Ubeđivali su ga da je paranoičan, a on je bio u pravu: FBI pratio Ernesta Hemingveja
Pričao je prijateljima i porodici da ga prate tajni agenti
FBI je godinama posle smti slavnog pisca Ernesta Hemingveja objavio je dosijee u kojima se vidi da su ga pratili i prisluškivali mu telefone tokom najmanje 20 godina njegovog života.
Sam Hemingvej je često je pričao prijateljima i porodici kako sumnja da ga prate agenti tajne službe, ali su mu oni govorili da je paranoičan.
Ernest Hemingvej/ Profimedia
Hemingvej je sarađivao sa FBI u prvim godinama Drugog svetskog rata. Iz čiste dosade, pisac je bio zainteresovan za taj projekat. Hemingvej i FBI se, međutim, nisu baš najbolje slagali.
Bio je ubeđen da su ljubomorni na njega
Od 1941-1943, biro je pokušao da od Hemingveja napravi „svog čoveka u Havani”, pošto je pisac u to vreme živeo na Kubi.
Pročitajte još:
On je tvrdio da su ljubomorni na njegov rad.
Profimedia
Hemingvej je 1943. prekinuo vezu sa američkim Federalnim biroom za istraživanja i otišao u Evropu da preuzme još jednu ulogu ratnog dopisnika.
Međutim, FBI nije prekinuo odnos sa Hemingvejem, budući da se njihov dosije o budućem dobitniku Nobelove nagrade nastavlja do kraja njegovog života.
Život pun nevolja i tragedija
Hemingvej takođe, poznat i po svom avanturističkom duhu i učešću u raznim ratovima i revolucijama. Njegov život je, međutim, bio pun nevolja i tragedija, koje su ga na kraju dovele do samoubistva 1961. godine.
Jedan od faktora koji su uticali na njegovu psihičku patnju bio je i strah od progona od strane FBI američke federalne policijske agencije. Hemingvej je verovao da ga FBI prati, prisluškuje, čita mu poštu i pretresa mu račune.
On je o tome govorio svom prijatelju i biografu A. E. Hotčneru, koji je mislio da je to samo paranoja. Međutim, ispostavilo se da je Hemingvej bio u pravu.
Mislili su da je sovjetski agent
FBI je počeo da prati Hemingveja još 1940-ih godina, kada je on bio u vezi sa Martom Gelhorn, novinarkom i ratnom dopisnicom.
Gelhorn je bila sumnjičena da je simpatizer komunista i da je imala veze sa sovjetskim špijunima. Ef-Bi-Aj je, takođe, bio zainteresovan za Hemingvejeve aktivnosti na Kubi, gde je on živeo i podržavao revoluciju Fidela Kastra. FBI je smatrao da je Hemingvej mogući sovjetski agent ili uticajan levičar.
Biro je prikupio 124 stranice dosijea o Hemingveju, koji su kasnije deklasifikovani i postali dostupni javnosti. U tim dokumentima se nalaze izveštaji o Hemingvejevim putovanjima, kontaktima, izjavama i delima.
FBI je, takođe, pokušao da spreči Hemingveja da dobije Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine, tvrdeći da je on neprijatelj Amerike.
Patio od depresije i alkoholizma
Hemingvej je bio svestan da ga FBI prati i da mu preti. On je patio od depresije, anksioznosti i alkoholizma. Imao je, takođe, fizičke probleme, povrede od dve avionske nesreće, dijabetes i visok krvni pritisak. Više puta je bio hospitalizovan zbog elektrošok terapije, koja je trebalo da mu pomogne da se izbori sa svojim mentalnim stanjem.
On je osećao da je izgubio svoj talenat i da je progonjen od strane neprijatelja.
Na kraju, Hemingvej je odlučio da okonča svoju patnju. Uzeo je svoju lovačku pušku i pucao sebi u glavu u svom domu u Ajdahou. Njegova supruga Meri je rekla da je to bila nesreća, ali je kasnije priznala da pisac izvršio samoubistvo. Hemingvej je imao 61 godinu.
Prethodno je boravio na Mejo klinici u Minesoti, gde je lečen zbog depresije i drugih mentalnih problema.
Njegova smrt ostaje kontroverzna, a neki članovi njegove porodice su se, takođe, suočili sa samoubilačkim tendencijama, što je dovelo do širenja glasina o tajanstvenoj „Hemingvejevoj kletvi”.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari