"Niko ne sme da garantuje dužinu imuniteta": Doktorka Popović za 24sedam objašnjava stvari o vakcinama koje niste znali

Planeta se duže od godinu dana bori s koronavirusom, milioni ljudi bivaju zaraženi, brojke rastu iz sata u sat, ali je vakcina rešila da uzvrati udarac.

Veliki broj farmaceutskih kompanija vodi bitku i traži konačno, trajno rešenje protiv pošasti koja je zašla u svaku sferu društva, ali će ljudska rasa morati da bude veoma strpljiva kako bi videla prave rezultate.

U razgovoru za 24sedam, doktorka medicinske biohemije Milka Popović, koja više od 15 godina radi konsultacije iz oblasti funkcionalne medicine, pripreme individualnih programa ishrane i suplementacije sa više grupa pacijenata, ovog puta je tome posvetila pažnju.

Kompanije prave prognoze o dužini trajanja imuniteta nakon primanja doze, ali kako smatra doktorka Popović, niko zapravo ne može da da konkretne podatke o tome.

– Niko ne može da garantuje koliko će da traje odbrana od virusa. Kad pročitate detaljnije, “Astra Zeneka” navodi da može da traje godinu dana, ipak, to još uvek ne može ni da se ispita na pravi način, posebno ako znamo da se vrše ispitivanja prvo na životinjama, pa potom na ljudima. Sve je brzo rađeno, shodno situaciji, niko vam neće reći zasigurno, ali ono što viđam kod populacije koja je imala virus, ume da bude raznoliko, od organizma do organizma. Zavisi u kakvom je stanju pacijent koji primi vakcinu, kakvim imunitetom raspolaže, zavisi i od spremnosti tela, to je nešto što ćemo tek saznati. Neko ko je vakcinisan i dobije virus, lakše će se s njim izboriti nego neko ko nije dobio lek.

Krajem prošle godine u medijima su se pojavljivali razni procenti efikasnosti vakcina, farmaceutski giganti su doslovno vodili bitku oko toga čija vakcina je efikasnija, da je razlika u svega nekoliko procenata…

– To nijedna farmaceutska kuća ne bi smela da tvrdi, efikasnost i procente ne možemo da poredimo jer su studije efikasnosti rađene na različite načine. Važno je da ljudi znaju, primera radi, da je vakcina za grip efikasna oko 50 odsto. Ako vidimo koliko su ljudi uspeli da suzbiju epidemiju gripa, onda je to dovoljan reper da znamo da je sve iznad 50-60 odsto svakako bolje nego ništa. Neozbiljno je da poredimo bilo kakve procente i kompanije iz tih razloga.

“Moj favorit je “Astra Zeneka” jer je platforma (vektor koji se koristi u toj vakcini) jako dugo ispitivana i naširoko poznata.”

Naučnici, objašnjava doktorka Popović, koja je radila na razvijanju vakcine protiv hepatitisa B, uvek spremno dočekuju sezonske viruse i, shodno tome, prave doze za narednu godinu.

– To se radi jer influenca stalno mutira, naučnici testiraju u prirodi kakav će virus biti naredne sezone. Najpre se izoluje iz životinja, pa se prave vakcine za sledeću godinu. Za koronu to još uvek ne znamo, čujete da ima raznih varijanti, sojeva, ali su to još uvek male promene u samoj strukturi da bi morala da se pravi nova vakcina. One se međusobno razlikuju u samoj tehnologiji, a ja sam DNK vakcinu izučavala na mom doktoratu, i ona za ljudsku upotrebu još uvek ne postoji. Jeste za veterinarsku upotrebu, ali svaka vakcina se veoma dugo izučava, a ovo je ubrzan proces, iako ništa nije izostavljeno (bezbednost, efikasnost, brzina izrade).

U javnosti se dosta govori o RNK vakcinama, a jedna od njih je “Fajzerova” koja privlači pažnju.

– RNK je nova tehnologija, a ono što vidim kao problem jeste to što skladištenje i transport same vakcine mogu da budu veoma teški, naročito u zemljama trećeg sveta. Temperatura, odmrzavanje… O tome mnogo mora da se vodi računa. Ne sme da dođe do greške, a da ne govorim o tome da je to nova tehnologija. Puno se radi na mRNK vakcini, ali nijedna osim “Fajzerove” zasad nije odobrena.

Da li ćemo jednog dana biti u poziciji da nam vakcina protiv korone traje doživotno, ostaje budućnosti da odgovori.

– Ne znamo kako će se virus ponašati nakon vakcinacije, da li će nestati kao SARS, prosto niko nema odgovor na to. Postoji mala kompanija koja razvija vakcinu protiv influence u cilju da razvije jednu vakcinu za sve sojeve virusa, nešto poput univerzalnog leka. Ta mala kompanija je uspela da dobije dobre rezultate nakon ispitivanja na svinjama. Ali fali im novac i niko neće da im pomogne, za sada. Trenutno su bez sponzora, najpre zato što u slučaju takvog otkrića hoće da ostanu vlasnici firme. Svakako, moguće je napraviti vakcinu za sve sojeve jer nama preti još jedna pandemija gripa. Velika opasnost vreba od složenije i jače strukture gripa, stoga bi bilo idealno da se nađe nešto poput ovoga što “juri” ta mala kompanija koju pominjem.

“Važno je da ljudi znaju, primera radi, da je vakcina za grip efikasna oko 50 odsto. Ako vidimo koliko su ljudi uspeli da suzbiju epidemiju gripa, onda je to dovoljan reper da znamo da je sve iznad 50-60 odsto svakako bolje nego ništa.”

Doktorka Popović, iako podržava vakcinaciju, smatra da ljude ne treba prisiljavati na nju, ali da oni koji odbiju imunizaciju, nakon povratka u normalne životne tokove, moraju da poštuju određenu proceduru.

– Nadam se da će veliki broj ljudi da se vakciniše, posebno najugroženiji, jer tako će se napraviti imunitet stada o kom se ranije toliko pričalo. Možda će biti sporadičnih infekcija, ali to neće uticati na kompletnu populaciju. Nećemo moći da uslovljavamo ljude da se vakcinišu kako bi putovali, ali s druge strane mora da postoji alternativa, poput izolacije od pet dana i, nakon toga, obaveznog testiranja. Ipak, treba kontrolisati zdravlje celokupne populacije. Kada bi svako birao da li hoće ili neće da primi vakcinu, nastao bi ogroman problem. Svakako, neke vakcine koje su u redovnoj upotrebi moraju da budu obavezne.

Podržava vakcinaciju, primiće je kada na to dođe red, ali smatra da ima onih kojima je trenutno potrebnija, jer je letos preležala koronu, kao i njen suprug.

– Zdravstveni radnici su dobili ponudu da se vakcinišu zbog svakodnevnog izlaganja virusu, i ja nemam ništa protiv da se vakcinišem, ali sam skoro preležala virus, tako da ne bih uzimala nekome mesto jer sam više zaštićena od nekoga ko se još uvek nije izborio sa koronom. Moj favorit je “Astra Zeneka”. jer je platforma (vektor koji se koristi u toj vakcini) jako dugo ispitivana i naširoko poznata. To je možda moje subjektivno mišljenje, jer sam se školovala u Engleskoj, ali i rad Sare Žilber (profesorke vakcinologije na Univerzitetu u Oksfordu i suosnivačia kompanije “Vaccitech”) pratim dugo. Više volim tehnologije koje su već poznate, pa i ta “Sputnjik” je jako slična “Astra Zenekinoj”.

Srbija poslednjih dana prolazi kroz težak period zbog zdravstvenih radnika koji umiru usled obolevanja od koronavirusa, među kojima su i oni mlađeg životnog doba. Razlog tome može da bude, ističe doktorka Popović, premor lekara i osoblja koje radi non-stop bez konkretnog odmora, zbog čega je sam imuni sistem jako oslabljen i podložan virusima.

– Pre svega, mnogi i ne znaju kakvo im je zdravstveno stanje u trenucima borbe sa koronom po bolnicama. Lekari su iscrpljeni, nemaju redovnu ishranu, umorni su… Imunološki su kompromitovani zbog stresa i dežuranja. Moguće je da je to uticalo na neke od onih koji su, nažalost, izgubili život.

Oni koji imaju tu sreću da nisu na prvoj liniji fronta u ovim teškim momentima, moraju da nastave sa dosadašnjim merama prevencije, i to je glavni lek, zaključuje doktorka Popović.

– Smatram da je jedina odbrana od virusa, pa i ovog, da imamo dobru higijenu života, dovoljno odmora, dobru ishranu i, naravno – korišćenje maski i ostalih zaštitnih sredstava, uz poštovanje mera.

Ko je dr Milka Popović?

Dr Milka Popovic rođena je u Beogradu. Diplomirala je medicinsku biohemiju 1997. godine na Kraljevskom koledžu (King’s College) na Univerzitetu u Londonu.

– Doktorske studije je završila na Univerzitetu u Londonu (School of Pharmacy, UCL) ,2001. godine, kao najmlađi doktor medicinskih nauka.

– Za vreme doktorskih studija radila je kao asistent na istom univerzitetu, na predmetu farmakologija.

– Nakon doktorskih studija nastavila da se bavi naučnim istraživanjem u oblasti niozomalnih i lipozomalnih DN. Radeći za farmaceutsku kompaniju “Lipoxen LTD” u Londonu, objavila je više stručnih radova i učestvovala u inovaciji nove generacije vakcina.

– Od 2004. godine bavi se funkcionalnom medicinom, kao i specijalnom laboratorijskom dijagnostikom.

Oblasti na koje se u svojoj dosadašnjoj praksi fokusirala su:
• antiejdžing medicina
• prevencija
• poremećaj autističnog sprektra
• sportska medicina

– Sertifikat za primenu funkcionalne medicine u kliničkoj praksi je stekla u Tampi, na Floridi, 2004. godine, nakon čega se našla na svetskoj listi Instituta za funkcionalnu medicinu SAD.

– Postdiplomske studije iz nutricionalne terapije (Nutritional Therapy) završila je 2007. godine na Univerzitetu Midlseks u Engleskoj.

Karijera
Od 2001. do 2003. istraživački rad u farmaceutskoj firmi”Lipoxen LTD” u Londonu (radila je na vakcini protiv hepatitisa B)
Od 2004. do 2012. orthomedicare praktikant funkcionalne medicine
Od 2013. do 2019. u biohemijskoj laboratoriji “Centar” u Beogradu
Od 2019. u “Beo-lab” laboratoriji u Beogradu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi