Groblje nemačkih brodova kod Prahova i dalje krije mnoge tajne, pukovnik Rančić ih otkriva!

Septembra 1944. godine nemački admiral Cib, nalazeći se u bezizlaznoj situaciji, prilikom povlačenja Dunavom od Crnog mora uzvodno, u blizini luke Prahovo odlučuje da potopi sopstvenu flotu.

U pitanju je Crnomorska flota nemačke vojske koja je u startu brojala oko 500 plovila, da bi u zonu Prahova stiglo, prema literaturi, oko 150. Nemci su gubili na svakom frontu, Crno more je bilo zatvoreno, Rumunija prešla na stranu saveznika i napadala flotu sa rumunske strane Dunava, partizani sa srpske, a Crvena armija je izbila na Đerdapsku klisuru i čitav plan o povlačenju Dunavom je time propao.

Zbog toga se admiral Cib odlučuje na akciju potapanja sopstvenih brodova - da ne bi pali u ruke Crvenoj armiji i da bi preprečili plovni put neprijateljskim snagama.

24sedam/Marija Atanasković

Brodovi su potapani jedan preko drugog i dan-danas je ta deonica Dunava nezgodna za plovidbu, jer je tu plovni put širok samo oko 60 metara i nije moguće da se dva veća broda mimoiđu, već se čeka prolazak na smenu. 

Država Srbija je pokrenula  projekat oslobađanja plovnog puta Dunava u okviru koga je do sada izvađeno tri broda, a četiri su potkopani dublje, koji se delom finansira iz fondova Evropske unije.

Eksploziv na brodovima i dalje predstavlja opasnost

Na projektu je angažovan Centar za razminiranje, koji je posetila ekipa emisije “24sedam sa Marom”. Već prvi brod koji je izvađen, pokazao je koliko je ovaj poduhvat rizičan. 

Centar za razminiranje

“To je bio mali minolovac jedan, ali je bio bogami pun, našli smo preko 5.000 komada ubojnih sredstava, odnosno, protivavionske municije malog kalibra, pošto je on očigledno imao na sebi protivavionski top, onda je zbog toga imao tu municiju kod sebe”, objasnio je Bratislav Rančić, savetnik direktora Centra za razminiranje Republike Srbije, voditeljki Mariji Atanasković.

Tanjug/CENTAR ZA RAZMINIRANJE

Mnogo mitova i priča i dalje kruži o toj akciji admirala Ciba koja je u literaturi poznata pod imenom “Dunavski vilenjak”. Da li je istina da su svi brodovi minirani, da su potapani jedan preko drugog i da li je brod-bolnica “Bamberg” potopljen sa oko 1.000 ranjenika na sebi, Rančić, inače pukovnik policije u penziji, je bio vrlo spreman da nam pruži odgovore na sva ova pitanja. 

Bata, kako ga iz milošte zovu oni koji kod njega pohađaju obuku za deminere, kaže da je u pripremi čitavog ovog projekta proučavao stručnu literaturu, istorijske izvore i ratne dnevnike koji su Nemci vodili, sve do čega je mogao da dođe.

Zahvaljujući tome, Rančić tvrdi da je priča o brodu-bolnici koji je potonuo sa ranjenicima, najverovatnije samo mit. 

“Priča se o 1.500 ranjenika, to nijedan od ovih brodova nema kapacitete da primi, ne može da primi ni 100 ljudi, to su relativno mali brodovi, drugo, jedna nemačka vojska je čvrsto disciplinovana, to ne bi uradila, po svim literaturama, ranjenici su sa tih brodova iskcrcani, između ostalog je bilo tu 400 žena i dece, pa su preko Bugarske prebačeni za Beograd i dalje su otišli, nešto su presretale jedinice partizanske, u jednom trenutku je bilo 5.000 njih koji su se povlačili, ali dosta ih je stradalo usput, pod vatrom su se i tu povlačili”, objašnjava Rančić.

Usred akcije - dubinska bomba!

Veliku muku im je zadao torpedni brod T20, koji je isečen u tri dela i trebalo je da tako u delovima bude izvađen iz vode. Pramačni deo je izvađen, ali kada se došlo do središnjeg dela, u njemu je uočena dubinska bomba - eksplozivno sredstvo sa kojim se naše službe nisu susretale često. Sve je stopirano, dok nije istraženo o kakvom sredstvu se tačno radi i kako najbezbednije da se ono neutrališe.

Centar za razminiranje

“Bomba je podiguta i spuštena nizvodno, uredili lokaciju jedno 1.000 metara nizvodno niz Dunav na našoj strani koja je bila pripremljena, iskopano je mesto gde će da se ubaci , dovezena je specijalna dizalica, položena je na obali u toj rupi koja je iskopana, nagrnuta je velika količina peska na nju i onda je aktivirana, tako da je bezbedno uništena. Eksplozija jeste bila ozbiljna, radi se o 130 kilograma eksploziva, baš  je zatresla, ispod nogu smo osetili pomeranje tla, tako je bilo snažno”, kaže Rančić.

24sedam/Viktor Helas

Šta je sve od eksploziva pronađeno tamo, zbog čega je opasno prilaziti tim brodovima i gde još u Srbiji postoji velika koncentracija bombi, saznaćete ako pogledate novu epizodu emisije “24sedam sa Marom”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi