Priča o životu: Ako nema krvi nijedan skalpel u ruci hirurga neće zaparati kožu

Dati deo sebe nekome i tako ga iščupati iz ralja smrti odvajkada je bio neprocenjiv čin. Zato za dobrovoljno davalaštvo krvi ne bi ni trebalo podsećati koliko je važno. Nećemo o strašnim nesrećama, kada su povređeni obimno krvarili, nećemo o strašnim bolestima, kao što je leukemija, čijim pacijentima nečiji trombociti znače produžetak života.

Ipak, bez obzira na užasnu pandemiju kovida koja je čak i u ovaj sektor umešala prste, situacija u vezi sa dobrovoljnim davalaštvom krvi u Srbiji bolja je nego prošle godine.  Više se ne otkazuju operacije, krvi ima, ali nedostaju dve krvne grupe, ukratko bi mogao da bude glavni izveštaj iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Ujedno, ovakvim vestima smo juče dočekali Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, koji je i ove, baš kao i prethodne godine u senci koronavirusa.

Kako za “24sedam” navode u Institutu, situacija je sada, ipak, nešto stabilnija, ali dve grupe krvi i dalje su u deficitu – AB negativna i B pozitivna.

-Institut za transfuziju krvi Srbije prošlu godinu je, zbog pandemije koronavirusa, završio sa 20 odsto manje prikupljene krvi u odnosu na ranije godine – kaže za naš portal Mirjana Knežević iz te zdravstvene ustanove.

– Prethodne godine bila je vrlo specifična situacija, koronavirus je bio u jeku,  imali smo veliki broj zaraženih. Samim tim, smanjio se i broj ljudi koji su mogli da daju krv. Srećom, prevazišli smo taj težak period i konačno uplivali u malo mirnije vode – poručila je Kneževićeva.

Deficit

Kako ona dodaje u ovom času znatno je stabilnija situacija, međutim, poslednjih dana ponovo imaju deficit jedinica krvi.

– Izašli smo iz nepovoljnog perioda u smislu da više ne otkazujemo operacije zbog manjka zaliha krvi. Sada nam je potrebno oko 1.500 jedinica krvi nedeljno, odnosno dnevno oko 300 jedinica kako bismo zadovoljili potrebe. Međutim,  poslednjih dana nismo ostvarili pun kapacitet, imali smo 70 do 80 odsto od potrebnog broja – napominje ona i dodaje da se beleži deficit dve krvne grupe.

– Najkritičnija situacija je sa AB negativnom grupom, ali su znatno smanjene i jedinice B pozitivne grupe. Standardno, one su nam i najpotrebnije, ali mi uvek pozivamo sve građane da daju krv, bez obrzira na krvnu grupu. Sve su nam, ipak, pojednako, važne i potrebne – naglašava Kneževiževa.

Ipak, sa povoljnijom epidemiološkom situacijom, prema njenim rečima, počele su i redovne letnje akcije ovog Instituta.

– Počeli smo sa prikupljanjem jedinica krvi u firmama, mesecima tamo nismo imali pristup. Takođe, ljudi su radili i od kuće, ali polako se vraćaju na posao, pa se i naš sistem vraća u normalu. Startovala je i redovna letnja akcija prikupljanja krvi koja traje od 1. juna do 1. septembra, gde, na nekoliko lokacija u gradovima širom zemlje, građani mogu dobrovoljno da daju krv – poručila je ona i dodala:

Nekima je jedini lek

– Da bi se obezbedila krv za sve kojima je ona jedini lek, dobrovoljni davaoci koji redovno daju krv, su od neizmerne važnosti. Takođe, transfuzija predstavlja preduslov za realizaciju hirurških intervencija, lečenja onkoloških i hematoloških bolesnika, omogućava ortopedske intervencije i intervencije nastalih zbog saobraćajnih nesreća. Zbog svega toga, moramo u svakom trenutku da imamo adekvatnu rezervu krvi, jer samo na taj način možemo da spasimo živote – kaže ona.

Inače, ovogodišnji slogan Svetskog dana je “Neka svako srce kuca”,  koji najpre predstavlja zahvalnost dobrovoljnim davaocima krvi, kaže Kneževićeva.

– Tokom pandemije, uprkos ograničenom kretanju i velikom broju obolelih osoba, mnogi davaoci krvi su nastavili da doniraju krv i pomogli nam da taj težak period zajedno prevaziđemo. Akcija, ipak, predstavlja i poziv ostalim ljudima, posebno mladima, da postanu i ostanu redovni davaoci i da na taj način doprinesu celokupnom zdravstvenom sistemu – kaže ona.

Preležana infekcija, vakcine i davanje krvi

Kneževićeva je podsetila i da ne treba brinuti da će se neko zaraziti kovidom putem krvi, jer je u pitanju ipak respiratorna infekcija i dodala da vakcinisani građani mogu da daju krv.

– Oni koji su primili dve doze vakcine mogu da doniraju krv. Uslov je da, ukoliko su vakcinisani “AstraZenekom” ili “Sputnjikom”, to urade 14 dana od primanja druge doze tih vakcina. Za vakcinu “Fajzer” ili kinesku nema pomeranja – rekla je ona pozivajući se na zvanične preporuke Instituta, koje su na snazi od 18. januara ove godine.

Pročitajte još

Ministarka turizma donirala krv i pozvala građane da se priključe akciji

Istraživali smo: Da li vakcinisani i oni koji su preležali kovid smeju da doniraju krv? Strah od korone doveo do hronične nestašice zaliha

Na pitanje da li je bezbedno dati krv nakon preležanog koronavirusa, ona objašnjava:

– Osobe koje su prelažele kovid, a imale su lakšu kliničku sliku, mogu da doniraju krv mesec dana od infekcije, dok osobe koje su imale težu kliničku sliku i upalu pluća, to mogu da urade nakon tri meseca – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi