Više od tri decenije od pada komunizma u Srbiji: Da li se promenilo srpsko društvo od prvih slobodnih izbora?

Prvi višetranački izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije održani su, zajedno sa predsedničkim, u decembru 1990. godine, pre tačno 31 godinu.

Društvo u kom su se odvijali ovi višestranački izbori odlikovalo se završnim procesom strukturnih potresa i "haosa" koji je vladao na sceni postkomunističkih država Socijalističke federativne Republike Jugoslavije i Srbije. 

Izbori održani 9. decembra 1990. godine bili su prvi višestranački, neposredni, parlamentarni i predsednički izbori posle pet decenija vladavine jedne stranke, a Srbija je jedina republika prethodne SFRJ koja je prvo usvojila Ustav primeren karakteru predstavničkog modela demokratije.  Mada je poslednja u nizu komunističkih država, pa je time zaokružila proces uspostavljanja ustavnog i državnog jedinstva.

Ovi izbori planirani su za početak jula 1990. godine, ali su građani na referendumu dali prioritet donošenju novog ustava i time praktično odložili prve višestranačke izbore u Srbiji. Pomenuti referendum bio je neka vrsta predizbore ankete u kojoj su socijalisti doneli važnu predizboru pobedu, što su kasnije, 9. decembra iste godine, uradili i zvanično. Na čelo države stao je Slobodan Milošević.

Potpuna vladavina socijalista trajala je nešto kraće od 10 godina, do 5. oktobra 2000. godine, a društvo u Srbiji se za to vreme znatno promenilo. Ipak, političko uređenje je samo delimičan razlog, a godine koje su nastupile uspele su zemljama u regionu potpuno da promene način života.

Prvi višestranački izbori - rezultat, a ne početak tranzicije

- Više partijski izbori koji su bili 1990. godine bili su rezultat tranzicije koja se odvijala tokom 80-ih godina, a Srbija je država koja je najviše kasnila za zemljama u regionu, ali i u Evropi - rekao je za 24sedam politikolog Dušan Janjić.

Kako je objasnio, ovi izbori su bili jedni od najznačajnijih, ali je i na ovim višestranačkim, učestvovao mali broj stranaka.

- Na prvim izborima učestvovao je mali broj partija, ali se do završetka Miloševićeve vladavine taj broj znatno uvećao jer nije bilo potrebe da se prolazi kroz neki mnogo ozbiljan proces i bilo je dovoljno da se prikupi osnovna dokumentacija i tako osnuje stranka. To je rezultiralo da posle vladavine Slobodana Miloševića imamo preko 100 registrovanih stranaka - rekao je Janjić.

Prema rečima politikologa, tokom devedesetih godina došlo je i do važne promene kad su u pitanju nacionalne manjine.

- Bivši kulturni savezi postali su stranke nacionalnih manjina, što je bio važan korak za politički sistem u Srbiji - naglašava Janjić.

Youtube printscreen

Ipak, ono što se nije mnogo razlikovalo od godina pre ovih izbora, jeste da niko ko nije bio posebno privilegovan nije mogao da napravi, niti promeni nešto značajno. 

- Privilegije su u početku imale samo dve veće stranke. Iako je pobeda bila u potpunosti na strani SPS-a, SPO je na čelu sa Vukom Draškovićem takođe uživao pogodnosti. Oni su svoj put izgradili tako što su cilj stavili na društvo, protestovali, upadali u televizijske stanice i krčili sebi prolaz. Tako su postali glavni protivnici vladajuće stranke - ispričao nam je politikolog Dušan Janjić.

Crkva - društvo - država

Velike društvene promene došle su nakon izbora u decembru 1990. godine, s obzirom da je period od 1944. do 1990. godine karakterisao odnos crkve i komunističke države, čije se centralne koncepcije zasnivaju na izmeštanju religije u sferu privatnog. 

Od kraja Drugog svetskog rata, pa sve do 1980-ih godina, Srpska pravoslavna crkva je bila na margini društvenih zbivanja. Javni istupi njenih zvaničnika bili su retki, a povod su im uglavnom bili verski praznici i obeležavanja značajnih godišnjica. Kasne osamdesete i početak devedesetih godina u Srbiji bi se sociološki mogli označiti kao period desekularizacije društva, pogotovo kad je u pitanju religija i Srpska pravoslavna crkva. Zbog toga su uspon Miloševića u početku podržali mnogi iz crkve.

AP Photo

Ipak, u drugim zemljama nije bilo toliko problema oko crkve. Kada je reč o crkvi u Hrvatskoj, mnogi se prisećaju da su išli u crkvu i da zbog toga nije bilo problema. Tamo je najopasnije bilo kritikovati nekadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita i zalagati se za protivustavno rušenje postojećeg sastava.  

Istoričar Čedomir Antić rekao je za 24sedam da postoje dve strukture promena posle perioda komunizma, te da je prva bila 1990. godine, a druga 2000. koja je te promene u društvu i zaokružila.

- Promene 1990. godine odlikovalo je samoupravljanje i dominacija privatne svojine. Iako nije najbolje izvedeno, to je bio prvi korak ka ozbiljnijom promeni i značajniji korak ka ozbiljnom shvatanju ljudskih prava, a onda je 2000. godine ta promena i zaokružena u društvu – rekao je istoričar Antić.

On je objasnio da je 1990. godine režim Slobodana Miloševića prihvatio nešto što mu nije bilo pravo i da su promene u strukturi društva bile minimalne ali pravovremene, a da su postavile temelje za ozbiljnije promene 2000-ih godina.

- Posle rata, sankcija i havarije kroz koju je naš narod prošao u periodu devedesetih godina transformacija je u potpunosti tek tada nastupila i prava promena u društvu desila se početkom 2000-ih godina - istakao je Antić za naš portal.

On je napomenuo i da su na promene u našem društvu značajno uticale velike sile, ali i pad berlinskog zida koji je tadašnji režim na čelu sa Slobodanom Miloševićem prihvatio, ali pod sopstvenim uslovima.

U zatvor zbog razgovora o državi, pa doba protesta i pobune

Opšte su poznate činjenice i nepisana pravila po kojima su ljudi živeli u doba komunizma i Titove vladavine. Svaki pomen nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, pa i same države u negativnom kontekstu bio je kažnjiv.

Čuvena je priča slovenačkog diplomate koji je jednom prilikom za medije ispričao da je prisustvovao sceni kada je jedan čovek uhapšen iz pomenutog razloga.

- Rekao je da kad bravar može voditi državu zašto to ne bi mogla raditi doktorka. Nije spominjao nikakva imena, ali ga je neko prijavio i povezao s Titom. Zbog toga je završio u zatvoru nekoliko meseci. I nije jedini. Bila je masa takvih slučajeva jer su govorili o Titu, državi… Neki su završili u zatvoru i zbog pesama ili viceva. Bilo je svega - rekao je Ljubomir Rehak za medije.

Ipak, narod se i posle ovog koraka ka promenama brzo pobunio protiv vladajućeg režima i već  9. mart 1991. godine se može smatrati početkom desetogodišnje borbe protiv vladavine Slobodana Miloševića.

9. mart je zapravo bio lajtmotiv za dešavanja koji se provlačio kroz celu deceniju i time urezao svoj značaj u svaku sledeću pobunu, a najznačajniji su bili građanski protesti 1997. i 1996. godine koji su naposletku doveli i do petooktobarske revolucije.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi