Trgovina decom i dalje u porastu: Najčešće žrtve na Zapadnom Balkanu - devojčice

Uprkos brojim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina, trgovina decom u regionu Zapadnog Balkana i dalje je u porastu, a tome je dodatno doprinela i pandemija virusa korona, koja je povećala ranjivost najmlađih, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja.

Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije “Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu”, organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope “Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”, koja je okupila više od 130 učesnika iz regiona i šire.

Naime, deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.

Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca.

– Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i posvetimo se strukturnim faktorima koji leže u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo trajna rešenja za decu osetljivu na trgovinu i eksploataciju. Mere protiv trgovine ljudima treba da budu integrisane u opšti sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga – naglasila je Nestorova.

U svom uvodnom obraćanju, Samir Rizvo, zamenik ministra i državni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, podsetio je da se Zapadni Balkan suočava sa velikim bezbednosnim i humanitarnim izazovima, prouzrokovanih masovnim i mešovitim migracionim tokovima, unutar kojih je trgovina decom široko zastupljena.

– Neizmerno sam zahvalan Savetu Evrope i Evropskoj uniji na organizaciji ove zajedničke konferencije, na kojoj ćemo moći da diskutujemo o združenim akcijama tokom krize i zaštiti dece od trgovine i eksploatacije u regionu – rekao je Rizvo.

Verena Tejlor, direktorka Kancelarije Generalnog direktorata za programe u Savetu Evrope, podvukla je važnost multi-sektorske saradnje i zajedničkih napora država u borbi i sprečavanju trgovine decom.

– Samo zajedničkim radom možemo sprečiti trgovinu decom i podržati razvoj politika usmerenih na žrtve. Moramo ojačati kapacitete za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i za zaštitu prava svih žrtava – naglasila je Tejlor.

Aleksandra Antoniadis, Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove (DG HOME), istakla je da je prevencija i suzbijanje trgovine decom jedan od važnih prioriteta Evropske komisije.

– Prikupljanje podataka pokazuje da godišnje ima na hiljade žrtava trgovine ljudima, a pandemija virusa kovid-19 dodatno je pojačala rizik od viktimizacije i eksploatacije. Uprkos svim našim naporima, i dalje postoje značajni nedostaci. Zbog toga je Komisija usvojila novu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, utvrđujući širok spektar akcija kojima se osigurava da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i da žrtve dobiju potrebnu zaštitu i podršku – naglasila je Antoniadis.

Ekaterina Dordonova, zamenica specijalnog predstavnika EU i šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini navela je da je veliki broj dece u BiH izložen različitim vrstama zlostavljanja i eksploatacije, kao i da su često fizički i emocionalno uznemiravana.

– Evropska unija, zajedno sa Savetom Evrope i drugim partnerima, radi na identifikovanju i podršci žrtava i na promociji jakih struktura u BiH, kako bi se sprečili ovakvi zločini i kako bi se prava dece u potpunosti poštovala. EU je osigurala sredstva za izgradnju skloništa za više od 500 maloletnika bez pratnje, koji su ušli u BiH kroz migracione tokove, kao i pravo na obrazovanje za preko 4.000 dece migranata. Ovaj rad će se nastaviti u saradnji sa lokalnim i međunarodnim partnerima – zaključila je Dordonova.

Većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. – devojčice

Prema podacima iz najnovijih zvaničnih izveštaja Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. bile su devojčice (18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, šest u Severnoj Makedoniji), ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve (šest u Srbiji, sedam u Bosni i Hercegovini).

Pročitajte još

Italijanski tužilac podigao uzbunu: Trgovina decom sa Kosova je opasan mafijaški posao vredan 100.000 evra mesečno

Bugari krijumčarili bebe u Grčkoj: Siromašnim majkama obećavali 3.000 evra, novorođenčad prodavali po Evropi!

U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini (37 posto u 2020. godini), dok je 21 posto dece iskorišćavano za radnu eksploataciju.

U Bosni i Hercegovini je polovina maloletnih žrtava bila prinuđena na prosjačenje, dok je 25 posto njih bilo seksualno eksploatisano.

Kada je u pitanju Severna Makedonija, seksualna eksploatacija (50 odsto) i prinudni brak (20 odsto) bili su među najčešćim razlozima za trgovinu decom tokom prošle godine.

Decom se trgovalo u okviru njihovih zemalja porekla, u regionu, u Evropskoj uniji i susednim zemljama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi