Ne možete da se vakcinišete, a izloženi ste virusu? Ne brinite! Zavirli smo u način lečenja inficiranih

Srbija u ovom času ima dovoljno vakcina za svoje građane, ali i najnovije lekove za lečenje kovida.

Za razliku od prošle godine, kada je dijagnoza kovid 19 uterivala strah u kosti, sada to više nije tako. Iako su vakcine tu, veliki broj građana, koji zbog svojih bolesti, alergija ili drugih stanja, ne mogu da ih prime, a izloženi su virusu jer i dalje cirkuliše među stanovništvom, u mnogo su boljem položaju od onih, koji su virus dobili prošle godine.

Najnoviji lekovi

Zato što su pacijentima u Srbiji su od 17. maja dostupna dva najnovija leka za lečenje koronavirusa, a daju se u svim kliničkim, kliničko-bolničkim centrima i opštim bolnicama, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Prema istim podacima, u pitanju su “bamlanivimab” i “regeneron” iz grupe neutrališućih monoklonskih antitela.

Osim njih, naša zemlja je imala i ima antivirusne lekove, koji su se koristili i u svetu, a za koje je utvrđeno da, osim dejstva na neke druge viruse, oni deluju i na koronavirus. Vremenom, kako su naučnici dobijali sve više informacija u kliničkim studijama, od nekih lekova se odustalo, dok su drugi zadržani.

Tako, sada, u takozvanom 11. protokolu lečenja obolelih od kovida, ustaljena je terapija, a celu suštinu odabira lekova koji deluju na viruse, a kojih, inače, ima malo, u odnosu na, na primer, antibiotike, otkriva za „24sedam“ dr Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ali, krenimo redom.

– Takozvana monoklonska antitela najnoviji su lekovi koji su stigli u Srbiju. Spadaju u antivirusne. U pitanju su gotova antitela, koja su napravljena u laboratoriji. Za razliku od vakcina, koje stimulišu naš organizma da ih stvara, ona su već napravljena i kao takva vezuju se za takozvani S protein na koronavirusu – objašnjava taj stručnjak i dodaje da se ta terapija daje obolelima u pvih sedam do 10 dana od pojave prvih simptoma bolesti.

– Naravno, ti lekovi ulivaju nadu za uspeh u lečenju svih onih koji, zbog kontraindikacija, nisu u mogućnosti da prime vakcinu, a mogu da dođu u kontakt sa virusom kovida – ističe on.

Kako naš sagovornik objašnjava, osim ta dva leka, u Srbiji smo imali i imamo nekoliko drugih antivirusnih lekova. Od početka pandemije, pa do sada, kako objašnjava naš sagovornik, saznali smo mnogo.

-Suština je da smo pandemiju dočekali, kada su antivirusni lekovi u pitanju, nespremni. Ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu. Šta smo mogli svi da uradimo? Prenamenu antivirusnih lekova za druge infekcije, za lečenje kovida, a u odnosu na informacije iz pretkliničkih ispitivanja, kliničkih, ali i same primene terapije – ističe prof. dr Stojanović.

Tako je, dodaje, hidroksihlorokin, lek koji se daje u lečenju malarije, bio jedan od njih.

Početni zanos

– Posle početnog zanosa, a posle rezultata kliničkih ispitivanja, odustalo se od njega. Jer, kako je dokazano, ima nuspojave, a nema efekta na samu bolest. Potom su uvedeni lopinavir i ritonavir, dva antivirusna leka koja su indikovana za lečenje HIV infekcije. Ni oni se više ne koriste. Osim njih, u tom periodu postaje interesantan i jedan antibiotik – azitromicin – objašnjava on.

Kako taj profesor nastavlja, studije su pokazale da taj lek može da blokira ulaz virusa u ćelije domaćina, onemogući njegovu deobu i da spreči teške oblike infekcije kod dece.

– Ono što tada bilo ohrabrujuće u laboratorijskim uslovima jeste da je delotvorna njegova kombinacija sa hidroksihlorokinom. Tada je to bilo uvršteno u protokole za lečenje kovida. Potom je u avgustu 2020. objavljena studija da hidroskihlorokin nije efikasan, a u kombinaciji sa azotrimicinom povećava rizik od smrtnosti – kaže prof. dr Stojanović.

Kako nastavlja, tu kombinaciju zamenjuje antivirusni lek favipiravir.

– On je odobren u Japanu još 2014. godine za lečenje gripa. Pretklinička ispitivanja u Kini i Indiji pokazala su da on može da bude korišćen kod pacijenata obolelih od kovida. Prednost je što se uzima oralno i ambulantno, u ranim fazama bolesti. Velika klinička studija pokazala je određene korisne efekte i on se sada nalazi u svim protokolima za lečenje obolelih – naglašava on i dodaje da je sledeći lek, koji je bio interesantan, remdesivir, koji se daje obolelima od ebole.

Skraćuje boravak u bolnici

–  U kliničkoj studiji se pokazalo da taj lek značajno skarćuje boravak ljudi u bolnicama, koji imaju teške forme bolesti. Umesto 18 dana, oni su ostajali 12. Lek, međutim, kako se kasnije ispostavilo, nije uticao na značajnu razliku u smrtnosti od kovida. U grupi ljudi koji su primili remdesivir stopa smrtnosti je bila 11,6 odsto, dok je kod onih koji su dobili placebo, ona iznosila 15,4odsto – naglašava on.

Prof. dr Stojanović kaže da je sve to, u nedostatku adekvatnih lekova, dovelo dotle da, u oktobru prošle godine, remdesivir bude jedini antivirusni lek koji je odobrila američka Agencija za hranu i lekove (FDA).

– Ali, samo u bolničkim uslovima kod odraslih i dece starije od 12 godina, koja su teža od 40 kilograma. Posle rezultata kliničkih studija, sada je i on u 11. protokolu za lečenje kovida. Istovremeno, taj protkol je doneo odličnu stvar – da se antibiotici ne daju rutinski i još jednu – da se sa antivirusnom terapijom započinje najkasnije do petog dana od pojave prvih simptoma, a na raspolaganju su upravo remdesivir i favipiravir – zaključuje on.

Pročitajte i

Potvrđeno pisanje “24sedam”: Srbija nabavila dva najnovija leka protiv korone!

Potvrđeno pisanje “24sedam”! Oboleli od kovida dobijaće lek “bamlanivimab”, koji će spasti na hiljade života

“Most prema vakcini”: Amerikanci hitno odobrili lek protiv kovida -19, sličan se koristi u Srbiji

Bumerang

Inače, od početka pandemije non – stop su ljudi pili antibiotike, navodi prof. dr Radan Stojanović.

– Duže od godine pijemo te lekove i kad je indikovano i kad nije. Neracionalna primena antibiotika je pojava u celom svetu. Tek ćemo da vidimo koliko će taj broj popijenih lekova imati uticaj na rezistenciju ili otpornost bakterija na njih, ali i na pojavu bolničkih infekcija – upozorio je on.

Taj profesor savetuje da se niko ne opušta, vakcinisani ili ne, da je virus i dalje u cirkulaciji i da se obavezno poštuju epidemiološke mere.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi