"Radili smo sa crvima i trulim mesom na 30 stepeni": Radnica iz "Lidla" otkriva šta se dešava iza zatvorenih vrata, oglasila se i kompanija

17.05.2022

21:00

5

"Na parčetu papira je pisalo da smo saglasni s tim da ćemo obavljati posao u magacinu u Pazovi, ali da ćemo biti isplaćivani kao da smo i dalje prodavci. Morali smo da potpišemo. Bilo je ili to ili otkaz"

"Radili smo sa crvima i trulim mesom na 30 stepeni": Radnica iz "Lidla" otkriva šta se dešava iza zatvorenih vrata, oglasila se i kompanija
Profimedia

Društvenu mrežu Tviter ovih dana "potresa" post koji je napisala jedna od zaposlenih u mreži "Lidlovih" prodajnih objekata. Ona je, upravo pod pseudonimom "Radnica iz Lidela", ispisala niz tvitova u kojima je opisala svoje iskustvo onoga šta se u toj kompaniji dešava "iza zatvorenih vrata". Ona je iznela razne tvrdnje, od toga kako se nadređeni odnose prema svojim zaposlenima, šta od njih i pod kojim (ne)uslovima zahtevaju, pa sve do toga kakvu hranu zapravo kupujemo u njihovim prodavnicama.

- Sada ću podeliti do detalja šta se sve dešavalo iza zatvorenih vrata. Problemi su počeli posle prve godine rada u toj kompaniji, kada su počeli da smanjuju broj radnika. Od dvadesetak ljudi u smeni, odjednom je broj zaposlenih smanjen duplo - započela je ona svoje obraćanje na Tviteru, a potom kroz post objasnila i zbog čega je došlo do drastičnog smanjenja broja zaposlenih.

 

 

- Izgovor za to je bio da se forsira produktivnost. Da se razumemo, znate da u svakom "Lidlu" ima barem šest kasa, ali uglavnom ih je osam, i dok dodate na svakom sektoru po još jednog čoveka, ispada da bi trebalo da imamo minimum 13 ljudi, bez nadređenih, što je retko bio slučaj. 

A onda se nadovezala i objasnila da su mnogi sami otišli.

 

 

- Ljudi su početkom prošle godine masovno počeli da daju otkaze, nisu fizički mogli da izdrže taj tempo. Prošlog leta je dvadesetak ljudi istog dana dalo otkaz u glavnom magacinu koji se nalazi u Pazovi. Tada je krenuo početak kraja. Nisu imali dovoljno radnika u magacinu - napisala je ona.

 

 

U razgovoru za 24sedam, ova gospođa je ispričala detalje koji možda nisu uspeli da stanu u post. Pristala je, zamolivši nas da ostane anonimna, a na pitanje da li joj je na razgovoru za posao rečeno da će morati da radi u ovakvim i pod ovakvim uslovima, objašnjava:

- Naravno da ne. Na razgovoru za posao su nam ponudili “benefite”. Pet radnih dana, godišnji odmor, korišćenje pauze... Najosnovnije stvari, odnosno sve ono što je, u suštini, zakonom propisano. Jedino što je moglo da se zove benefitom jeste činjenica da smo imali privatno zdravstveno osiguranje, koje je retko ko i koristio, ali to je jedino za šta bi moglo da se kaže da je benefit. Sve ostalo je poslodavcima propisano zakonom. Dakle, bili su ponuđeni normalni, klasični i zakonom propisani uslovi - kaže ova žena, a na pitanje kako su problemi uopšte počeli i šta je do njih dovelo, objašnjava da je sve počelo masovnim otkazima. Neki zaposleni su jednostavno otišli, jer nisu mogli da izdrže te uslove, neki su dobili otkaze.

- U svakom "Lidlu" ima barem osam kasa. Negde ih ima šest, i to je neki minimum, ali ih uglavnom ima osam. Na svakom sektoru je potrebna jedna osoba, što je dodatno još pet ljudi, plus nadređeni i neko ko bi u radnji bio da bi dopunjavao asortiman i iznosio đubre. Dakle, minimum ljudi koji je potreban da bi smena mogla da funkcioniše jeste 17-18. U toku dana stignu po tri-četiri kamiona. U jednom kamionu je 30-35 paleta, pa vi sada pokušajte da zamislite koliko je teško sve to izbaciti u toku dana i izložiti u radnji. I zamislite kako to izgleda kada u smeni imate 20 ljudi, a kako izgleda kada nas je desetak - kaže ona, i objašnjava da je broj zaposlenih bukvalno prepolovljen, a sve sa objašnjenjem da se “juri produktivnost”, što apsolutno nikome nije jasno šta zapravo treba da znači.

Profimedia
 

- Čini se da je njima cilj da se broj ljudi u prodavnici smanji, a da se otvori što veći broj prodavnica. Ne vidim logiku. Poslednje filijale koje su otvorene, u Lazarevcu i Ćupriji, imaju po 25-30 zaposlenih, pa vi sad to podelite na pet radnih dana, na smene i pokušajte da dođete do toga koliko ljudi je u smeni - kaže ona, i dodaje da je u početku sve bilo drugačije, jer ih je u smeni bilo dvadesetak, i da su zaposleni bili sposobni da, nakon smene, pozavršavaju svoje obaveze, provedu vreme sa porodicom ili kako već ko želi. U nekom trenutku sve to se, nažalost, promenilo.

Povrede na radu

Iako su zaposleni u više navrata pokušali da predoče menadžmentu sa kakvim se sve problemima suočavaju, to nije urodilo plodom.

- Prošle godine smo imali trocifren broj povređenih, usled korišćenja električnog paletara - kaže ova žena.

Magacin u Staroj Pazovi

Ona tvrdi da nakon što je menadžment, iz nepoznatog razloga, odlučio da prepolovi broj zaposlenih i da desetak radnika u smeni obavlja sve ono što je, do tada, radilo gotovo 20 ljudi, mnogi zaposleni su dali otkaz, jer nisu fizički mogli da izdrže tempo posla. Kaže da su se neki čak i onesvešćivali u toku posla. Tada dolazi do još većeg problema, ali i novog izazova za one koji su, do tada, radili samo u filijalama.

- U glavnom magacinu u Staroj Pazovi je, u nekom trenutku, dvadesetak ljudi samo napustilo smenu i dalo momentalni otkaz, što zbog ponašanja nadređenih, što zbog težine posla. To je rezultiralo time da su oni iz svake prodavnice povukli određeni broj ljudi u Staru Pazovu. Niko nas nije pitao da li mi to želimo ili ne, niti nam je predočeno na koji period bi to bilo, jednostavno nam je rečeno da prelazimo tamo da radimo. Imali smo organizovan prevoz, što je jedino i bilo logično, pošto drugi način da dođete do tamo ne postoji, jer je magacin usred poljane - objašnjava ova žena za naš portal, i kaže da nisu mogli ni da zamisle šta će ih tamo dočekati. Dodaje da je otpis robe u neklimatizovanom prostoru na +30 stepeni postao njihova svakodnevica.

Profimedia
Ilustracija

- Ne znam da li možete da se stavite u situaciju u kojoj početkom, odnosno sredinom jula, u neklimatizovanom skladištu, svakog dana, u nekoliko navrata, dolaze kamioni prepuni otpisa, što podrazumeva ubuđalo meso, voće, povrće, delikates... Zamislite pedesetak takvih paleta dnevno u magacinu koji nije klimatizovan, a roba samo pristiže. Da li možete, makar samo na trenutak, da zamislite i osetite tu količinu smrada? Tu su bili i crvi, i bube, i sve moguće i nemoguće što možete da zamislite, pa vi vidite koliko je to bilo organski teško “svariti” - objašnjava ona.

Ukoliko ste pomislili da rad u takvim uslovima, u najmanju ruku, treba da bude duplo plaćen – dobro ste pomislili. Radnicima ove kompanije je tako i bilo obećano. Međutim, naša sagovornica dodaje da su usledili aneksi ugovora u kojima je postojala stavka o tome da će rad u glavnom magacinu u Staroj Pazovi obavljati za isti novac za koji su do tada radili.

- To se dogodilo već nakon prvog dana, na parčetu papira je pisalo da smo saglasni s tim da ćemo obavljati posao u magacinu u Pazovi, ali da ćemo biti isplaćivani kao da smo i dalje prodavci. Morali smo da potpišemo. Bilo je ili to ili otkaz - kaže.

Trajala je ta situacija oko mesec i nešto dana, a onda su radnici, koji su tu dovođeni kao ispomoć, vraćeni nazad u matične filijale. Tu, nažalost, nije kraj problemima.

Istekli rokovi trajanja

Ono što je utešno u celoj priči jeste to što je stav kompanije da roba sa isteklim rokom trajanja ne sme da se nađe u prodavnicama. Dakle, posao radnika u filijalama jeste da, između ostalog, redovno proveravaju robu i da onu kojoj je rok istekao ili koja je na neki način oštećena odmah povuku iz prodaje. Međutim, kako je broj zaposlenih prepolovljen, više nisu mogli da postignu taj tempo i da stignu sve da urade, pa je tako počela da se potkrada i roba koja više nije ispravna.

- Usled konstantnog pritiska nadređenih, mnogo puta ne bismo uspeli sve to da proverimo na vreme. Kad god bih primetila da je roba pred istekom, da je već istekla ili da rok trajanja ističe tog dana, naravno, odmah bih to prijavila i odnela na otpis, ali ne vredi, jednostavno ne možemo sve da postignemo, pa se tako dešavalo i da na kasi, dok kucam, primetim da je istekao rok ili da je popustio vakuum - kaže ona.

Profimedia
Ilustracija

Umesto da menadžment reši problem broja zaposlenih zapošljavanjem novih ljudi, prema rečima ove žene, samo su nastavili da vrše pritisak na ono malo zaposlenih što imaju.

- Upućivane su nam konstantne pretnje, u smislu da ćemo snositi posledice ukoliko se još jednom bude dogodilo da se potkrade roba sa isteklim rokom trajanja. Daleko od toga da mi nismo želeli da radimo ono što je naš posao, ali jednostavno nismo mogli sve da postignemo - priča nam ova žena, maltene pravdajući se za nešto za šta nije kriva, i priseća se trenutka kada su pomislili da će se nešto možda i promeniti.

Anketa

U toku prošle godine, kompanija je odlučila da sprovede anketu među zaposlenima o tome da li su i u kojoj meri zadovoljni radom i uslovima u kompaniji. Rezultati, uprkos tome što je bilo obećano, nikada nisu saopšteni.

- Možete samo da zamislite kakvi su bili kada ni dan-danas nismo saznali kako smo se, u globalu, izjasnili. Anketa se zvala “Moj utisak” i urađena je prošle godine. Ljudi su jedva dočekali da kažu šta sve misle, pogotovo jer je anketa bila anonimna, ali eto, ni od toga nije bilo ništa. Niti su objavljeni rezultati, niti je došlo do bilo kakvih promena u odnosu prema nama, kao ni promena u uslovima rada - dodaje ona.

Delegacija

Ipak, stvari su savršeno izgledale kad god bi trebalo da dođe neka domaća ili strana delegacija.

- Morate da razumete trenutak kada dolazi delegacija, odnosno neko bitan. Prekovremeni sati su se podrazumevali i nije smela ni flekica na podu da se zadesi, niti je mrvica smela da se tu nađe - kaže ona, što navodi na zaključak da se problem u ovoj kompaniji ne dešava na globalnom nivou, već samo u Srbiji, a za to je isključivo odgovoran menadžment koji je postavljen u našoj zemlji.

Profimedia
 

- Problem je apsolutno i isključivo sa našim nadređenima. Javljali su mi se ljudi iz drugih država u Evropi i pisali su mi da kod njih nikada nije bila takva praksa i da se nikada nisu suočavali ni sa približno sličnim problemima - kaže naša sagovornica.

Ona kaže da su umeli čak i usred noći da im jave da sutradan neće raditi u svom matičnom objektu, već u nekoj drugoj filijali.

- Iako u ugovoru stoji da imaju pravo da nas šalju na ispomoć u druge filijale i to je normalna stavka, ono što je problematično jeste činjenica da su umeli da nam u pola noći, odnosno noć pred smenu, jave da smo premešteni. Recimo, imali su običaj da nam u 11 uveče pošalju poruku. U slučaju da se dogodi da neko ne vidi poruku na vreme i pojavi se sutradan na poslu u svojoj smeni i svojoj matičnoj filijali, istog trenutka bi ga uputili u drugu filijalu u kojoj je za taj dan isplanirano da radi - objasnila je ona.

Prekovremeni rad

Zakon o radu Republike Srbije nalaže da prekovremeni rad bude dodatno plaćen. Sudeći po našoj sagovornici, to se nije dešavalo. Objasnila nam je kako i na koji način.

- Prekovremeni rad se uglavnom podrazumevao. Ni za to nismo bili pitani, a smene su nam često planirane tako da smo bili prinuđeni da dođemo po sat vremena ranije, a od nas se očekivalo i da ostanemo prekovremeno. To nije situacija u kojoj ste vi mogli da se, na kraju smene, otkucate, izađete i odete kući. Pred kraj smene svako bi dobio zadatke koje mora da obavi, bilo da je to čišćenje radnje ili skupljanje praznih kartonskih kutija. Svako je morao da završi svoje zadatke pre nego što ode kući. Možete da zamislite, s obzirom na veličinu radnje i sve zadatke koje dobijemo u toku smene... skoro nikada se nije dogodilo da na vreme odemo kući. Usled ogromne količine posla, nismo uspevali da postignemo da pozavršavamo sve na vreme, a samim tim nismo mogli ni da izađemo sa posla na vreme - kaže ova žena, a na našu konstataciju da pretpostavljamo da ne bi bilo ni ljudski ni kolegijalno da neko ko sve pozavršava samo ode kući i ostavi ostale kolege da urade gomilu posla, sagovornica dodaje da su nadređeni često igrali upravo na tu kartu i da bi, čak I kada bi neko stigao ili bio pri kraju svojih zadataka, neko od njih došao i pred svima rekao:

- Zar nećeš da ostaneš i pomogneš svojim kolegama? - kaže ona, i dodaje da se često dešavalo da ljudi propuste poslednji prevoz i da ne mogu da se vrate kući jer nisu uspevali da stignu na vreme.

Profimedia
Ilustracija

A onda dolazimo do isplate. Prema rečima naše sagovornice, ni prekovremeni sati ni noćni rad nisu im bili isplaćivani. Štaviše, često je prikazivano kao da su radnici ti koji kompaniji duguju poneki neodrađeni radni sat. Zvuči nemoguće, ali sve se to navodno dešavalo iza zatvorenih vrata ove velike kompanije.

- U ugovoru uredno piše da će i prekovremeni sati i noćni sati biti plaćeni. Navodno je trebalo da budu isplaćeni na svaka tri meseca, međutim, to nikada nije bila praksa. Imali smo elektronski sistem da se prijavimo po dolasku, odnosno odjavimo po odlasku sa posla. Međutim, veliki problem je bilo to što taj elektronski sistem nije bio tačan, pa bi često pokazao da smo u minus satima, odnosno da im dugujemo broj radnih sati. Kako se to konstantno događalo, ljudi su često zapisivali vreme dolazaka i odlazaka, a onda, kada bismo na kraju meseca sve to sabrali i oduzeli, shvatili bismo da se brojka nikako ne poklapa sa onom koju električni uređaj pokazuje. Pokušavali smo da se konsultujemo sa rukovodiocima, međutim, bili bismo upućeni na kadrovsku službu u Pazovi, a oni apsolutno ništa ne bi uradili, već bi nam objasnili da mi to nismo dobro izračunali i na kraju bi nam bila isplaćena ista suma. Dobijali smo i slipove, odnosno izveštaje o radnim satima, i tu bi sve pisalo, koliko je redovnih, koliko prekovremenih i koliko noćnih sati, međutim, plata bi uvek ostajala ista - rekla je ova radnica za 24sedam.

Godišnji odmori

Dodaje da godišnje odmore radnici ove kompanije mogu da odrede ukoliko to urade onda kada im menadžment naloži i u izuzetno kratkom roku koji im da. U suprotnom, godišnji odmor im odrede oni. Naša ekipa je imala uvid u neke od tih poruka, ali ih, na zahtev sagovornice, radi njene sigurnosti nećemo objaviti. Ono što u njima piše daleko je od profesionalnog, a nije ni približno ljudskom.

Profimedia
Ilustracija

Rad u pekari

Naša sagovornica je napomenula da su za rad u pekari uglavnom birane žene, što znači da su non-stop bile izložene ogromnim temperaturnim razlikama, od čak 30 stepeni. Takođe, skrenula nam je pažnju i na to da je sve iz pekare što možemo da vidimo u prodavnici prvobitno bilo zamrznuto, dok su krofne, koje su takođe bile zamrznute, uglavnom po celu noć ostavljane van komore, kako bi se odmrzle, što nikako nije po sanitarnim propisima. Od same komore za zamrznute proizvode su se, prema njenim rečima, ljudima stvorili veliki zdravstveni problemi, a sve što nam je ispričala u razgovoru je, kako i sama kaže, tek sam vrh ledenog brega koji će, nada se, neko, nekada, uspeti da otopi.

Ova žena nije usamljen slučaj, kada su ove i slične tvrdnje u pitanju. Nedavno se oglasio i tviteraš pod pseudonimom "Lucifer" i izneo vrlo slične tvrdnje.

- Dakle, kako zaista izgleda rad u #LidlSrbija? Ako vam je stalo do toga da vas svakodnevno preispituju, odrede vam radnu poziciju za taj dan, a da posle toga još dva sata čistite objekat, izvolite. Naravno, posle šest meseci ćete dobiti otkaz, da vas ne prime za stalno.

 

 

U nastavku je izneo još niz tvrdnji, među kojima je i da se prekovremeni rad podrazumevao.

- Ako radite drugu smenu i završite u 10, izaći ćete tek u 12 (objekat Karaburma). Bićete čistačica, dežurni mali, dok menadžera boli uvo za vaš privatni život i činjenicu da nemate prevoz posle ponoći - navodi ovaj tviteraš.

 

 

Pored toga, prokomentarisao je i situaciju sa isplatom prekovremenih radnih sati.

- Sve prekovremene sate, a nakupićete ih, možda ćete, napominjem možda, videti isplaćene posle pola godine. Osoba koja je "ginula" na poslu, ostajala dva sata duže svakog dana, išla više puta i pešice kući, posle šturog obrazloženja otkaza i dalje NIJE PRIMILA PLATU OD PROŠLOG MESECA - piše u njegovom tvitu.

 

 

Među tviterašima se našao i jedan iz Kragujevca, koji je podelio iskustvo sa razgovora za posao u ovoj kompaniji.

- "Lidl" KG, razgovor za prodavca:
- Kol'ko imaš kila?
- 50.
- Znaš ti kol'ko je teška kutija banana? Jel' znaš? 20 kila... I, šta, pošaljem te da čistič WC, naiđe ti drugarica, hoće da te pojede blam?
I tako ponižavanje do u beskraj, bravo za kadriranje hr kadrova - piše u njegovoj objavi.

 

 

"Lidl": Radimo sve u skladu sa zakonom

Ovim povodom, kontaktirali smo i s pres-službom "Lidla" iz koje su nam objasnili da je svaki minut rada u "Lidlu" plaćen, kao i da zaposleni rade u sigurnom i fer radnom okruženju. Naglašavaju da su ove godine, drugi put zaredom, osvojili priznanje "Top Employer Serbia", kao dokaz za primenu dobrih praksi iz oblasti ljudskih resursa.

- Svaka povratna informacija nam znači, jer su nam ljudi, naši potrošači i naši zaposleni važni –sve sugestije detaljno analiziramo u cilju daljeg poboljšanja rada. "Lidl" posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije, te i bez potpunih informacija znamo da određeni navodi ne mogu biti slučaj, imajući u obzir naše jasno definisane procedure i s obzirom na način na koji "Lidl" pristupa organizaciji posla - objasnili su oni.

- Za konkretan slučaj nemamo dovoljno relevantnih informacija, ali s time u vezi, podsećamo da su našim zaposlenima koji žele da ukažu na bilo kakav problem na raspolaganju razni interni kanali, od direktnog kontakta sa nadređenima i njihovim pretpostavljenima, pa do potpisanih ili anonimnih prijava i razgovora sa poverenicima za zaposlene, koji predstavljaju jedinstvenu podrška tokom rada. Kako nam je u fokusu zadovoljstvo zaposlenih i negujemo otvorenu komunikaciju i fer odnos kao ključne principe, uvek podržavamo rešavanje neželjenih situacija pravovremeno, kroz pomenute kanale - navode iz ove kompanije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi