Muharem Bazdulj o svom novom romanu: Bilo mi je važno da na prvih 10 strana iznerviram čitaoce (FOTO)

Promocija romana "Nevidljiva družba" Muharema Bazdulja održana je sinoć u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC u Beogradu. O knjizi u izdanju kuće "Laguna", pored autora, govorili su pisac Vladimir Tabašević, i slikar - vizuelni umetnik Uroš Đurić.

ATA Images/Marija Mlađen

Rečenica bez kraja na 140 strana

Roman je veoma specifično napisan u formi jedne nedovršene rečenice koja se proteže kroz skoro 140 strana i uopšte nema tačku, čak ni na kraju. Autor nove knjige je duhovito otkrio da mu je bilo važno da na barem prvih 10 stranica iznervira čitaoce, i ako u tome uspe, onda bi oni ušli u taj svet po njegovim pravilima. On je ocenio da svaka tema ima svoju optimalnu formu, i da je želeo da stvori veliku prozu u jednom pasusu, otud ideja da knjiga predstavlja rečenicu bez kraja, gde su mu donekle uzori bili Tomas Bernhard, Semjuel Beket ili Žoze Saramago.

ATA Images/Marija Mlađen

Bol i nedostatak daha u mrklom mraku

Bazdulj je opisao svoje delo na način da njegov junak ima iskustvo napada panike, te da ga je video tako da ne bude samo narator, već na neki način i katalizator, u jednoj formi nehronološke asocijativnosti.

"Kada ga u mrklom mraku pritisnu bol i nedostatak daha, junaku „Nevidljive družbe“, poslovično, dotadašnji život počinje da se odvija pred onim unutrašnjim okom koje neki zovu dušom. Taj „film“ se ne odvija hronološki, nego asocijativno, a majstorstvo i nepredvidivost tih asocijacija daju posebnu snagu ovom kratkom romanu Muharema Bazdulja. Lirskiji nego ikad pre, ovo je roman koji se čita „u dahu“ jer niti oko ima gde da se odmori niti čitalac želi da prestane", naveli su iz Lagune.

ATA Images/Marija Mlađen

Fenomen

Pisac je odabrao slikara Uroša Đurića da među prvima pročita njegov roman i naveo razloge za taj izbor.

- Uroš Đurić mi je bio veoma važan, da mi kaže svoj utisak. On je neko ko uvek pruži novi ugao na bilo koju temu o kojoj pričamo. Znao sam da nije kurtoazni lik i da će iskreno u lice da mi kaže ako mu se knjiga ne sviđa, što cenim kod njega - naglasio je Bazdulj.

Đurić je priznao da je u početku imao odbojnost kada je shvatio da čita knjigu koja nigde nema tačku, već je sve jedna beskrajna rečenica. Takođe, slikar je podelio svoje osećanje da mu nije uvek prijatno kada mu razni pisci daju da čita njihova dela, jer se boji šta bi moglo tamo da ga snađe, zato je sa malim strahom i velikom frustracijom krenuo da čita "Nevidljivu družbu".

ATA Images/Marija Mlađen

- Ovaj roman je meni fascinantan na toliko različitih nivoa. Hvala Muharemu što mi je otklonio sumnje koje sam imao, jer se od mene očekuje da javno dam neki iskaz o delu. Kao i junak tog romana, sudbina autora je da se muči. Tako se i ja mučim dok stvaram, ili oblikujem stavove kao da neću uspešno napraviti očekivani iskaz - rekao je Đurić i otkrio da je knjiga pisana u trećem licu, ali da je u formi ispovedne proze, što je za njega pravi fenomen.

- Zapravo, imamo ispovest koja je neizgovorena, glavni lik se obraća nekom subjektu koji nije prisutan. Tu je jedan veliki tok misli u kojima su predstavljene tragedije poslednjih 30 ili 40 godina, i suočavanje sa svojim izborima. Veliki Gete je pre 200 godina govorio da će književnost jednog dana biti ispovednog karaktera, iz te "Ja" pozicije, i bio je u pravu. Zato je Muharem napisao blistavih 140 strana i ovaj roman je nešto najbolje što sam pročitao poslednjih godina - istakao je Đurić i dodao:

ATA Images/Marija Mlađen

- Mene su oblikovale upravo sve druge umetnosti osim one moje bazične, slikarstva, znači rok muzika, film, književnost. Kod Muharema ovu knjigu posmatram upravo i na vizuelnom planu, vidim ga kao film i to u žanru trilera. Posebno ga vidim u stilu trilera Vima Vendersa, gde je glavna zapitanost, a ne imperativ radnje. Bio bi to veoma uzbudljiv triler, kao perspektiva neprekidnih preispitivanja. 

Beskonačna rečenica kao jedini mogući način

Uroš je naglasio da ima dosta referenci u ovoj knjizi, ali da je veština pripovedanja sve to istisnula, tako da nije smetala tolika referentnost, "i vidi se veličina autora u tome". "Najveće dostignuće umetnika je kada vas uvuče u svoju umetnost. U tome je Muharem uspeo. O romanu "Nevidljiva družba" će se tek puno pričati, mada neće odmah svi da "nalegnu" na njega, mora da prođe vreme".  

ATA Images/Marija Mlađen

Pisac Vladimir Tabašević, koji je imao privilegiju da čita Bazduljev roman još u rukopisu tokom nastajanja, istakao je da je tema koju je Bazdulj odabrao mogla da obradi na jedini mogući način, kroz rečenicu koja nikako da se završi kroz 140 strana jer na taj način junaku prolazi život pred očima i otud tako jedna nedovršena rečenica. Prema njegovom stavu, na trenutak ta beskonačna rečenica predstavlja izuzetan literarni izraz snage koju životu pruža jedan Kavafijev stih. "Kada nas preplavi užas svesti da su najlepši dani našeg života zauvek prošli, neophodno je odvažno im reći - zbogom i završiti celu stvar dostojanstveno, bez nade i drugih zala", zapisao je Tabašević na koricama knjige.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi