Žene se danas teže zapošljavaju, manje su plaćene, ređe su na rukovodećim mestima: Srećan 8. mart!

Danas je Međunarodni dan žena. Ovaj dan nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD.

Prošlo je od tada 112 godina, ili tačno 40.880 dana. Ovde bi mogla da se stavi i tačka. Bez ikakavog objašnjenja, niti pominjanja Klare Cetkin. Ali onda ovog teksta ne bi ni bilo, jer nije priča o saksijama cveća, parfemima, romantičnim večerama…

Već…

Početkom meseca održan je sastanak o ekonomskom osnaživanju žena na kom su učestvovali predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sindikata i Privredne komore Srbije. Učesnici su zaključili sledeće – žene su brojnije od muškaraca, žive duže, više upisuju i završavaju fakultete, ali zato se teže zapošljavaju, manje su plaćene, ređe zauzimaju rukovodeća mesta, a vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u Srbiji.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za “24sedam” da je položaj žena u Srbiji bolji nego pre dvadesetak godina, ali daleko od toga da su one ravnopravne sa muškarcima.

– Mislim da je formalno došlo do pomaka, i to pre svega u smislu broja žena u parlamentu i vodećim funkcijama u državi. Međutim, ono što vidim je da je to formalni pomak, a da žene nisu dobile stvarnu snagu i moć bez obzira na funkciju – objašnjava ona.

Ali što se tiče radno-pravne sfere, kaže Savićeva, nije došlo do mnogo pomaka.

– Žene su i dalje ređe vlasnici nekretnina ili biznisa, a zapanjujuće je, recimo, da samo 30 odsto žena ima položen vozački ispit. Položaj žena na selu se nije suštinski promenio i žena je tamo zavisna od muškarca. Ona je u izuzetnom malom procentu vlasnik seoskog domaćinstva ili zemlje. Po pravilu nemaju penzije i u svakom slučaju su zavisne od muškarca. Stalni problem koji prati žene je da se ona gleda kao neko ko će da odsustvuje sa posla kod rađanja dece i podizanja dece, jer se to isključivo za nju vezuje, ali ne i za muškarca – priča predsednica ASNS.

Solidarnost među muškarcima veća

Savićeva kaže da je njen utisak da žene nisu solidarne koliko muškarci, iako nije sigurna zbog čega je to tako.

Pročitajte još:

“Ženski kutak” na beogradskim pijacama: Za 8. mart u ponudi ručno rađeni proizvodi

– Imam utisak da žene na položaju oko sebe uglavnom okupljaju muškarce. Zašto je tako ne znam, ali nema onoga da jedna žena zaposli još deset – priča ona.

Kao primer navodi poslanice u srpskom parlamentu.

– Vrlo retko se te žene iz jedne političke grupacije oglašavaju kada su prava žena iz druge političke grupe ugrožena i fokusiraju se samo na svoju interesnu grupu, odnosno stranku. Solidarnost je da se zauzmete za bilo koju ženu, bilo da je ona iz druge stranke, sindikata ili firme. Stvarnu moć u rukama imaju predsednici partija i odbora, a žene su samo poslušnici onoga za šta je neko drugi već doneo odluku, i mislim da to nije dobro i da žene treba da se pobune i unesu neki svoj pečat u političke odluke – uverena je ona.

Bekgraund

Ako neko još ne zna, posle 112 godina, kako je sve počelo, onda da ponovimo. Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. godine, u Njujorku. Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.

Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Feminstkinje

Mnoge žene, kao na primer sufražetkinje, zastupale su ideju većih ženskih prava. Ipak, prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD, nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike.

Godine 1910, organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, održana u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke internacionale. Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena, sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi