Danas je 89 godina od odlaska Mihajla Pupina: Večni odjek genija iz Idvora
Sa svega pet centi u džepu, Pupin je kročio na američko tlo, gde će svojim radom postati jedan od pionira telekomunikacija i elektrotehnike
Na današnji dan pre 89 godina, svet je ostao bez jednog od svojih najsvetlijih umova, Mihajla Idvorskog Pupina. Rođen u skromnosti idvorskog sela, njegova životna priča je putovanje od neprocenjivog truda i neumoljive želje za znanjem, koje ga je odvelo od malenog sela u Banatu do svetskih visina naučne i tehničke inovacije.
Put od pet centi do Pulicerove nagrade
Sa svega pet centi u džepu, Pupin je kročio na američko tlo, gde će svojim radom postati jedan od pionira telekomunikacija i elektrotehnike. Na Univerzitetu Kolumbija nije samo stekao znanje, već je postavio temelje za svoje buduće izume koji će zauvek promeniti komunikacione tehnologije. Njegova autobiografija "Sa pašnjaka do naučenjaka" nagrađena je Pulicerovom nagradom, pružajući inspiraciju budućim generacijama da snovi i težnje nemaju granica.
Pupinov doprinos kosmičkim istraživanjima
Među Pupinovim manje poznatim dostignućima jeste i njegova uloga u osnivanju Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku, preteče današnje NASA. Ovaj doprinos je samo jedan primer njegove vizije i predanosti razvoju nauke, tehnologije i istraživanja izvan granica naše planete.
Veliki broj nagrada i međunarodna priznanja
Iako Pupin nije dobio Nobelovu nagradu, njegov rad je prepoznat i nagrađen na brojnim drugim nivoima, uključujući članstvo u Američkoj akademiji nauka, Srpskoj kraljevskoj akademiji, kao i počasni doktorat na 18 univerziteta širom sveta. Njegovi doprinosi u elektrotehnici, fizici, radiologiji, i njegov izum Pupinovih kalemova, ostaju temelji na kojima počiva moderna telekomunikaciona tehnologija.
Pročitajte još:
Svetu je opisao srpsku majku
Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju “S pašnjaka do naučenjaka”. On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.
“Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena”, rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SANU osnovao Fond Olimpijade Pupin, za pomaganje školovanja siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.
Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila – majka Olimpijada Pupin.
Pupin kao simbol humanosti i rodoljublja
Pored naučnih dostignuća, Pupin je bio i čovek velikog srca. Njegova podrška srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata, kao i njegov filantropski rad, pokazali su svetu da veličina čoveka nije samo u njegovim intelektualnim postignućima, već i u humanosti. Pupinov umetnički legat, koji uključuje dela prijatelja i poznatog slikara Uroša Predića, još jedan je dokaz njegove ljubavi prema umetnosti i kulturi.
Nasleđe koje nadživljava vekove
Danas, kada se sećamo velikana kao što je Mihajlo Pupin, ne samo da slavimo njegove naučne doprinose, već i njegovu neiscrpnu želju za znanjem, njegovu upornost i njegovu humanost. Pupinova baština je svetionik koji osvetljava put ka neistraženim oblastima nauke i tehnologije, kao i ka boljem razumevanju čovečnosti.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari