Kako kriminalci "peru" pare u Srbiji: Postoje mnoge začkoljice, a najbizarnija je preko tiketa za klađenje

Novac zarađen kriminalnim delatnostima kriminalci "peru" na razne načine kako bi ga ubacili u legalne tokove, a Srbija se ne razlikuje mnogo od ostatka sveta kad je reč o načinima na koje se novac legalizuje. Ipak, pored čestih ulaganja u nekretnine, skupocena vozila i umetnička dela postoji još mnogo načina da novac od prljavog lako postane legalan.

Sve dok ne dođe do samog čina hapšenja pripadnika kriminalnih grupa oni se snalaze na sve načine da svoju imovinu osiguraju i obezbede legalnim potvrdama i otarase se provera, koje u regionu vrše uprave za sprečavanje pranja novca. 

Ipak, nakon hapšenja prvi korak je utvrđivanje porekla imovine koju lice poseduje ili koja mu je već oduzeta.

Naime, utvrđuje se da li osoba ima novca na računima, da li poseduje imovinu, kola, kuće, stanove, zemljište, da li poseduje pokretnu imovinu, da li poseduje vredna umetnička dela... Nakon toga se proverava i da li familija poseduje imovinu, a onda ukoliko postoje indicije, može da se proširi istraga i na inostranstvo. Proveravaju se i udeli u preduzećima, a ukoliko je potrebno i imovina tih preduzeća. 

Kada se utvrdi sva pokretna i nepokretna imovina, utvrđuje se i njeno poreklo, da li je kupljeno, nasledstvo, poklon i zvanični prihodi, zarada, renta koje ostvaruje lice koje je pod istragom.

- Srbija nije specifična kad su u pitanju nelegalni tokovi novca, pa su najpoznatiji načini takozvanog "pranja" novca kupovina nekretnina, automobila i umetničkih dela, ali i osnivanja kompanija gde postoji mnogo začkoljica koje omogućuju laku legalizaciju tokova novca - rekao je za 24sedam Zoran Vukadinović predsednik udruženja sertifikovanih istražitelja prevara.

Kako nam je objasnio naglasak je na nekretninama i kompanijama koje iza sebe nemaju legalan tok.

- Kod osnivanja kompanija specifična je takozvana "pozajmica osnivača". Kod ovog načina legalizovanja "prljavog" novca naglasak je na tome da osnivač koristi navodno pozajmljen novac koji obrće tokom poslovanja i nakon izvesnog vremena on taj novac vraća zajmodavcu, odnosno samom sebi i tako dobija potvrdu o poreklu novca koja ga čini legalnim - objašnjava Vukadinović.

On navodi i da je ranije postojao način koji su omogućavale kladionice u Srbiji.

- Kladionice kod nas ranije nisu bile u obavezi da evidentiraju svoje uplatioce, pa su tako mogli, primera radi, da uplate veliku sumu novca na kvotu jedan koja praktično vraća istu sumu koja je i uplaćena, pa tako odu u banku uplate novac i kao dokaz o poreklu dostave potvrdu o dobitku iz kladionice - ispričao je Milan Vukadinović za naš portal.

Profimedia

Pozajmice od prijatelja takođe su način da se prevari sitem, ali onda u istragu ulaze oni koji su novac pozajmili.

- Lične pozajmice funkcionišu tako što onaj ko pozajmi novac izda priznanicu kojom se potvrđuje poreklo, međutim onda se proverava poreklo njegovog novca i priliva, ali u Srbiji nemamo dovoljno razvijen sistem i tehnologiju u Upravi za sprečavanje pranja novca, pa tako to ne može uvek biti urađeno na pravi način. Izuzetak je ako dođe do opavdane  sumnje i protiv te osobe se podnese krivična prijava, tada se uključuje i policija i njihovi resursi - rekao je Vukadinović.

Vukadinović zaključuje da Srbija još uvek nema postupak koji ima svu potrebnu tehničku podršku i razrađen način da bi se ušlo u trag ozbiljnim prevarama kad je u pitanju pranje novca.

- Stvar je u tome da ukoliko ja imam legalan priliv od 2.000.000 i plaćen porez i pozajmim vama isto toliki iznos, to je u redu kad se proverava, jer niko ne prati to da sam i ja morao da imam troškove i da ako sam vama pozajmio tu sumu ja nisam imao šta da trošim i to je jedan od nedostataka u našem sistemu - zaključuje Zoran Vukadinović predsednik udruženja sertifikovanih istražitelja prevara.

"Pranje" novca preko nekretnina 

Ovaj model je svakako jedan od najzastupljenjijih, a u javnosti su najpoznatije prevare kriminalaca iz Crne Gore, uglavnom iz "kavačkog klana". 

Naime, kriminlaci iz Crne Gore su, stečeno mafijaškim poslovima, "oprali" preko nekretnina u Beogradu, a istražitelji su tada utvrdili da su oni pokupovali nekretnine u centralnoj beogradskoj opštini, Vračaru.

Tamošnja policija je navela da su luksuzne nekretnine kupljene od novca koji je stečen prodajom kokaina.

Hoteli i kompanije - biznis Darka Šarića

Kriminalne organizacije otvaraju firme u ofšor zonama, poznatijim i kao „poreski rajevi“, u državama koje dozvoljavaju da se kompanije vode na advokate, a ne prave vlasnike.

U slučaju Šarićeve grupe, novac je preko posrednika i ofšor kompanija ulagan u kupovinu hotela i poljoprivrednih firmi od kojih su neke bile na rubu propasti, jer su mu bili potebni baš takvi poslovni sistemi kroz koje mogu u ekonomiju zemlje da ubace milionske sume.

Darko Šarić uhapšen je u Južnoj Africi i isporučen Srbiji 2014. godine Foto: Printscreen/Youtube

Glavni čovek za ova Šarićeva poslovanja bio je Nebojša Jestrović, Šarićev prijatelj iz detinjstva i diplomirani ekonomista čija je uloga bila upravo prebacivanje novca u legalne tokova, ali tako da Šarić ostane u senci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi