Deci teži maternji jezik nego matematika, fizika i hemija: Da li osnovci gube interesovanje za srpski ili je završni test bio pretežak?

Budući srednjoškolci pokazali su na završnom ispitu slabiji rezultat nego prošle godine, a najlošije je urađen test iz srpskog jezika!

Zapravo od mogućih 20 poena, učenici su u proseku imali 10,73 boda. Tako ispada da je gotovo svaki drugi odgovor bio netačan.

Da apsurd bude veći, čak i test iz matematike za koji se uvek kaže da je teži, svršeni osnovci su ove godine uradili bolje.

A što je zanimljivo najbolje je urađen test iz hemije, gde su imali u proseku čak 16,06 poena od mogućih dvadeset.

Opterećenost nastavnika

Profesor Filološkog fakulteta Mihailo Šćepanović kaže za 24sedam da je ovako loš rezultat testa pokazatelj stanja u prosvetnom kadru, ali i novih sistema nastave.

- Rezultati koji su pokazali osnovci na završnom ispitu pokazuju stanje u srpskom naučnom i prosvetnom kadru. Godinama dobijamo kadar koji jedva možemo izvesti na put da bi mogli da rade, a treba videti koji je prosek profesora koji predaju u osnovnim i srednjim školama. Ali to je pod broj devet! A pod broj jedan je činjenica da su u škole uveli pedagoge i psihologe koji ne rade s decom, već sa nastavnicima. A nastavnici rade tako da su ih pretvorili u mastiljala i da moraju svaki dan da popunjavaju neke testove, planove i programe, kao i izveštaje. I da bude zlo veće, sada nastavnik mora uz svaku ocenu da stavi opis zbog čega ju je dao. Nastavnicima su vezane ruke i ne mogu normalno da rade sa decom i predaju im srpsku gramatiku. Već 45 minuta sprovode program prema nastavnim planovima koji opterećuju i decu i nastavnike - kaže profesor.

- Ja se čudim kako su nam deca uopšte izašla pismena iz osnovne škole, a kamoli da su dobili 50 odsto bodova koje su zaslužili. A to su zaslužili zahvaljujući svom genetskom kodu i babama i dedovima koji su ih malo podučavali - kritičan je Šćepanović.

Profimedia

Dodaje da roditelji dosta novca daju za privatne nastavnike, kao i da je nastavnom osoblju uzeto pravo da budu vaspitači i pedagozi.

- Dok se to ne iskoreni iz prosvetnog sistema izlazićeo iz škola nepismeni. To je samo moje mišljenje - ističe Šćepanović.

Na pitanje da li deca gube interesovanje za srpski jezik on odgovara da svako vaspitanje kreće iz porodice.

- Ako je porodica kao društvena ćelija zdrava i ako usmerava svoje naslednike, odnosno potomstvo, prema onim etičkim, kultirnim i ostalim vrednostima onda nema nikakvog razloga da deca ne vole maternji jezik. Jer bez njega ne mogu napredovati naučno, društveno ni kulturno iz razloga što sve što uče naučiće preko maternjeg jezika. Svaku gramatiku stranog jezika naučiće bolje ako poznaju dobro gramatiku sopstvenog. Tako da ta priča ne pije vodu - dodaje profesor.

On naglašava da ako se malo "ubrizga kiseonika u vene nastavnicima i da im se da rade", odnosno ako država stane iza njih, onda će i deca sa njima poistovećivati.

Teški testovi

S druge strane, Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije kaže za 24sedam da je test bio prilično težak s obzirom da se radi o generaciji koja nije imala normalno školovanje zbog kovida.

M. M./ATAImages

- Trebalo je spustiti kriterijume jer je tri godine korone uzelo svoj danak. Po meni je to suština, jer ovo je jedna generacija koja je prošla kroz kovid način rada i ne verujem da tu ima nečeg dubljeg - smatra ona.

Međutim, Ilićeva ne isključuje ni to da deca gube interesovanje za srpski jezik.

- Moguće da gube interesovanje za srpski jezik. Oni imaju drugačiji sistem razmišljanja i više se okreću nekim drugim naukama poput informatičkih i humanističkih - kaže ona. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi