Kako izgleda život dečaka koji ne čuje na oba uha: Sestrine fotografije oslikavaju emocije, kako kaže - najteže je kada mama isključi Pavla

Anja i Pavle. Brat i sestra koje veže ogromna ljubav, ali i izuzetna posvećenost 17 godina starije Anje (20) koja deli i roditeljsku brigu, ali i rad sa Pavlom koji ima oštećenje sluha na oba uha.

Da li je ovaj trogodišnjak, koji živi sa roditeljima i dve sestre u okolini Beograda, rođen sa oštećenim sluhom, porodica ne zna. Tako nešto im nije rečeno po rođenju deteta, ali su prve znake da nešto nije u redu opazili kada je Pavle imao sedam-osam meseci.

- Primetili smo da se ne odaziva na naše pozive, a ni na muziku nije reagovao. Počeli smo da brinemo. Ali isto tako smo pomislili da možda nije zainteresovan, da ne obraća pažnju. Kada je imao oko godinu dana sve smo shvatili ozbiljnije i tada smo ga odveli kod lekara. Nakon nekoliko meseci analiza saopšteno nam je da ima stopostotno oštećenje sluha na oba uha. Dobio je slušni aparatić u aprilu 2022. godine – priča nam ova posvećena sestra.

24sedam/Anja Milenković

 

 

Pavle živi sa dva aparata

Međutim, kako nam je Anja objasnila, njen brat ima dva različita aparata, jedan na jednom, a drugi na drugom uhu. Na jednom je kohlearni implantat – aparat koji je jednim delom ugrađen u uho, a drugi deo je spolja. Spaja ih magnet, a nadražaji iz spoljašnosti bivaju preko tog implantata preneseni na slušne nerve. Na drugom uhu je klasičan slušni aparat koji koriste i stariji ljudi.

Anja kaže da se taj implantat dobija od države, odnosno besplatan je, ali ako bi poželili i drugi kohlearni implantat, morali bi da ga plate.

24sedam/Anja Milenković

 

- Bilo bi lepo kada bi sva deca sa problemom koji ima moj brat mogla da dobiju i drugi implant besplatno. Problem je sto aparat ima garanciju samo tri godine, popravke su jako skupe a pravo na novu spoljašnju jedinicu kohlearnog implanta imaju tek nakon sedam godina. Suština je da se kod tako male dece aparati često kvare kroz igru. - iskrena je naša sagovornica.

Kako nam je objasnila, Pavle uči da govori upravo zahvaljujući implantatu.

- Moj brat redovno ide u školicu na Klinici za ORL i MFH na Slaviji gde mu defektolozi pomažu da razvije govor. Tamo postoji i vrtić. Najveći problem koji ljudima i ne padne na pamet, a nije ni nama - jeste kako da nauči da govori. On sada čuje pomoću dve vrste aparata koje koristi, tako da u suštini može da nauči da govori, pa i nema potrebe za učenjem jezika gluvonemih – pojasnila nam je Pavlova sestra, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

 

Kako izgleda život malenog Pavla

Anja ističe problem s nerazvijenim govorom. U početku nije postojao problem, jer on svakako nije mnogo toga znao niti je imao potrebu da govori. 

- Sada smo često na muci, jer on kada poželi nešto, teško mu je da nam to pokaže. Nervira se jer ga ne razumemo, pa se onda i mi nerviramo zbog toga. Stalno je isfrustriran, tužan. Često počne i da plače - navodi Pavlova sestra.

Iako ide kod defektologa gde uči da govori, taj proces je, kaže nam Anja, veoma spor i deca s tim problemom prilično kaskaju za vršnjacima.

- Često deci sa ovim problemom bude odložen polazak u školu, ukoliko nisu dovoljno razvili govor. To zna da bude mučno i njima i porodici i u takvim slučajevima bi drugi implant sigurno pomogao. - naglašava Pavlova sestra.

Ova porodica takođe ima problem jer kod klinike koju Pavle gotovo svakog dana posećuje nema dovoljno parking mesta, a grad im ne odobrava parking mesta za invalide.

- Uvek smo u trci i panici da li će nam napisati kaznu jer smo nepropisno stali.

 

24sedam/Anja Milenković

 

Majci najteže kada Pavle legne da spava

Anja ističe da je celoj porodici teško, ali da su morali da prihvate činjenicu da Pavle ne čuje i da se fokusiraju na to kako da mu pomognu da može normalno da živi. Kaže, majci je možda i najteže, a često joj u ušima odzvanjaju njene reči: "Najgore mi je kada uveče legne i ja mu skinem aparate. Bukvalno ga isključim."

24sedam/Anja Milenković

 

- Prvi put kada smo zaista postali svesni toga da moj brat ne čuje, mama je počela da plače. Uradili smo kao neki test. Pustili smo ga da se igra, pa smo ga ostavili samog, a potom smo lupali na vrata, vrištali, galamili... I  shvatili smo da on bukvalno ne reaguje. Bio je to potpuni šok. Sada smo to prihvatili kao normalno, valjda je to neki odbrambeni mehanizam - kaže Anja.

Ipak, porodica se plaši budućnosti.

- Pitamo se kako će sve izgledati kada krene u školu. On je veoma intelingentan - pazl za koji je meni potrebno vremena da ga sklopim, on sklapa za pet minuta. Ipak, kako će biti prihvaćen u školi, da li će moći da isprati sve kao i druga deca...

Anjina reportaža o bratu

Ovu brigu i nedoumice mlada Anja je podelila s nama, a život svog brata verno je prikazala svojom foto-reportažom u školi UNS-a.

- Budući da studiram novinarstvo na FPN-u i radim za fakultetski časopis, pružila mi se prilika da pohađam i UNS-ovu školu fotografije. Za kraj smo morali da uradimo završni rad, odnosno reportažu. Imala sam sasvim drugu zamisao, a onda sam na kraju ipak odlučila da prenesem priču svog brata. Predložil sam to mentorima Goranu Sivačkom i Stefanu Stojanoviću i oni su oberučke to prihvatili - priseća se Anja i dodaje: 

- Želela sam da doprinesem podizanju svest o tom problemu, a onda su mi i reakcije mojih kolega dok su gledale reportažu pokazale da je u stvari ovo tužna priča, ali koju svakako možemo da preokrenemo.

Pogledajte fotografije uhvaćene Anjinom kamerom:

 

Za 10 godina sebe i brata vidi kao i svakog drugog brata i sestru.

- Volela bih - a negde i verujem da ćemo to moći - da odemo u kafić da pričamo, da pomažemo jedno drugom, da mi se poverava…

Bonus video

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi