Čak 10 odsto ljudi u Srbiji ima neki stadijum hronične bolesti bubrega: Visok pritisak i dijabetes glavni su okidači za ovu bolest!

Danas se obeležava Svetski dan bubrega a Srbija, nažalost, deli neslavnu statistiku sa čitavim svetom što se tiče broja obolelih od hronične bolesti bubrega. Ova bolest nema simptome dok pacijent ne dođe u kasnu fazu, a često se to završi dijalizom i potrebom za transplantacijom.

- Hronična bolest bubrega je bez simptoma do odmaklog stadijuma bolesti. Procenjuje se da u čitavom svetu više od 850 miliona ljudi, odnosno svaki deseti odrastao čovek, ima neki stadijum hronične bolesti bubrega - kaže za 24sedam nefrolog dr Milica Kravljača iz Klinike za nefrologiju UKCS.

Ona je dodala da se ovi podaci mogu primeniti i na Srbiju, i objasnila koji su najvažniji razlozi hronične bolesti bubrega.

- Srbija se sigurno ne izdvaja što se tiče broja obolelih, a dva najvažnija razloga hronične bolesti bubrega u čitavom svetu i kod nas su povišen krvni pritisak i dijabetes melitus, odnosno šećerna bolest. S obzirom da je u porastu broj pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom tip 2, gojaznih i onih koji su fizički neaktivni, to rezultira većim brojem obolelih i od hronične bolesti bubrega - rekla je dr Kravljača i dodala da naša zemlja nije izuzetak u tome.

Svetski dan bubrega se obeležava svakog drugog četvrtka u martu mesecu, a doktorka objašnjava da je njegova tema rana dijagnoza i prevencija hronične bolesti bubrega.

- Ove godine Svetski dan bubrega je pod sloganom "Zdravlje bubrega za sve", a cilj je da se u okviru toga priča o prevenciji i što ranijem otkrivanju hronične bolesti bubrega. Što ranije otkrijemo hroničnu bolest bubrega, šanse za uspešno lečenje su veće. Kada bolest otkrijemo u fazi pred dijalizu, onda možemo samo pacijentu da ponudimo dve vrste dijalize i transplantaciju - rekla je ona.

Privatna Arhiva

Dr Kravljača kaže da bi već u domovima zdravlja trebalo raditi na ranom otkrivanju hronične bolesti zdravlja.

- Ne mora svako da dođe kod nefrologa da bi se postavila dijagnoza hronične bolesti bubrega. I samo lečenje može da se do određenog stadijuma bolesti sprovodi u domu zdravlja, zavisno šta je razlog te bolesti bubrega. Suština je da se što ranije otkrije povišen kreatinin u krvi kao marker bubrežne funkcije i da se uradi pregled mokraće i detektuju albumini u mokraći kao još raniji marker bolesti bubrega - objašnjava doktorka.

Pet stadijuma bolesti

Ona kaže da pacijenti prolaze kroz pet stadijuma ove bolesti, a da kada se dođe do poslednjeg dela onda bubrezi više ne rade dovoljno i potrebna je zamena bubrežne funkcije.

- Tu dolazimo do momenta koji se zove zamena bubrežne funkcije. To znači hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija bubrega. Priroda ove bolesti je da ide ka lošijim stadijumima i što je ranije otkrijemo efikasnije ćemo usporiti njenu progresiju - rekla je doktorka.

Profimedia

Doktorka Kravljača objasnila je i na koji način možemo sačuvati naše bubrege, ali i kako da se ponašaju pacijenti koji imaju hroničnu bolest bubrega.

- Što se tiče ishrane, kada su zdravi bubrezi nema nekih posebnih ograničenja. Adekvatna hidracija se podrazumeva, ali ne treba preterivati sa mineralnim vodama koje su slane što može biti faktor rizika za nastanak kamenčića u bubregu. Ali ako neko ima hroničnu bolest bubrega, onda treba da bude smanjen unos proteina životinjskog porekla. U nekim početnim stadijumima bolesti ne treba biti rigorozan, ali kako ona odmiče mi imamo dijete sa tačno određenim gramažama proteina koje je dozvoljeno da se unesu - objasnila je dr Kravljača.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi