Umesto rampe pružni prelazi "obezbeđeni" znakom "stop": Za četiri godine na prelazima više od 200 saobraćajki

Za samo četiri godine u Srbiji se na pružnim prelazima desilo više od 200 saobraćajki, povređene su 153 osobe a poginulo 33 ljudi.

Evropska komisija je pre dve godine objavila da smrtni slučajevi na pružnim prelazima čine oko jedan odsto od ukupno poginulih na putevima, ali veliki procenat, odnosno oko 30 odsto, poginulih u svim železničkim nezgodama.

Inače, u Srbiji postoji 2.104 pružna prelaza, od čega je skoro petina aktivnih i ima obezbeđene branike, polubranike, poluatomatski način osiguranja ili svetlosne saobraćajne znake.

Ali najveći broj putno-pružnih prelaza, odnosno 1.711, ima pasivan način osiguranja, odnosno, obeleženi su saobraćajnim znakovima i trouglom preglednosti.

Čini se da su pružni prelazi veoma rizični, naročito za vozače koji nisu oprezni, a prema istraživanju Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2018. godine čak 16 odsto vozača priznalo je da je makar jednom prelazilo putno-pružni prelaz sa spuštenim polubranicima, na nebezbedan način

Foto: RINA

Oni su kao razloge ovakvog ponašanja naveli da im smeta "dug period do nailaska voza" i "kvar na uređaju putno-pružnog prelaza" a neki su i jednostavno bili nestrpljivi.

Na putno-pružnim prelazima koji nisu obeleženi branicima, polubranicima ili svetlosnim znakovima, više od polovine ispitanika navodi da je najčešći razlog nebezbednog ponašanja „neblagovremeno uočavanje putno-pružnog prelaza“, dok trećina vozača na ovakvim mestima prelazi bez zaustavljanja, a manji broj čak i bez smanjenja brzine.

Nije dovoljno samo staviti znak "stop"

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže da je jako veliki broj poginulih na pružnim prelazima, a smatra da veliki broj njih nije dovoljno obezbeđen.

- Mnogo je kada život izgubi i jedna osoba. Pružni prelazi su Zakonu o saobraćaju i Pravilniku o saobraćajnim znakovima trebali do 22. februara 2021. godine morali da budu obezbeđeni branikom, polubranikom ili saobraćajnim znakom sa trepćućim signalom, a od tog datuma može i saobraćajni znak "stop" - kaže Vujanić.

Ali tu je i nastao problem jer se do tog februara znak "stop" nije odnosio na pružne prelaze već samo na raskrsnicu, a kako on kaže, sada održavaoci prelaza samo postave ovaj znak i smatra se da je on obezbeđen.

- Problem je u tome da bi pružni prelaz bio obezbeđen mora da ima branik, polubranik i tako dalje. A kada vidite saobraćajni znak "stop" vi ne znate da li voz nailazi ili ne - objašnjava on.

- Ja smatra da samo stavljanje znaka "stop" nije dovoljno i da se time ugrožavaju vozači koji koriste te prelaze. Mislim da to nije dovoljno ni bezbedno da bude samo označen samo tim znakom - naglasio je Vujanić.

Da li će i kada ovaj problem i zakonska obaveza biti sprovedeni tek ćemo videti, tek Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su izmene u delu koji se odnosi na način regulisanja saobraćaja na pružnim prelazima.

Prema tom predlogu, za regulisanje saobraćaja bi se upotrebljavali semafori sa svetlima crvene i žute boje.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi