Pogledali smo najpotresniji dokument Diane Budisavljević o deci iz logora: Videli smo "bezimene", "bebe", a tu su i jedne dečije minđušice
Za dokument se verovalo da je uništen tokom Drugog svetskog rata, a Muzej žrtava genocida za njim je tragao više od 30 godina
"Kad ne bi bilo dece, ratovi bi sigurno bili manje strašni"...i nema tačnije rečenice koju o ratu možete čuti.
Bestijalnom mučenju kojima su deca bila izložena po logorima, sistemski i promišljeno organizovanom, nepojmljivom zdravom razumu, na put je stala velika humanitarka Diana Budisavljević, koja je spasila oko 12.000 dece iz ustaških logora.
Ona je tada vodila preciznu evidenciju o podacima mališana, nadajući se da će jednog dana biti vraćena svojim pravim roditeljima. Kartoteka joj je oduzeta 1945. godine, po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske, ostavljajući otvorena pitanja šta se sa tom decom desilo, u koje su porodice "poslata", zbog čega se nije ništa uradilo posle rata po pitanju ponovnog spajanja rastavljenih porodica.
Pravda za (bez)imenu decu stigla je mnogo godina kasnije - originalan spisak Diane Budisavljević sa tačnim podacima oko 5.800 srpske dece spašene iz ustaških logora NDH, koji je ekupa portala 24sedam pregledala.
Pročitajte još:
Spisak je nastao u drugoj polovini 1942, posle Bitke na Kozari i predstavlja istorijski izvor do sada nepoznat javnosti, za koji se smatralo da je nestao tokom Drugog svetskog rata.
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
24sedam/J.N.
Pogledaj galeriju
Prema podacima, oko 300 dece koja su spašena i danas je živo, istina u dubokoj starosti, ali u mogućnosti da otkriju svoj pravi identitet, eventualno se povežu sa svojim potomcima.
Muzej žrtava genocida tragao je za ovim dokumentom više od 30 godina, koliko postoji, a da je pravda spora, ali dostižna dokazalo se prošle godine, kada su došli do njega.
Način na koji je "srpska Šindlerova lista" pribavljena za sada čuva u tajnosti.
Kako izgleda spisak?
Spisak koji je izložen u Narodnom muzeju sadrži redni broj, ime i prezime deteta, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i naziv ustaškog logora iz koga je spašeno, procenu starosne dobi i podatke kome je dete dato na usvajanje i hraniteljstvo.
Ako bi se iko usudio da u ovoj potresnoj priči meri šta je tragičnije od čega, posebna fascikla sa oznakama "bezimeni" mogla bi da se nađe u vrhu - to znači da identitet tih mališana nije mogao biti utvrđen.
24sedam/J.N.
"Dragović, Dražić...bezimena, žensko, broj 54, nahodče br. 205...", i tako dete do deteta, broj do broja...
Osim ovog spiska za koji se verovalo da je uništen tokom Drugog svetskog rata, Muzej žrtava genocida je došao u posed još nekih dokumenata koji će pomoći da se zaokruži priča o Dianinom poduhvatu i sazna istina o zločinima i stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata.
- Postoji još jedan artefakt, koji ovaj put nije izložen, jer mora proći restauraciju i konzervaciju. U jednom malom papirnatom zavežljaju, spajalicom je bio prikačen mali predmet - dečije naušnice. Kada otvorite zavežljaj na njemu je istim rukopisom kojim je popunjavan spisak napisano: Radmila Radonjić, 8. septembar 1942. Naušnice. I krstić - rekao je direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
U Muzeju saznajemo da je previše potresan da bi (sada) bio izložen.
Pronađen zloglasni nož "srbosek"
Među artifaktima našao se i nož koji su ustaše koristile za klanje, javnosti poznat i kao "srbosek".
Sečivo pričvršćeno za kožu, DNK dokazuje da je korišćen za ubijanje, ali i ne kom broju nedužnih je ova alatka za ubijanje presudila.
Devojčica se nalazi u spisku Budisavljević i spasena je 18. avgusta 1942. iz logora u Staroj Gradišci.
Međutim, kao i značajan broj dece, bila je u tako lošem zdravstvenom stanju usled posledica torture i izglađivanja da joj nije bilo spasa i preminula je posle nekoliko dana.
Diana - heroina i svog i našeg doba
Rečenica "Polazila sam od toga da moj život nije ništa vredniji od života svih nevino proganjanih i da, ukoliko mogu da pomognem, to ću i uraditi, bez obzira na posledice", iz Dianinog dnevnika dovoljno govori o ovoj heroini i njenog, našeg i doba svih narednih pokolenja.
Kada je čula za zlostavljanje i ubijanje dece u logorima, sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem, pokrenula kampanju "Akcija Dijane Budisavljević" - spašavanje i zbrinjavanje srpske dece i žena iz brojnih logora.
Nadljudskim naporima ona uspeva da uđe u logor Stara Gradiška 1942. godine, gde svedoči paklu. Tada se rađa ideja - što pre i što više dece spasiti iz ustaških čeljusti!
Printscreen/RTS Merila vremena
Ona dobija pismenu dozvolu da izvede decu iz logora Stara Gradiška i odvede u Zagreb, Jastrebarsko i Sisak. Posle toga je lično učestvovala u spašavanju dece iz kampova Mlaka, Jablanac i Jasenovac, obučena u uniformu medicinske sestre Crvenog Krsta.
U ovoj akciji spašeno je preko 6.000 dece, koja su smeštena u hraniteljske porodice.
Potresna svedočenja otkrivaju sav užas logora
Deca su ubijana na različite načine. Osim preživelih koji su kasnije kroz svedočenja otkrivali sve užase pomračenih umova i sam Ante Vrban, upravnik logora u Staroj Gradiški na sudu je priznao da je korišćen plin, ciklon B.
- Jednog dana došle su ustašice i rekle su da sve devojčice koje imaju 10, 12 godina, da idu na sprat i da čuvaju malu decu. To su sve bile bebe, kao aveti u četiri reda su bile složene male bebe, sve jedna do druge. I neke više nisu mogle ni da plaču, ni da kmeče, već su bile skoro polumrtve. A rojeva muva bilo je toliko na njima... Prišla sam i sa onom grančicom mlatila muve sa njih. Kasnije sam čula od jedne zatočenice Hrvatice, koja je kao skojevka bila u logoru, da su tu decu svu pogušili plinom. Nije niko ostao živ - čulo se potresno svedočenje Bosiljke Lončar u filmu Dianina deca.
- Ante Vrban je bio najstariji ustaški funkcioner u Staroj Gradiški. Kad su majke, one mlađe i zdravije, odvukli na rad u Nemačku, Vrban je ugurao decu u jednu od najvećih prostorija na tavanu, onda je pustio otrovni plin. Posle toga logorom je zavladala užasna tišina - navodi Dragoje Lukić, čoveka koji je bio u dečjem logoru Jastrebarsko, a najbolnija sećanja pretočio u knjigu "Rat i djeca Kozare".
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari