Letovanje u vreme korone sa lica mesta: Svi detalji koje treba da znate ako krenete u Tursku na more

Ekipa “24sedam” prethodne nedelje posetila je jednu od najlepših turskih destinacija Side i istražila kako u ovoj zemlji izgleda letovanje u vreme pandemije koronavirusa.

Ovaj antički gradić smešten je na južnoj mediteranskoj obali, 78 kilometara od Alanje, u antalijskoj regiji. Grad je dobio ime po grčkoj reči za nar, a nalazi se na obali Sredozemnog mora, na omanjem poluostrvu, širokom tek oko 400 i dugom oko 1.000 metara.

Naša ekipa na ovo putovanje krenula je avionom a prema propisima 48 sati pre leta uradili smo brzi antigentski test. Važno je napomenuti da smo u laboratoriji  zahtevali da nam rezultate testa izdaju na engleskom jeziku i sa QR kodom.

Sa druge strane, kolege koje su vakcinisane sa sobom su morale da ponesu samo potvrdu o izvršenoj imunizaciji.

Ipak, obaveza svih putnika je da pred put popune obrazac za dobijanje HES koda, elektronskog praćenja zdravstvenog stanja putnika, a koji je u Turskoj obavezan za ulazak u sve tržne centre, restorane, državne ustanove i druge objekte. Mi smo obrazac popunili 24 sata pre poletanja, a sva dokumenta pristigla su nam na e-mejl adresu. Njih smo odštampali i poneli na aerodrom.

Provera dokumenata na aerodromu

Na terminalu smo bili dva sata pre poletanja aviona, što je, i pored velikog broja turista koji takođe putuju za Side, odnosno do aerodrome u Antaliji, bilo sasvim dovoljno vremena za “čekiranje”, predaju dokumenata, kofera i pasošku kontrolu.

Zbog velike gužve, distancu u redovima nije bilo moguće držati, ali na iznenađenje putnika, pregled dokumenata tekao je detaljno ali brzo.

Ubrzo smo se ukrcali na avion i poleteli!

Kako je u pitanju čarter let, sva mesta bila su popunjena, ali tokom vožnje nije bilo dozvoljeno da skidamo maske, osim tokom obroka.

Sletanje i odlazak u hotel

U Tursku smo stigli za jedan sat i pedeset minuta. Sleteli smo u Antaliji, pokazali pasoš, a carinici nisu tražili na uvid negativan test, kao ni HES kod.

Iz Antalije smo se uputili u Side, organizovanim kombijem. Trebalo nam je oko sat vremena da stignemo do hotela. Sve vreme putnici su nosili maske, a vozač nam je isprskao ruke dezinfekcionim sredstvom.

Stigli smo. Dok smo čekali da nam pospreme sobe, uputili smo se u obilazak hotela, a ono što smo zatekli nas je prijatno iznenadilo.

Mere na zavidnom nivou

Naime, osoblje je nosilo maske, pojedini i rukavice, na svakom čošku nalazilo se sredstvo za dezinfekciju ruku. Posebnu pažnju turista izazvala je kanta na kojoj je naznačeno da je u pitanju infektivni otpad. Dakle, Turci vode računa da se maske, rukavice i viziri ne mešaju sa ostalim smećem.

Ono što smo uočili je i da se liftom mogu voziti samo dve osobe, osim kada su u pitanju članovi porodice. Na svakom spratu hotela nalazila su se i detaljna uputstva kako se treba ponašati za vreme boravka tokom pandemije koronavirusa.

Pre ulaska u sobe, otišli smo na ručak. Kuvari i konobari, bez izuzetka, bili su “pod punom opremom” – nosili su zaštitne maske, rukavice i kape, kako kosa ne bi slučajno upala u hranu. Za svaku pohvalu je i što se Turska odlučila da švedski sto funcioniše po principu da kuvari sipaju hranu, a ukoliko preuzmete tanjir i tražite “repete”, neće se usuditi da uzmu isti, već će odmah pripremiti novi tanjir.

Važno je napomenuti i da je hrane bilo u izobilju – od predjela, sireva, kačkavalja, šunke, pečenice, brojnih salata i nekoliko glavnih jela. Poznato je da su Turci dobri poslastičari, pa su nas poslužili i nezaobilaznim turskim poslalticama, baklavama, tufahijama, tulumbama i tri lećem.

Nakon obroka, javili su nam da su sobe spremne. Vredelo je čekati!

Svakodnevno čišćenje

Miris oprane i sveže ispeglane posteljine osetio se u hodniku. A, u sobi su nas sačekale flaše vode, kafa, obaveštenje o planu čišćenja i dezinfekcija soba, koji se obavljaju svakodnevno. Peškiri se takođe menjaju jednom dnevno, što pokazuje da je higijena na zavidnom nivou.

Epidemiološko stanje i vakcinacija

U hotelu smo proveli još nekoliko sati, a zatim se uputili u šetnju. Po izlasku iz soba, svratili smo do bara na bazenu, gde nas je uslužio ljubazan i nasmejan mladić Sabri.

U vreme kada smo bili u ovoj zemlji, tamo je na snazi bio i policijski čas, svakog dana od 22 do 5 sati, a Sabri nam je objasnio epidemiološku situaciju u Turskoj i dao nekoliko smernica.

Presretanje žandarmerije

– Kardešim, policijski čas ne važi za turiste, već samo za lokalce. Možete slobodno da šetate, ako vas policija zaustavi, recite da ste turisti. Situacija je sada dosta stabilnija, broj novozaraženih se svakodnevno smanjuje, pa svi, pred start prave sezone, očekujemo popuštanje mera. Inače, svi zaposleni u hotelu su vakcinisani, mogli smo da biramo između Fajzerove ili kineske vakcine, dva cepiva koja su trenutno dostupna u našoj zemlji – rekao nam je on.

Vođeni tim putem, odlučili smo da na ulicama ovog mesta ostanemo do iza ponoći. Sedeli smo na obližnjim klupicama, a ubrzo su stigla kola žandarmerije.
Obratili su nam se na tečnom ruskom, a potom na nemačkom i engleskom. Rekli smo da dolazimo iz Srbistana. Izgleda da im se odgovor dopao, pa su nam rekli da možemo da ostanemo da sedimo još, a čak su i prokomentarisali.

– Vi ste turisti, zašto sedite na klupicama? Imate mesta koja rade – rekoše i odjuriše.

Istina, nismo pronašli ta mesta koja su bila otvorena u ponoć, a i shvatili smo da je kasno i da je vreme da se vratimo u hotel. Ipak je za nama dug dan.

Svih sedam dana, koliko smo proveli u ovom mestu, išli smo na plaže koje su prekrivene finim, sitnim peskom, zlatno-žute boje.

Obišli smo i stari deo grada, koji je ispunjen brojnim kafićima, restoranima i ugostiteljskim objektima, ali, za razliku od novog, obiluje ostacima starogrčkih ruševina.

Jedan od njih je zaštitni znak Sidea, hram posvećen bogu Apolonu, kao i ostaci antičko-rimskog pozorišta, koji je u to vreme bio jedan od većih amfiteatara I gde su se održavale borbe gladijatora.

Mačke kraljice grada

Ove životinje u Sideu možete sresti svuda, ima ih na stotine, u parkovima, na ulicama, plažama, a lokalni restorani i mesare sakupljaju ostatke hrane koji se posle dele uličnim mačkama.

Na šetalištu kraj plaže čak su izgrađene I posebne kućice, kako bi mačke imale gde da prespavaju, sklone se od kiše ili zime.

Inače, ljubav prema mačkama u Turskoj nije novijeg datuma. Legenda kaže da je jedna mačka spasila život proroka Muhameda, posle čega je on pomazio po leđima da joj zahvali i tako dao sposobnost svim mačkama da se uvek dočekaju na noge. Postoji i narodna izreka koja kaže da onaj ko ubije mačku mora da podigne džamiju kako bi se iskupio za greh.

Cene

Kada su u pitanju cene, hrana u Turskoj nije skupa, pa se tako kebab može naći za oko 10 do 15 lira (oko 150 dinara), dok je pečeno pile 15 lira (oko 200 dinara). Turska kafa košta oko 8 lira (1 evro), ali alkohol je nešto skuplji. U kafićima pola litre točenog piva možete dobiti za 20 lira (oko 230 dinara), dok je cena ovog alkoholnog pića u barovina na plaži čak 50 lira, odnosno paprenih 500 dinara! Zanimljivo je i što je taksi znatno jeftini u odnosu na naše cene, pa tako, za 15 minuta vožnje platili smo svega 150 dinara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi