Vukovci šokirali na prijemnom: Istražili smo šta se desilo malim genijalcima

Tek svaki drugi kandidat za mesto na Medicinskom fakultetu je položio prijemni ispit, a svaki peti vukovac ga nije položio, šokantni su podaci koje je izneo profesor Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

On ocenjuje rezultate ovogodišnjeg prijemnog kao slabije nego lane, navodeći da to verovatno korona pokazuje udaljene efekte.

- Svi znamo kako se odvijala nastava u korona periodu i mnogi su tada govorili da će dati udaljene efekte. Tražićemo i druge razloge, rekao je dr Davidović gostujući na RTS.

Šta stoji iza uspeha?

Na prijemnom ispitu su se najbolje pokazali đaci Užičke gimnazije, na drugom mestu je Šabačka, pa ide Četrnaesta beogradska gimnazija, Deveta i Deseta, naveo je dekan Medicinskog fakulteta rezultate prijemnog ispita.

Direktorka užičke gimnazije Biljana Grujičić kaže da iza ovakvog uspeha stoji izuzetan i naporan rad, kao i posvećenost celokupnog osoblja škole.

- Tajna uspeha krije se u ogromnoj posvećenosti i radu. Uspesi užičke gimnazije su tradicija koja se svake godine nastavlja - rekla je ona za Telegraf.

Funkcionalna (ne)pismenost

Sa druge strane neuspeh se pripisuje koroni zbog koje kvalitet nastave nije bio na zadovoljavajućem nivou, ali i digitalizaciji zbog koje nove generacije manje uče, manje čitaju. Problem se, kaže za 24sedam Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, krije i u preobimnim nastavnim programima koji su za današnju decu zastareli i nefunkcionalni.

- Još jedan podatak je poražavajuć, osim slabog uspeha vukovaca na prijemnom, a to je da su svršeni osnovci, mali maturanti, potpuno podbacili na završnom testu pre svega iz srpskog jezika gde je prosečni rezultat bio znatno ispod proseka. Ovo su deca koja su od petog razreda praktično radila u uslovima korone i onlajn nastave - navodi Vesna Jerotijević.

Dodaje da pored rezultata i PISA testa, ovo je još jedan dokaz da su deca sve više funkcionalno nepismena.

- Najveći problem im je bio razumevanje i prepričavanje pročitanog teksta. I bojim se da će rezultati ubuduće biti još lošiji ukoliko se nešto ne promeni - napominje sagovornica.

Neophodna ozbiljna priprema

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje Stojković smatra, međutim, da uzrok lošeg rezultata na prijemnom ispitu ne treba tražiti u koroni i njenim efektima, već u podignutom nivou zahteva samog prijemnog, ali i slaboj pripremi đaka, tih vukovaca, za prijemni na fakultet.

- Pravo pitanje bi bilo, koliko je onih koji su imali pripremu na fakultetu položili prijemni. Verujem da je prijemni na srodnim fakultetima - Stomatološkom, Farmaceutskom i Medicinskom verovatno bio zahtevniji kako bi se vratili podizanju nivoa znanja za upis u odnosu na prethodne godine... Nivo pripremljenosti kandidata je takođe izuzetno značajan, pa verujem da je taj nivo zapravo bio nizak - kaže za 24sedam Stojković.

On napominje da se za svaki prijemni, bilo da je u pitanju završni ispit u osnovnoj školi ili prijemni na fakultete mora posebno spremati, jer određen broj pitanja na tim ispitima zapravo i nije direktno iz udžbenika, već zahteva dodatno istraživanje i učenje, konsultovanje literature van škole.

TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ

-Talentovani učenici, kada se pripremaju za prijemni, imaju najmanje 100 dodatnih časova. Dakle i ostaloj deci je potrebno najmanje toliko ako ne i više časova za obnovu sveukupnog školskog znanja. Nivo postignuća koji se zahteva za upis na prestižne fakultete kao što je medicina, zahtevao je dodatne pripreme... Da li je svaki vukovac bio svestan da mora da se dodatno priprema za prijemni? Nedovoljna je svesnost da je potrebno dodatno raditi. Pojedini vukovci su verovatno smatrali da to što su učili u školi, da je dovoljno, ali nije, niti je ikada bilo, niti će ikada biti. To nisu standardna pitanja, koja mogu da se nađu u udžbenicima. Da bi se uspešno uradio ovako koncipirani ispit, vi morate obnoviti gradivo, morate ga sistematizovati - napominje Stojković za 24sedam.

Dodaje da savremene metode ne idu ka trajnim znanjima, da se više ne primenjuje takozvano ponavljanje i utvrđivanje gradiva.

- Pozdravljamo, ipak, podizanje nivoa testova, jer ga prati spoznaja da to zahteva ozbiljno spremanje - zaključuje Stojković.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi