Da li će posle korone da nas satiru gnojne rane i tuberkuloza? Lekari upozorili na opasnost

Gnojna zapaljenja, upale pluća, tuberkuloza, samo su neke od bakterijskih infekcija koje ubuduće neće moći da se leče! Prosto, pijemo antibiotike u enormnim količinama tokom ove epidemije koronavirusa, a bakterije razvijaju otpornost na njih. Posledice svega mogu da budu nesagledive, jer kako je upozorio radiolog dr Aleksandar Ivanković iz Niša, antibiotici više ništa neće moći da izleče.

Sve više je onih koji iz kovid ambulanti trče u apoteku ne bi li kupili sve lekove koje im je propisao lekar, a na čijem spisku se, već mesecima unazad, obavezno nalazi i kutija nekog antibiotika.

Zbog svega toga, kako je upozorio dr Ivković na svom blogu, bolesti (vidi spisak) koje izazivaju bakterije mogu da nam se vratiti “na velika vrata”.

Šta je antimikrobna rezistencija?

Ona se javlja kada se mikroorganizmi poput bakterija ili virusa razvijaju na takav način da antibiotici ili drugi lekovi više na njih nemaju uticaj. To dovodi do infekcija, koje se više ne mogu lečiti lekovima koji se danas koriste u te svrhe. A upravo prekomerna upotreba antibiotika ili njihova nepotrebna upotreba može dovesti do štetne antimikrobne rezistencije.

Najveći problem, kako navodi dr Ivković, jeste to što su sada upravo lekari osobe koje preporučuju i propisuju antibiotike kao terapiju za lečenje koronavirusa. A poznato je da ta vrsta lekova nema dejstvo na viruse.

– Šta ćemo onda kada lekari propisuju velike količine antibiotika, iako ne postoji nikakva preporuka, a još manje logično ili medicinsko opravdanje? – zapitao se on, i dodao da su najčešće propisivani antibiotici, osim najpoznatijeg, čija je aktivna supstanca azitromicin, i oni na bazi amoksicilina, levofloksacina, cefiksina i doksicilina.

Najveći problem, kako je on istakao, jeste da, kada se jave bakterijske bolesti, nećemo imati čime da ih lečimo.

– Kada se jave bakterijske bolesti koje ne reaguju na antibiotike i kada pacijenti počnu da umiru od običnih ogrebotina, neće biti krivi antivakcinaši i ostali YouTube naučnici već vi – poručio je on i dodao:

– Ne znam koliko puta je potrebno i dovoljno da se ponovi da se antibiotici ne daju kod virusnih infekcija. Kovid 19 retko ide sa udruženim bakterijskim infekcijama, čak i kod teških slučajeva. Kod pacijenata koji se leče kod kuće, antibiotici se ne daju. Nisam to izmislio ja, to je protokol za lečenje. Čemu tolike količine antibiotika? Koje je objašnjenje za to?

Sa druge strane, i infektolog prof. dr Žarko Ranković navodi da, uz neadekvatnu primenu antibiotika, više nećemo imati čime da lečimo druge bolesti, poput upale pluća.

Pročitajte još

Srbija na antibioticima! Lekari ne znaju zašto se koronavirus leči lekom koji na njega ne deluje

Ljuta paprika i biber leče koronavirus?! SZO proširila listu zabluda o kovidu, a ova je najgora

– Tu se može stvoriti problem, da organizam ne reaguje na terapiju. Onda se ona menja, dok se ne pronađe lek na koji bakterije nisu stvorile rezistenciju. Za to vreme bolest napreduje, a terapija se dobija u tek poodmukloj fazi – poručio je o,n i dodao da je ovaj problem postojao i ranije, a ne samo sada, tokom pandemije koronavirusa.

– Stalno upozoravamo građane na ovaj problem. I ranije su ljudi uzimali samoinicijativno antibiotike. Kada dobiju temperaturu, bez kosnultacije sa lekarom, popiju dva-tri antibiotika, i čim temperatura spadne, prestanu s tom terapijom. To je podjednako štetno kao i nekontrolisani unos te vrste lekova – zaključio je infektolog.

 

Spisak prof. dr Ivkovića, o bolestima koj nam prete:

MRSA Posebna vrsta bakterije iz grupe stafilokoka, koja “proždire” tkiva, otporna je na sve takozvane betalaktamske antibiotike. Pojavila se prvi put 1961. godine, u Velikoj Britaniji, a poznatija je od 1981. godine kada se raširila u SAD. Noćna mora koja se već dešava, a nakon ovoga će biti još gore.
Pseudomonas
Pseudomonas aeruginosa spada u oportunističke bakterije, koje su posebno opasne za pacijente na respiratorima, kod onih sa opekotinama i drugim teškim bolestima. Date pacijentu pet različitih antibiotika, koji ne deluju na kovid 19, bolest napreduje i dođe do respiratora i pseudomonasa, koji nema više čime da se leči.
Acinetobakter
Već sada ga je teško lečiti. Čest uzročnik bolničkih infekcija, posebno kod onih koji su na respiratorima, sa kateterima i tubusima. Bolnička pneumonija, po pravilu odnosi pacijenta.
Enterokoke
Najznačajnija iz ove grupe je Enteroccocus faecalis. Već se teško leči jer je rezistentna na mnoge antibiotike. Stvara gnojna zapaljenja.
Klostridijum
Clostridium difficile je česta bakterija koja se javlja nakon dugotrajnih upotreba antibiotika. Izaziva teške prolive. Stvara pseudomembranozni kolitis.
Mikobakterijum tuberkuloze
Mycobacterium tuberculosis je izazivač tuberkuloze. Već postaje urgentno naći antibiotik koji bi delovao na tuberkulozu. Srećna okolnost je što postoji vakcina, ali deluje da se vraća vreme tuberkuloze, jedne strašne bolesti opisane u toliko životopisa poznatih, koji su od nje umrli mladi. Meni je deda umro od tuberkuloze u doba kada mu je sin bio tek dete. Da je bilo antibiotika, možda bi dočekao da upozna mene, da bude ponosan na svog sina. Ove sudbine će se ponavljati.
Mikobakterijum lepre
Lepra je davno zaboravljena bolest. Inkubacija traje i do 20 godina. Leči se antibioticima, ali se zna da je rezistentna na neke. Mislite da ne postoji više? Varate se. Ima još oko 200.000 slučajeva godišnje u Angoli, Brazilu, Centralnoj Afričkoj Republici, Kongu, Mikroneziji, Indiji, Kiribatiju, Madagaskaru, Nepalu, Maršalskim Ostrvima i u Tanzaniji.
Klebsijela
Klebsijela je bakterija koji može da napravi bolničke epidemije. Smrtnost je oko 50 odsto i oko 100 odsto za one koji već imaju neku drugu bolest.
Jersinija pestis
U narodu poznata kao kuga. I, to je bakterija. Još ima slučajeva kuge. Šta će da je sprečava ako antibiotici ne budu delovali.
Kandida, aspergiloza i ostale gljivice “pozdravljaju” odluku da se svima, bez kriterijuma, daju antibiotici.
Za sam kraj nekrotizirajući fascilitis ili flash eating bacteria. Samo ime govori o čemu se radi, bakterijska infekcija koja “proždire” tkiva. Najčešće je izaziva MRSA, ali mogu i druge bakterije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi