Banjalučki scenario - nikad zaceljene rane: Tog leta preminulo je 12 beba, zbog odluke Kurtija strah je opravdan

Direktor Kliničko bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici dr Zlatan Elek upozorava, zbog nedostatka lekova, ali i kiseonika, koji zbog jednostrane odluke Prištine ne mogu da budu dopremljeni iz centralne Srbije, da im preti humanitarna katastrofa i, kako je rekao, banjalučki scenario. Srbima je ovo probudilo stare, nikad zaceljene rane.

Naime, tog tragičnog leta 1992. godine zbog nedostatka kiseonika u inkubatorima stradalo je 12 beba u Univerzitetskom kliničkom centru Banjaluka: Nenad, Nikola, Bojan, Raisa, Emina, Danijel, Dušana, Radijana, Maid, Vladimir i još dve bebe koje ni ime nisu bile dobile.

Prva beba preminula je 22. maja i taj dan se obeležava u znak sećanja na ovaj tragičan događaj, dok je ostalih 11 beba preminulo u periodu do 19. juna te godine. Dve bebe su preživele, ali sa teškim posledicama po zdravlje. Bebe koje su preminule, a da roditelji nisu stigli ni imena da im daju sahranjene su jedna do druge na banjalučkom novom groblju. 

Foto: Youtube/TV BN

 

U Banjaluci je nakon rata podignut spomenik umrlim bebama, simbolično nazvan 12 zvezdica.

A kako je došlo do nedostatka kiseonika?

Odlukom Saveta bezbednosti UN leta 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banjaluku, zbog čega je preminulo 12 tek rođenih beba koje su bile u inkubatorima. U to vreme su hrvatske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor“, koji je povezivao Bosansku Krajinu i Srbiju pa je bilo nemoguće da se potreban kiseonik do Banjaluke dostavi kopnenim putem. Iako je međunarodna zajednica bila upoznata sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio.

Foto: Wikipedia/ Rade Nagraisalović

 

Nakon ove tragedije, pokrenuta je velika vojna Operacija Koridor, tokom koje su srpske snage zauzele Bosansku Posavinu i uspostavile kopnenu vezu između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske, kojom su posle dopremljeni lekovi i neophodni sanitetski materijali. 

Dve bebe su preživele, ali sa teškim posledicama

Slađani Kobas, rođenoj 18. juna 1992. godine zbog nedostatka kiseonika ozbiljno je bilo narušeno zdralje, pa je imala trajno oštećenje vida, mozga i pluća, a kasnije se bezuspešno borila i sa rakom kostiju. Slađana Kobas je preminula 9. februara 2006. godine u 13. godini života. Sahranjena je 11. februara 2006. u Prijedoru.

Marko Medaković, rođen 21. juna 1992. godine, bio je bez kiseonika oko 10 minuta što je dovelo do toga da diše sa trećinom pluća, cerebralne paralize, hematoma na mozgu i krivljenja kičme. O njemu je snimljen i film „Dah života“.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi