje.

Ćerka slavnog pesnika koja je umesto književnosti izabrala matematiku i nauku

Augusta Ejda Bajron Lavlejs rođena je 1815. godine u Londonu kao jedino zakonito dete čuvenog pesnika Lorda Bajrona, jedne od najvećih figura romantizma. Iako je njen otac bio simbol umetnosti, strasti i boemskog života, Ejdin put krenuo je potpuno drugačijim smerom.

CBW / Alamy / Profimedia

Nakon što je Bajron napustio porodicu, njena majka En Izabel Milbank odlučila je da ćerku usmeri ka matematici i logici, verujući da će je racionalne nauke udaljiti od očevog temperamenta. U vremenu kada se smatralo neprimerenim da se žene bave naukom, Ejda je dobila izuzetno obrazovanje i vrlo rano pokazala izvanredan talenat za brojeve, apstraktno razmišljanje i analizu.

Radila je na analitičkoj mašini, a njene beleške su postale temelj programiranja

Ejda Lavlejs se posebno istakla kroz saradnju sa matematičarem Čarlsom Bebidžom i njegovom analitičkom mašinom, uređajem koji se danas smatra pretečom savremenog računara. Njena uloga nije bila samo teorijska, već i praktična, jer se bavila onim što bismo danas nazvali softverom.

Prevela je stručni tekst o radu mašine, ali je prevod dopunila sopstvenim opširnim beleškama, koje su prevazišle originalni rad. U tim beleškama opisala je algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva, koji se smatra prvim kompjuterskim programom u istoriji, osmišljenim da ga izvrši mašina, a ne čovek.

The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia

Njenu viziju budućnosti koju svet nije odmah razumeo, ali je kasnije priznao

Ono što Ejdu Lavlejs izdvaja od svih savremenika jeste njena sposobnost da zamisli budućnost tehnologije. Smatrala je da mašine neće služiti samo za matematičke proračune, već i za obradu muzike, slike i drugih oblika informacija. Ove ideje bile su toliko napredne da u njeno vreme nisu naišle na šire razumevanje.

Tek u 20. veku njen doprinos je dobio zasluženo priznanje, a 1979. godine američko Ministarstvo odbrane nazvalo je jedan programski jezik po njoj – ADA, čime je Ejda Lavlejs zauvek upisana u istoriju kao prva programerka i jedna od ključnih figura moderne tehnologije.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi