"Kompletna porodica je na telefonu, roditelji uče decu da treba da budu bogata": Psihoterapeutkinja savetuje kako da se ojača porodica

Tragedije koje su se dogodile u Srbiji potresle su sve porodice i donele osećaj zbunjenosti.

Psihoterapeutkinja Milena Oparnica govorila je istakla da osećaj zbunjenosti postoji već neko vreme.

- Osvrnula bih se na jednu lepu afričku izreku koja kaže da je potrebno celo selo da se odgaji jedno dete i da se podigne čovek. Danas to selo više ne postoji. Nuklearna porodica, dvoje ljudi usmereno je na podizanje dece, velika je odgovornost na njima, prezaposleni su, u današnje vreme malo je povezanosti između dece i roditelja, tu se sada između njih ukotvio jedan sajber-prostor, jedno globalno selo koje nudi neselekcionisane uzore, izbore, gomilu izbora usled čega opada ta povezanost, opada razumevanje - navodi Oparnica za RTS.

Ističe da se deca bore da uhvate korak s budućnošću, što i jeste u njihovoj prirodi jer će živeti u toj budućnosti.

- Čini se da ih mi teško pratimo i onda se stvara ratno polje gde kažemo "u moje vreme", "u tvoje vreme", a zapravo ovo je sve naše vreme. I u to naše vreme jako smo zbunjeni, jer su promene toliko brze da ne možemo da uhvatimo korak s njima, čak ni deca koja jako žele i vrlo su u kontaktu sa onim što je novo u sajber-svetu kada je u pitanju njihov onlajn identitet - dodaje Oparnica.

"Kompletna porodica je na telefonu"

Ističe da njeno iskustvo iz prakse upravo pokazuje da se roditelji žale na to da nemaju alatke kako da deci ograniče vreme koje provode uz ekrane ili na internetu.

- Ne mogu da selekcionišu sadržaje koje gledaju. To već kreće sa sedam-osam godina, jako rano i onda se pitaju kada počinje zavisnost. Deca se žale na roditelje pa kažu i oni provode vreme, kada dođe s posla i mama je na telefonu, i tata je na telefonu. Kompletna porodica je na telefonu. Uz neku gužvu i napetost se ide na spavanje, uz napetost se ustaje i juri se u dan - navodi Oparnica.

Pexels

"Robujemo iracionalnim uverenjima, mitovima o savršenom braku"

Rekla je da kao posledicu toga imamo i više razvoda, jer ljudi brže odustaju od rešavanja problema, a istovremeno su se povećali zahtevi za dobro partnerstvo.

- Nekako kao da često robujemo nekim iracionalnim uverenjima, mitovima o savršenom braku – šta sve mora jedan partner da zadovolji nama, a retko šta bi sve bilo lepo da mi zadovoljimo tom našem partneru i onda smo usmereni na sipanje paljbe na onog drugog – okrivljavanje, kritikovanje, žaljenje, prigovaranje. Čim te reči stupe na scenu, brak kreće polako da odumire i to partnerstvo i povezanost, a deca to čuju - ističe Oparnica.

Na pitanje koliko porodični problemi zavise od socijalnog statusa i sredine u kojoj živi porodica, Oparnica kaže da ima primera gde ljudi skromnijeg socijalnog statusa mogu zadovoljno da žive i uopšte nisu usmereni na psihologiju potrošačkog društva koja takođe utiče na porodicu i na vaspitavanje dece.

- Ima i primera gde i te kako imućni roditelji znaju da sačuvaju sistem vrednosti, da se drže toga i da jednostavno vode decu, jer roditelj je voditelj, moramo da budemo vrlo osvešćeni bar danas sa ovim velikim promenama, da budemo svesni toga šta želimo od naše porodice, od našeg partnera, ali i šta dajemo i porodici i partneru - navodi ona.

Počeo da caruje egocentrizam

Naglašava da je počeo da caruje egocentrizam, koji je prirodan za decu.

- I dete kako odrasta, odrastanje jeste prelazak s tog principa zadovoljstva na princip realnosti i polako izmeštanje - nisam ja centar sveta, postoje i drugi. Međutim, mi nekako živimo u svetu koji gaji kult egocentrizma, gde je sedam milijardi centara sveta i više i u tome pucaju porodice - kaže Oparnica.

Ovih dana se dosta pričalo o pogrešnim autoritetima kod dece, ali imaju li roditelji pravi autoritet? Oparnica kaže da su neki roditelji zbunjeni, a neki nisu pa budu okarakterisani kao rigidni i da ne idu u korak s vremenom.

- Često mi deca govore i roditelji to potvrđuju da je jako važno biti bogat, da je to vrhunska vrednost kojoj roditelji teže u vaspitavanju dece, jer veruju ako moje dete bude bogato, odnosno školuje se, obrazuje se, bude bogato, moći će da zadovolji većinu svojih potreba, a ako zadovolji većinu svojih potreba, biće srećno. I onda se sve vreme vrši jedan teror da mora da se bude srećan, a sreća ne zavisi od toga - ukazuje Oparnica.

Pexels

Dodaje da su zbog toga uzori roditelja često neki bogati i uspešni ljudi koji im se nameću.

- I onda šta dobijemo kao rezultat – dete sa 18-19 godina stavi prst na čelo i kaže ja neću da živim kao moji roditelji, neću da provodim svoj život kao oni, gde provode toliko vremena na poslu, toliko rade, malo odmaraju i posežu za prečicama dosezanja za novcem na razne načine, u sajber-prostoru posebno, ubeđeni da oni mogu da drže predavanje roditeljima o tome kako treba da se živi i kako može brzo i lako da se zaradi - naglašava Oparnica.

"Prave vrednosti uvek nađu svoj put, samo možda treba biti malo strpljiviji"

S druge strane, ima i dece koja su vaspitavana na pravi način, u skladu sa pravim vrednostima i nije im lak susret sa sadašnjim svetom.

- Često roditelji kažu ja sam ga vaspitavao kako treba i onda ga poslao u ovaj svet i ono kao da nije spremno, ne zna da se snađe. Nekako ja, radeći s ljudima, mislim da to uvek nađe svoj put, da prave vrednosti uvek nađu svoj put, samo možda treba biti malo strpljiviji u ovom današnjem vremenu - smatra Oparnica.

Ističe da ima takve dece i da ne treba njihovi roditelji da se plaše.

Foto: Printscreen/RTS

- Sličan se sličnom raduje, tako da će ta deca pronaći sistem podrške u sebi sličnima, a mogu biti i luče za neke nove grupe za okupljanje po tim pravim sistemima koje treba rehabilitovati i vratiti, jer sve se menja i promene su jako brze, ali naše potrebe su iste i one se ne menjaju od pamtiveka do dana današnjeg - navodi Oparnica.

Za kraj, dala je i savet kako da se ojača porodica.

- Vezivno tkivo svih odnosa je empatija, a empatija je obrnuto srazmerna egocentrizmu. Mislim da bi bilo lepo da bude sinhronizovan sistem vrednosti – u školi, u porodici, teže na internetu odakle se deca edukuju, da se razvija empatija i da prosto dobijemo obuku o tome. Mi najčešće menjamo uverenja na osnovu edukacija i obrazovanja. Šta je empatija, kako se razvija, može da se razvija već od 4. godine i ako izađemo iz egocentrizma i ulazimo u empatiju, počnemo da činimo nešto za druge... Vrlo često čujem da deca nemaju nikakve obaveze, ali baš nikakve, i kaže neće. Uz empatiju, a ne uz krivicu, i te kako dete može da obuje cipele roditelja i u tom nekom segmentu zajedničkog života porodice kao primarne da nešto doprinosi, ali podrška mora da bude šira - zaključuje Oparnica.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi