Da li smo po gradovima prestali da idemo po badnjak jer možemo da ga kupimo? Odgovor će vas iznenaditi!
"U ranu zoru isečemo badnjak, sednemo u automobile i odemo u selo da badnjak podelimo svim porodicama"
Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Međutim, već godinama unazad u velikim gradovima sve ređe poštuju jutarnji običaj sečenja badnjaka.
Seča badnjaka jedan je od najstarijih, ali i najzastupljenijih običaja u Srbiji. U većini krajeva naše zemlje ona se poštuje svake godine, a u većim gradovima je to poslednjih godina, u najmanju ruku, zanemareno.
Napravili smo anketu sa 20 Beograđana koje smo pitali da li praktikuju ovaj običaj. I većina nam je dala slične odgovore.
Od njih 20 samo dvojica su nekada išli zorom da seku badnjak, ali to poslednjih nekoliko godina ne rade. Kako kažu, sve što je potrebno mogu da kupe na pijacama i beogradskim ulicama pa za time nema potrebe, a svi su to nekako "prerasli".
Pročitajte još:
Bilo je i onih momaka koji su nam objasnili da ih to nikada nije interesovalo i da se Badnji dan provodi mirno sa porodicom.
Međutim, najčešći odgovor koji smo dobili bio je da u Beogradu nema gde da se seče badnjak i da bi i taj tradicionalni srpski običaj bio ispoštovan kad bi glavni grad Srbije imao mesto za to.
Nešto drugačiji odnos prema ovom običaju imaju naši sagovornici iz okoline Sombora koji su objasnili da nijedne godine nisu preskočili ovu tradiciju.
ATAImages/ Antonioa Ahel
- Svakog 5. januara oko 22 sata mi se opremimo i sa 7-8 automobila krenemo u obližnju šumu, ponesemo piće i hranu i budemo tamo dok ne svane. U ranu zoru isečemo badnjak, sednemo u automobile i odemo u selo da badnjak podelimo svim porodicama. Posle porodičnog ruka svako ponese svoj badnjak do crkve gde se on pali - objašnjava nam jedan dvadesetosmogodišnji momak iz sela Kolut, nadomak Sombora.
Simbolika badnjaka
Hrastovo drvo koje se bira za badnjak, je u našem narodu sveto drvo jer se veruje da ima moć pošto mu lišće ne opada tokom cele godine.
Po predanju, pastiri su Josifu i Mariji doneli hrastovo ili cerovo drvo da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus, tako da sam badnjak predstavlja radost rođenja.
Badnjak preko dana stoji ispred kuće, a unosi se uveče i domaćin ga stavlja uz ognjište, gde se kasnije pali.
Iako je sve ređi običaj da mladići u gradovima idu po badnjak, sociolog Ratko Božović smatra da to zaista ima veze sa time što nema šuma gde bi ovaj običaj mogao da neguje.
- Lakše se izvodi tamo gde imate šumu, gde možete da posečete taj badnjak. Gradski uslovi su ambijent koji nije otvoren toliko za takvu komunikaciju. Mislim da imamo povratak praznika. Jedno vreme smo imali potpuno poništavanje, a sada je to povratak bez dovoljno tradicionalnog znanja o tom prazniku, tako da je i to problem. S jedne strane gradski ambijent s druge strane povratak sa nedovoljno religijske pismenosti - izjavio je za 24sedam Ratko Božović.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari