Nevidljivi neprijatelj opet nam preti: Od nje umire više ljudi nego od HIV-a, malarije i tuberkuloze zajedno jer su "otporne" na lekove!

Antimikrobna rezistencija (AMR) postala je veliki globalni izazov zbog razvoja tzv. superbakterija koje su otporne na lekove!

Jedan od razloga njihove otpornosti je i prekomerna upotrebe antibiotika a stručnjaci su upozorili da će se, ukoliko borba protiv AMR ne bude postavljena kao prioritet, broj smrtnih slučajeva stalno povećavati, pri čemu će u najvećem riziku biti novorođenčad, starije osobe i oni sa hroničnim bolestima.

Zapravo, stručnjaci navode da od superbakterija umire više ljudi nego od HIV-a, malarije i tuberkuloze zajedno.

Tako je prema podacima za 2019. godinu, procenjeno da je 4,95 miliona smrtnih slučajeva povezano sa bakterijskom AMR, uključujući 1,27 miliona smrtnih slučajeva direktno uzrokovanih takvom otpornošću bakterija.

Stručnjaci su upozorili da su zemlje sa niskim i srednjim prihodima mnogo više pogođene AMR-om nego bogate zemlje. Pre nekoliko godina u Evropi su se velikom brzinom širile superbakterije, ali jedan od lekova koji su lekari davali u najtežim slučajevima nije delovao na bakteriju klebsiella pneumoniae!

Živi u telu a onda "poludi"

Da stvar bude gora, to je bakterija koja može da živi potpuno normalno u telu ali kod pada imuniteta može da se „aktivira" i izazove velike probleme, poput upale pluća ili meningitisa.

Profimedia

Tako je 2007. ova bakterija u Evropi odnela preko trista života a 2015. preko 2.000!

Nažalost zbog toga što se antibiotici danas daju pacijentima veoma često, ali i zato što se upotrebljavaju i u hrani i poljoprivredi, sve više bakterija koje napadaju ljude u svom genomu sadrže veći broj gena za rezistenciju pa postaju otporne na antibiotike. 

I u Srbiji postoje bakterije koje su otporne na veliki spektar antibiotika pa mogu izazvati ozbiljne probleme.

Tri bakterije u Srbiji

Tri vrste bakterija - klebsiela, acinetobakter i pseudonomnas, razvile su rezistenciju na većinu antibiotika koji se koriste u Srbiji, a mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Ove bakterije su najčešći uzročnici bolničkih infekcija, pa su tako pacijenti u bolnicama najviše na njihovom udaru.

- Mogu izazvati infekcije urinarnog i respiratornog trakta, biti prisutne u krvi, izazvati bakterijalnu sepsu... Tako da kada je reč o bakterijama koje su rezistentne na antibiotike, ne postoji samo jedna infekcija koju izazivaju, već se radi o širokom spektru infekcija - izjavila je ranije za 24sedam prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Profimedia

Iako se protiv ovih bakterija možemo boriti merama prevencije i pojedinim novijim antibioticima, profesorka je naglasila da je jedan od vidova prevencije i vakcinacija protiv virusa jer se tako sprečava da se na virusnu infekciju nadoveže bakterijska.

Međutim, dr Ćirković kaže da neki pacijenti smatraju da je "najbolji lekar onaj koji daje antibiotik". 

- I ako im on ne propiše antibiotik, oni promene lekara. Zato moramo biti iskreni i reći da je odgovornost na obe strane - objašnjava doktorka.

Šta će biti u budućnosti zavisi od mnogih stvari.

- Sve zavisi od toga kako se budemo ponašali. Ako budemo odgovorni, onda ćemo rezistenciju zaustaviti. Možemo smanjiti potrošnju nekih antibiotika koje sada često koristimo. Uspeli smo da smanjimo upotrebu antibiotika od 2015. do 2020. godine za 20 odsto. Bilo bi idealno da smo mogli da nastavimo taj trend, ali je onda došao kovid. Međutim, sve zavisi od situacije, pa ako je velika potrošnja antibiotika, onda je treba postepeno smanjivati. To ne može da se postigne preko noći, već to traje godinama - objasnila je ona.

Procenjuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta, ukoliko ne budu preduzete opsežne mere racionalne upotrebe antibiotika.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi