Šta ako neko prizna ubistvo tokom ispovedanja? Evo da li je sveštenik dužan da to prijavi policiji

Šta se dešava kada vernik na ispovesti svešteniku prizna da je počinio ubistvo? Da li sveštenik mora da obavesti policiju ili je obavezan da čuva tajnu? Odgovor se nalazi u domaćim propisima, ali je važno napraviti razliku između ispovesti i drugih razgovora.

Zakonik o krivičnom postupku Srbije verskog ispovednika izričito svrstava među lica koja su isključena od dužnosti svedočenja kada bi svojim iskazom povredila obavezu čuvanja profesionalne tajne.

To znači da sveštenik koji je određenu informaciju saznao u svojstvu verskog ispovednika nije u istoj poziciji kao običan svedok koji je prisustvovao krivičnom delu ili za njega saznao van ispovesti.

Šta ako vernik prizna već počinjeno ubistvo?

Ako osoba tokom ispovesti prizna da je već počinila ubistvo, sadržaj takve ispovesti potpada pod pravila o čuvanju profesionalne tajne.

Zakonik o krivičnom postupku propisuje da je od dužnosti svedočenja isključeno lice čiji bi iskaz povredio dužnost čuvanja profesionalne tajne, pri čemu se među takvim licima izričito navodi verski ispovednik.

Dodatno, Krivični zakonik Srbije, kada uređuje krivično delo neprijavljivanja krivičnog dela ili učinioca, navodi da se za neprijavljivanje u slučajevima iz tog člana neće kazniti, između ostalih, verski ispovednik učinioca.

Drugim rečima, zakon pravi posebnu zaštitu za ono što sveštenik sazna u ulozi verskog ispovednika.

Ispovest nije isto što i običan razgovor

Ključna je upravo okolnost kako je sveštenik došao do informacije.

Ako mu vernik tokom ispovesti prizna da je počinio krivično delo, primenjuju se pravila koja štite profesionalnu tajnu verskog ispovednika.

Međutim, ako mu osoba isto to kaže tokom običnog razgovora, van ispovesti i van okolnosti koje predstavljaju versku ispovest, pravna situacija može biti drugačija.

Zato nije dovoljno reći samo da je „sveštenik čuo priznanje“. Važno je u kakvom svojstvu ga je čuo i da li je reč o informacijama obuhvaćenim profesionalnom tajnom.

A šta ako tek planira ubistvo?

Tu situacija postaje znatno složenija.

Jedno je kada neko priznaje da je već počinio krivično delo, a potpuno drugo kada govori o nameri da tek počini teško krivično delo.

Krivični zakonik posebno uređuje neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pa se u takvim situacijama moraju pažljivo razlikovati konkretne okolnosti slučaja i zakonski izuzeci.

Sa druge strane, verska ispovest ima svoja pravila. Sveštenik bi u takvoj situaciji mogao da pokušava da osobu odvrati od izvršenja zločina i podstakne je da odustane i preuzme odgovornost.

Dakle, mora li sveštenik da pozove policiju?

Ako je reč o pravoj ispovesti i priznanju već počinjenog krivičnog dela, zakon u Srbiji daje verskom ispovedniku posebnu zaštitu u pogledu profesionalne tajne i svedočenja.

Zakonik o krivičnom postupku izričito navodi verskog ispovednika među licima koja su isključena od dužnosti svedočenja kada bi time povredila profesionalnu tajnu. Krivični zakonik, s druge strane, predviđa da se verski ispovednik učinioca u određenim slučajevima ne kažnjava za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca.

Ipak, to ne znači da je svaka informacija koju sveštenik čuje automatski zaštićena. Presudna je priroda razgovora i okolnost u kojoj je informacija poverena.

Zato je najkraći odgovor: za ono što sazna kao verski ispovednik, sveštenik u Srbiji ima zakonsku zaštitu profesionalne tajne. Kod najave budućeg nasilja ili informacija koje nisu saopštene u okviru ispovesti, pravna situacija može biti drugačija i zavisi od konkretnih okolnosti.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi