Vuk Karadžić dobija ulicu u Beču? Podneta inicijativa da posle spomenika veliki srpski reformator dobije i ulicu u glavnom gradu Austrije
Vuk Stefanović Karadžić u Beču je proveo oko pola veka
Austrijski savez srpskog folklora (ASSF) pokrenuo je inicijativu da se jedna ulica u Beču nazove po Vuku Karadžiću, rekao je predsednik organizacije Aleksandar Stanković.
Stanković je rekao da se na današnji dan obeležava 160 godina od smrti Vuka Karadžića, koji je preminuo u ovom gradu.
- Dobar deo života proveo je upravo u Beču, gde je radio, stvarao i umro na današnji dan. U tu čast, pokrećemo inicijativu da jedna ulica u glavnom gradu Austrije ponese ime Vuka Karadžića. Sa ovim zahtevom obratićemo se pismenim putem Vladi grada Beča na čelu sa gradonačelnikom Mihael Ludvigom - izjavio je Stanković
Naglasio je da je Vuk Karadžić, njegov život i stvaralaštvo, još neki od dokaza koliko su Srbija i Austrija istorijski povezane.
Pročitajte još:
Stanković je kazao da srpska dijaspora u Austriji radi na očuvanju srpske tradicije, kulture i jezika koji je utemeljen na reformi Vuka Karadžića.
- Osim toga, naša dužnost je da nastavimo, da se u Austriji zalažemo da srpski jezik postane samostalan i ne bude deo veštačke tvorevine BHS (bosanski/hrvatski/srpski) jezika. S obzirom na brojnost srpske dijaspore u Austriji, potrebno je da se srpski jezik uvrsti i u školske programe, kao izborni jezik, tako da deca mogu da ga uče u okviru redovne školske nastave - naglasio je on.
Inače, Vuk je rođen 1787. godine u Tršiću a nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine nastanio se u Zemunu, da bi zatim prešao u Beč.
U tom gradu je i oženio Anu Mariju Kraus, s kojom je imao trinaestoro dece. Nažalost preživelo je samo dvoje. Uprkos što nije bio u Srbiji, on je nastavio da sakuplja srpske narodne pesme, pripovetke i poslovica. Ali i narodne običaje i verovanja.
Njegove zbirke narodnih pesama veoma su bile zanimljive uglednim evropskim intelektualcima poput Getea i braće Grim. Vuk Stefanović Karadžić se bavio i dokumentovanjem Prvog srpskog ustanka. Umro je 1864. godine, a reforma jezika usvojena u Srbiji i taj jezik postao je zvanični književni jezik Srbije.
Vuk je bio i član Pruske akademije nauka i umetnosti, a svi srpski i slovenski intelektualci u Beču tražili su često savete od njega.
Zanimljivo je i da je odlazio u lokale gde se skupljala slovenska inteligencija poput Rajevskog, Kopitara, Miklošiča, Dobrovskog...
To su mesta poput “Gerlovićeve kafane” na Bauernmarktu („Café Gerlovich”), „Kod Belog vuka“ („Zum Weissen Wolfen”, Fleischmarkt 20/Wolfengasse 3) i “Kafana kod Grka”, danas „Café Vienne“, Fleischmarkt 20 gde se nalazi i Vukov portret.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari