Misterija smrti u kolevci: Nekoliko zdravih mališana umrlo u snu, lekari ne znaju šta se dešava

21.12.2023

07:26

0

Autor: M.M.

Obdukcija će dati odgovor na pitanje kako je potpuno zdravo dete bez ijedne povrede, infekcije i hroničnog oboljenja preminulo

Misterija smrti u kolevci: Nekoliko zdravih mališana umrlo u snu, lekari ne znaju šta se dešava
Copyright Profimedia

Pre dva dana je u jednom beogradskom vrtiću iznenada preminulo dete staro godinu i četiri meseca. Iako još uvek nije utvrđen tačan uzrok smrti, sumnja se na SIDS, odnosno sindrom slučajne dečje iznenadne smrti.

Obdukcija će dati odgovor na pitanje kako je potpuno zdravo dete bez ijedne povrede, infekcije i hroničnog oboljenja preminulo.

Dr pedijatrije Saša Milićević rekao je za 24sedam da je moguće da je u pitanju i aspiracija jer se dete u jednom trenutku probudilo, povratilo, pa odahnulo. Ipak, razgovarali smo sa njim o jednom od medicinskih fenomena da potpuno zdrava deca, bez srčanih, respiratornih mana i konstatovane bolesti iznenada premine.

Pre pet godina mediji su preneli i priču o jednogodišnjoj devojčici koja je preminula u snu, a 2016. godine na isti način umro je i dvogodišnji dečak u Malom Mokrom Lugu. Kolima Hitne pomoći prevezen je na Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, međutim nakon više od 45 minuta reanimacije na odeljenju intenzivne nege, lekari su konstatovali smrt deteta.

U decembru 2018. godine slična situacija desila se u vrtiću u Vrčinu. 

Profimedia
Profimedia
 

 

 

Svi ovi slučajevi, nažalost, pokazali su da zdrava deca koja normalno napreduju iznenada mogu da izgube život.

Inače, SIDS je iznenadna smrt deteta do navršene prve godine koja se ne može objasniti nakon detaljne istrage slučaja koja uključuje obdukciju, istragu mesta smrti i pregled kliničke istorije.

Šta je sindrom iznenadne smrti? 

Kako objašnjava dr Milićević postoje dva entiteta ovog sindroma - sindrom smrti odojčadi (od rođenja do prve godine života) i sindrom smrti starijeg deteta (od 1. do 3. godine života).

- Deca nemaju nikakve simptome ni znake bolesti. Neretko se ovaj sindrom naziva i smrt u kolevci, jer do smrti uglavnom dolazi u snu, mada ne mora uvek da bude taj slučaj - priča dr Milićević.

Statistika u Srbiji je takva da na 100.000 živorođene dece, jedno do petoro, nažalost umre zbog ovog simptoma.

Smrt dolazi iznenada i nepredvidivo, obično tokom sna, a trenutno, uzrok ovog sindroma nije poznat.

Profimedia
 

Kako navode stručnjaci, odojčad su mnogo ugroženija grupa, pa tako bebe do navršene prve godine imaju veći rizik da dođe do iznenadne smrti u snu.

Takođe, dr Milićević potvrdio je podatak da se sindrom uglavnom javlja kod dečaka i prevremeno rođene dece, odnosno beba koje su na rođenju imala malu težinu.

"Stavili smo ga na popodnevno spavanje..."

Proslavljeni glumac Srđan Žika Todorović je 2017. godine izgubio trogodišnjeg sina koji je preminuo u snu. 

Kako obdukcijom nije utvrđeno nijedno oboljenje, konstatovan je SIDS, potvrdio je glumac.

- Stavili smo ga na popodnevno spavanje, pustili smo ga pola sata duže i već je bilo kasno, bio je plav. Kad je došla Hitna pomoć uradili su sve, ali doktorka je rekla da je prekasno - rekao je glumac nekoliko godina kasnije i potvrdio da je u slučaju njegovog deteta uzrok bio - sindrom iznenadne smrti.

- Slučajna iznenadna dečja smrt! To se zove kad dete umre u snu i obično se dešava deci od tri do pet godina. Naravno, radili su, kako se kaže ono kad gledaju krv da li je od nečega umro? I nisu našli ništa. I onda kad ne nađu ništa stave pod 'SIDS'. To je zvanična bolest koja postoji u Americi. Ja sam pričao sa nekim američkim parovima kojima je isto dete umrlo od SIDS-a. 'SIDS' - neobjašnjivo, zašto? Ili na srpskom "Slučajna dečja iznenadna smrt".

Faktori rizika i preventiva

Iako je, kako smo već naveli, uglavnom u pitanju zdravo dete koje se normalno razvija, stručnjaci su uočili da do smrti dolazi češće kod muške dece.

Takođe, ređe do ovih događaja dolazi u letnjim mesecima, zatim kod dece koju majke doje i koja ne koriste cuclu.

Majke, odnosno njihov način života pre i posle trudnoće, takođe može smanjiti, odnosno povećati stepen rizika. Tako se navodi da rizikuju majke koje imaju manje od 20 godina, koje su konzumirale cigarete tokom trudnoće, kao i one sa malo ili nimalo prenatalne nege.

- Do iznenadne smrti odojčeta dolazi i kod one dece čije su majke tokom trudnoće bile pušači. Ako majka puši do 10 cigareta dnevno, šanse se povećavaju četiri puta! - rekao je dr Milićević.

Profimedia
 

Preventiva

Postoje načini da se faktori rizika ublaže i spreči da dođe do razvijanja ovog sindroma, kako kod odojčadi, tako i kod starije dece.

Tako se savetuje da beba:

- spava na leđima

- spava na čvrstoj podloti

- vreme u krevetiću provodi bez plišanih igračaka, labavih i paperjastih ćebadi

- ne provodi vreme u zadimljenim prostorima

- ne bude previše "ušuškana", odnosno da se dete ne zagreje dok spava

- ne spava sa roditeljima, braćom, sestrama, kućnim ljubimcima, ali je poželjno da spavaju u istoj prostoriji

- savetuje se majkama da doje svoju decu

Doktor Saša Milićević savetuje roditelje da koriste "baby alarm" pomoću kojeg mogu da prate da li dete u toku sna ima prekid rada disanja ili prekid srčanog rada.

Osim toga, kako napominje, posle obroka ne bi trebalo dete stavljati odmah na spavanje, da ne bi došlo do aspiriranja hrane.

Iako, naravno, ne mogu da utiču na to da li će se dete roditi pre vremena ili imati manju gramažu i samim tim "upasti" u rizičniju grupu, ono što je do njih jeste da primene savete i ne dižu paniku, savetuje dr Milićević.

Naučnici rade na rešenju i prevenciji

Tim australijskih istraživača prošle godine otkrio je biohemijski marker u krvi koji bi mogao da pomogne i ukaže na to koje su bebe u riziku od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi (SIDS), što je napredak za koji kažu da otvara put ka budućim intervencijama za sprečavanje tragedija.

Studija je pokazala da su bebe koje su umrle od SIDS imale niže nivoe enzima zvanog butirilholinesteraza (BChE) ubrzo nakon rođenja, rekli su istraživači. BChE ima glavnu ulogu kod  uzbuđenja mozga, a niski nivoi bi smanjili sposobnost bebe koja spava da se probudi ili reaguje na okruženje, preneo je Rojters.

Koristeći mrlje krvi uzete pri rođenju kao deo programa skrininga novorođenčadi, Haringtonov tim je uporedio nivoe BChE kod 26 beba koje su kasnije umrle od SIDS, 41 bebe koja je umrla od drugih uzroka i 655 preživelih beba.

Činjenica da su nivoi enzima bili značajno niži kod novorođenčadi koja su kasnije umrla od SIDS ukazuje da su te bebe bile inherentno ranjive na disfunkciju autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše nesvesne i nevoljne funkcije u telu, rekli su istraživači.

Bonus video:

 

 

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike