Ekskluzivna ispovest: Preživela sam dve eksplozije u "Slobodi", dve žene su ostale bez ruku i vida

Marija (identitet poznat redakciji) čitav svoj životni vek provela je u čačanskoj “Slobodi”, gde je preživela dve eksplozije na radnom mestu.

Prvi incident desio joj se 2003. godine, kada je doživela tešku povredu, koja joj je ostala za čitav život. Ali, kako kaže, njena povreda mnogo je blaža od onih koje su zadobile njene dve koleginice, koje su ostale bez vida i ruku. Marija jako teško priča o tom incidentu. Za nju je to traumatičan događaj, čak i 18 godina kasnije.

– U jednoj nesreći sam imala povredu, u drugoj nisam. Ali ostale su duboke posledice po moj nervni sistem. Traume imaju i ljudi koji su bili tamo. Te 2003. godine dve žene su ostale apsolutno slepe i bez šaka… Nesreća se desila tokom proizvodnje – počinje priču ona.

Za trenutak zastajemo, jer joj je teško da se priseća nemilog događaja. Priznaje da podsvesno beži od svega što joj se dogodilo.

– Bila sam jako blizu u trenutku incidenta, sve to je izuzetno traumatično – priča ona.

Sinoćnja eksplozija uzdrmala čitav grad

Marija kaže da ne zna šta se sinoć dogodilo u “Slobodi”, da se čula sa nekim kolegama, ali niko  od njih nije bio prisutan u fabrici.

– Ljudi koji su bili u Čačku nisu znali da li je u pitanju bombardovanje, kakve su eksplozije i da li je ostalo bilo šta od fabrike – ispričala je ona.

Naša sagovornica se priseća neverovatne panike među zaposlenima, kada je prvi put ugledala vatru u fabrici.

– U jednom delu objekta došlo je do požara i paljevine. To se širilo stravično brzo. Vi ste onda u panici jer ne znate kuda ćete i kako ćete da pobegnete… Zamislite da u zatvorenom prostoru, gde sve može da pukne, odjednom vidite plamen koji se širi neverovatnom brzinom – priseća se Marija.

Eksplozija 2010. bila razornija

Za incident iz 2003. godine kaže da je bio manji nego onaj 2010. godine. Nije ga čuo čitav Čačak. Tada, na sreću, nije niko teško povređen ili nastradao.

– Te 2003. eksplozija nije bila razornija od one 2010. godine. Desila se na užem prostoru, u okviru jednog objekta, dok je sedam godina kasnije havarija bila u jednom velikom objektu, koji je apsolutno uništen. Taj karambol 2010. je čuo čitav grad – objašnjava ona.

Rastu ti unuci, a ti ih ne vidiš

Marija kaže da se čuje telefonom sa jednom od koleginica koja je izgubila vid i ruke u nesreći 2003. godine.

– Čujem se sa jednom od te dve žene. Zamislite razgovor sa nekim ko ne vidi, ko nema ruke, i moje pitanje kako si… Rastu ti unuci, a ne vidiš ih… – kaže sa uzdahom Marija.

– Ali osećaj je bio stravičan, i taj događaj je uzdrmao čitav Čačak. Inače, u izveštaju za 2010. godinu pisalo je da je bilo 60 ljudi, ali ih je bilo drastično više. Mislim da apsolutno nisu ispoštovane mere bezbednosti, u smislu broja ljudi, količine materijala… – priča ona.

Međutim, tvrdi da za njenih 30 godina rada kolege nikada nisu kršile mere bezbednosti.

– Svi su imali svest o tome gde rade. Ali ne treba držati disciplinu u slučajevima ako je neko izašao pet minuta ranije na ručak, a ne u samom procesu proizvodnje – smatra Marija.

Ipak, njen utisak je da se sa mladim radnicima ne radi dovoljno na tome da im se predstavi s kakvim opasnim materijama rade.

– Pred zapošljavanje svi ljudi prođu navodno neku obuku. Ta obuka je neozbiljna zato što ljudi ne shvate da rade sa nečim što ubija. Samim tim može da ubije i vas. Ne shvataju opasnost svega toga. Recimo, u “Slobodi” postoji poligon, ali niko ih nije odveo da im pokaže šta se dešava kada ono što prave dejstvuje – objašnjava Marija.

Nije razmišljala o odlasku iz fabrike

Vraćamo se opet na kobnu 2003, koja će joj uvek ostati u sećanju. Iako je zadobila tešku povredu za čitav život, malo je zatečena pitanjem da li je razmišljala o tome da ode iz “Slobode” posle toga.

– Nisam razmišljala da odem iz “Slobode”. To je bilo vreme kada sam bila u srednjim godinama i nisam imala izbor. Negde na polovini životnog i radnog veka. A kada se desio incident 2010, to mi je bio kraj karijere. Posle te nesreće sam otišla u penziju – kaže ona.

Pročitajte još:

Ovo je eksplodiralo u “Slobodi”! (FOTO)

Ali posle eksplozije, u kojoj je povređena, doživela je, zapravo, najveće razočaranje. Umesto da joj država i fabrika pomognu, obeštećenje je morala sama da traži, i to na sudu. Kako kaže, obraćala se svima, od najnižih instanci pa do nadležnog ministarstva. I onda je shvatila da među svima postoji jedna sprega, maltene, zavera.

– Ne kajem se što sam provela radni vek u “Slobodi”, ali sam razočarana svime što se dešavalo u tim incidentima. Ljudi se osećaju bespomoćno. Od “Slobode” smo dobili odštetu tek kada smo je tužili. Sve to me strašno povređuje, a neki ljudi su prošli gore nego ja – ispričala je Marija.

Hronologija eksplozija u “Slobodi”

Prethodnih decenija desilo se nekoliko eksplozija u čačanskoj fabrici:

– u januaru 2003. godine troje radnika je povređeno

– u januaru 2010. godine jedan zaposleni je povređen u eksploziji pirotehnike

– krajem decembra 2010. godine došlo je do nove eksplozije bez žrtava

– dana 1. jula 2013. dve radnice su povređene nakon eksplozije u pogonu pirotehnike

– tokom 2016. izbio je tehnološki požar kada se zapalila smesa za proizvodnju suzavca

– pre tri godine desila se manja eksplozija sa dvoje povređenih.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi