Pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu: Na poslednji dan u nedelji stradanja Isusa Hrista činite samo dobra dela, a ovo nikako ne!

Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.

Poslednji dan u nedelji stradanja Isusa Hrista jeste Velika subota, koja je ujedno i drugi dan žalosti zbog njegovog stradanja. Velika subota je i dan kada je Isus sišao u Had i, prema starom verovanju, srušio vrata pakla.

Ovaj dan naziva se i strašna, dugačka i zavalita subota, a svaki od izraza zapravo ukazuje na Hristove strašne muke i raspeće.

To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja.

U nekim krajevima postoji naziv Crvena subota, jer se veruje da su u trenutku kada je Isus vaskrsao sva jaja pocrvenela, pa otuda i običaj farbanja u ovu boju.

Danas se završavaju sve pripreme za doček Vaskrsa - čisti se kuća, mese kolači, a u nekim krajevima obavezno se priprema hleb vaskršnjak, okićen bosiljkom.

U jugoistočnom Banatu takođe se mese kolačići koji će se posle bdenija nositi na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

Profimedia

Žene na ovaj dan ne šiju, jer se veruje da će se obavezno ubosti, a i rad u poljima treba da sačeka da prođu praznici.

Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.

Velika subota je dan kada treba učiniti neko dobro delo, a ponoćnom liturgijom završava se žalost i počinje slavlje Isusovog vaskrsenja.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi