Sanji dva puta presađivali bubrege i na kraju opet završila na dijalizi: Samo 10 godina živela je slobodno, a onda su je "vratili" na mašinu
Sanja je počela sa dijalizom sa 17 godina a za svoje 52 godine kaže da je samo desetak bila slobodna i to posle drugog presađivanja bubrega
Sanja Bojić (52) je bubrežni bolesnik od detinjstva a od svoje 17. godine je i na dijalizi. Tu je dospela nakon čestih urinarnih infekcija uzrokovanih bakterijom ešerijihom koli, koja nije na vreme otkrivena.
- Preporučivali su mi da krenem sa dijalizom još u 14. godini ali uz strogi režim života uspela sam da to prolongiram do 17. godine. Na prvu dijalizu sam krenula 1987. godine, a uveliko sam bila na listi za transplataciju - priča Sanja za 24sedam.
Nedugo zatim ona je imala prvu operaciju ali se to loše završilo.
- Prvi bubreg koji sam dobila ispostavilo se da nije bio dobar, odnosno da je bio tromb u njemu, pa je organizam odbacio transplantirani organ. Tako da nakon toga opet krećem na dijalizu. Nju sam jako loše podnosila uz stalno padanje u kolaps, dobijanjem transfuzija i kiseonika - priča ona.
Pročitajte još:
Nakon dve godine njena majka je trebalo da bude donor, ali se prilikom ispitivanja ustanovilo da ima karcinom materice zbog čega nije mogla da bude pogodna za to.
- Onda su baku ispitali i 22. marta 1990. godine ona je meni dala bubreg. I nepunih 10 godina bila sam bez dijalize! - objašnjava ona.
Bila sam slobodna
Bojićeva objašnjava da je tada njen život dobio sasvim novu dimenziju jer je bila slobodna, mogla je da se kreće, pije, jede...
- Vi nemate tu jednu zavisnost od mašine i prosto ste slobodni. Imate jedan kvalitetan život. Do tada sam bila "pod staklenim zvonom" i imala sam velike probleme dok nisam dobila bubreg od bake - kaže ona.
Pre toga često je imala zdravstvene probleme. Tako je dobila hepatitis B prilikom dobijanja transfuzije a čak je upala u sepsu jer joj je sestra dala infuziju paravenski.
Privatna arhiva
- Bila sam u začaranom krugu iz koga se činilo da ne mogu da izađem - objašnjava Sanja.
Ali onda 2001. situacija počinje da se pogoršava.
- Nažalost, to je naš životni ciklus. Jedna kvalitetna dijaliza i kvalitetna transplatacija. Mi nemamo treće rešenje. Strašna je spoznaja da jednom opet moraš da se vratiš u prethodni život, odnosno na dijalizu. Ali to je tako i ne možete da izbegnete - objašnjava.
Deca od tri godine na dijalizi
Sanja Bojić kaže da u Srbiji ima oko 5.500 pacijenata na dijalizi, a među njima i dece.
- A od toga je između 20 i 30 dece u Tiršovoj. I ja sam počela sa dijalizom kao dete. Mogu da kažem da je to nešto strašno. Videla sam decu od samo tri godine na dijalizi. I ta deca čekaju bubreg. Sve je to strašno - naglašava Bojićeva.
Te 2001. godine pronalazi ljude koji imaju slične probleme u Udruženu dijaliziranih, koje se sada zove Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije. Sanja je danas i predsednica ovog udruženja, a objašnjava da je tu upoznala mnoge ljude koji su bili na dijalizi.
- I vidim da to nije tako teško i da nisi sam u toj situaciji. To je neko olakšanje jer se više ne osećate da ste sami. Znate, ima mnogo bolesnika na dijalizi koji nemaju nikakvu podršku i potpuno su sami. A nama je zaista potrebna svaka podrška - kaže naša sagovornica.
Kućna dijaliza
Iste godine ona počinje sa kućnom hemodijalizom, što je za nju bio novi vid lečenja. A kako kaže i najbolji vid jer možete da poboljšate svoj život jer se ne radi o velikoj obavezi jer možete da je radite kada hoćete, koliko hoćete i da se prilagođavate.
Dodaje da je cilj njenog udruženja da skrene pažnju da svaka osoba može da se probudi sa hroničnom bolešću bubrega i završi na dijalizi.
- To je jedna podmukla bolest jer vas ništa ne boli, a život može da se promeni za 180 stepeni - objašnjava ona.
Ono što je zabrinjavajuće jeste što su transplatacije bubrega od početka korone sve ređe, za razliku od osamdesetih i devedestih kada su se odvijale nesmetano, napominje naša sagovornica.
Privatna arhiva
A dugogodišnja dijaliza, dodaje ona, smanjuje prolaznost za transplataciju.
- Manja je šansa da ljudi budu transplantirani i to ne smemo da dozvolimo - naglašava Sanja.
Nikad se ne zna ko će završiti na dijalizi
Zbog toga učestvuje u kampanjama za podizanje svesti o hroničnoj bubrežnoj bolesti, ali i za doniranje organa.
- Ljudi se plaše da kada potpišu donorsku karticu da će ih neko na ulici presresti. To je posledica nedovoljne inforisanosti i straha koji nije potreban. Jer nikada ne znate da li će se neko od vas naći na dijalizi. Svaka druga osoba na svetu ima šećernu bolest, i oni su potencijalni kandidati za dijalizu. Isto kao i oni koji imaju kardiovaskularne probleme - objasnila je Bojićeva.
Ona poručuje da svaki građanin treba da se uključi u borbu.
- Naše društvo treba da shvati da svakome može da desi da se nađe na dijalizi. Ali da nije sam i da svi treba da sarađujemo između sebe i da svima bude jasno da je hronična bubrežna bolest nešto nepredvidljivo - rekla je ona.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari