Svaki deseti Srbin ima problem sa ovim organom, a da to i ne zna: Gomila njih završi na operacionom stolu!
Veliki broj obolelih uopšte nije svestan toga da im se problem razvija, jer nema simptoma
Oko 10 odsto građana u Srbiji ima poremećaj funkcije štitne žlezde, što odgovara i situaciji u svetu, kaže za 24sedam dr Miloš Žarković sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
- Drugi deo priče je što kod nas, kao i u svetu, ima dosta ljudi koji nemaju dijagnostikovan poremećaj funkcije štitne žlezde. Ono, međutim, što je ispalo dobro sa svim skrininzima i ultrazvučnim pregledima jeste to što više ne viđamo teške forme tako često kao ranije - objasnio je on.
Dr Žarković kaže da je terapija uvek efikasna, ali da je veoma bitno obratiti pažnju na subjektivan osećaj pacijenta.
Zapravo, lekovima se mogu dovesti u dobar odnos hormoni T4 i TSH, ali to ne znači da će se pacijent dobro osećati. Zbog toga se mora raditi na individualnoj terapiji, što je preporuka i vodećeg britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i kliničku izvrsnost (National Institute for Health and Care Excellence).
Pročitajte još:
- Oni su napisali da je cilj lečenja tiroidne bolesti blagostanje pacijenta, a ne da mu dovedete hormone u neki red. Često se pacijenti ne osećaju dobro i morate da povedete računa o tome. Da li je to hronično zapaljenje koje imaju ili su potrebni još neki hormoni - kaže on.
Dva razloga za operaciju
Uprkos dobroj terapiji, jedan broj pacijenata ipak završi na operaciji.
- Najmanje ih završi na operacionom stolu zbog maligne bolesti. Najviše ih ide zbog hipertireoze koju ne možete da kontrolišete. Pa onda zbog velikih struma koje prave određene probleme. I tek onda idu maligne bolesti. Jako veliki broj operacija se radi svuda u svetu, ali sada imamo neke metode kojima ćemo uspeti da smanjimo broj operacija i koje su manje invazivne - kaže dr Žarković.
24sedam/Radovan Marković
Hipotireoza i hipertireoza su smrtonosne bolesti ako se ne leče. Ali najveći problem je, kako kaže doktor, što niko ne može na osnovu simptoma da postavi dijagnozu hipotireoze.
- Može kada je teška, ali tada možete da postavite dijagnozu preko telefona jer je to toliko jasno. Ali kada počne da se razvija, to se toliko preklapa sa mnogim stvarima. Tipični simptomi hipotireoze su problemi s kratkokrajnom memorijom. Recimo, ne možete da se setite gde ste stavili ključeve. To su toliko uobičajne stvari koje se preklapaju. A kod hipertireoze su pacijenti jako nervozni, lupa im srce, preznajaju se, i to nije toliki problem otkriti - objasno je doktor.
Dr Žarković kaže da je smrtnost zbog poremećaja štitne žlezde jako mala.
- Miksedemska koma je najteža forma hipotireoze, koja je predvorje pred smrt. A u jednom planu i programu subspecijalizacije pisalo je da lekar mora da vidi jednu ovakvu manifestaciju u toku godinu dana specijalizacije. Ali to je nemoguće, jer mora da bude barem dve godine na specijalizaciji da bi imao šansu da u Srbiji vidi jednu miksedemsku komu. Smrtnost je veoma mala, srećom. A to je zato što sada ranije dijagnostikujemo i efikasnije lečimo bolest - objasnio je doktor.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari