Cirkuliše virus gori od kovida! Smrtnost i do 75 odsto, a prenosi ga šišmiš, čiji rođak živi u Srbiji

Nipah je virus koji bi mogao da planeti zada grdnije glavobolje od svih mutiranih sojeva koronavirusa. Smrtnost koju on izaziva je i do 75 odsto, a prelazi sa životinja na ljude. Obično ga prenosi šišmiš, čiji “rođak” živi u Srbiji, zbog čega se može pojaviti i kod nas. Virusolog dr Ana Gligić kaže da je ovo odavno poznat virus, koji “izaziva strah i trepet” kada se pojavi.

Istovremeno, virus nipah je verovatno jedan od najsmrtonosnijih na svetu što se tiče ljudi, a prema objavljenim informacijama, može se preneti kontaminiranom hranom. Da stvar bude gora, mogu ga dobiti i životinje, poput svinja, pa se može uneti i preko mesa.

Kako navodi dr Ana Gligić, ne bi bilo prijatno da se raširi, ali je istina da ga ima.

– Javlja se povremeno, kao i ostale infekcije, odnosno na nekoliko godina. Do sada je bilo samo lokalnih žarišta, nije bilo pandemija, ali one nisu isključene, s obzirom na način prenošenja – objašnjava doktorka Gligić.

Nipah virus (NiV) je RNA virus iz roda henipavirusa, koji je prvi put prepoznat 1999. godine, među malezijskim svinjarima. Ali u Bangladešu i istočnoj Indiji se, od prve pojave 2001. godine, redovno događaju epidemije.

Počne s povišenom temperaturom, a završi upalom mozga

Prvi simptomi su najčešće visoka temperatura, glavobolja, bol u grlu i mišićima ili povraćanje. Nakon toga slede vrtoglavica, pospanost, promena svesti… Pojavljuje se i upala pluća, koja može da se razvije u potpuno otkazivanje respiratorne funkcije. Inkubacija traje od četiri do 14 dana, a može se razvući čak i na 45 dana. Od 25 do 60 odsto onih koji prežive upalu mozga, oko petine ostaje sa doživotnim posledicama, poput epilepsije ili umne poremećenosti. Inače, ne postoje lekovi ni vakcine protiv nipah virusa.

Tokom epidemije u Maleziji, prema objavljenim podacima, većina ljudi se zarazila kontaktom sa bolesnim svinjama ili njihovim zaraženim mesom. U Bangladešu i Indiji je polovina zaražena konzumacijom voća i sličnih proizvoda kontaminiranih urinom ili slinom zaraženih šišmiša. Druga polovina zaražena je prenosom virusa sa čoveka na čoveka.

Inače, prirodni rezervoar virusa dokazan je kod šišmiša iz roda Pteropus i nekoliko drugih podvrsta. Doktorka Gligić kaže da “rođak” ovog šišmiša živi u Srbiji, zbog čega bi moglo doći do širenja virusa čak i u našoj zemlji.

Trenutno nije toliko opasno, ali ako mutira…

Infektolog i bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS dr Dragan Delić takođe ne isključuje mogućnost da se virus pojavi u Srbiji, ali ne u skorije vreme.

On je objasnio da trenutno ne postoji velika opasnost od ovog virusa u Srbiji, ali da nije isključeno da će do toga doći u nekom momentu.

Pročitaje još:

U Srbiji registrovano osam slučajeva zaraze novim, britanskim sojem korona virusa

Kako koronavirus utiče na trudnoću, a kako na plodnost muškaraca i žena? Dr Jovanović otkriva sve detalje

– Trenutno ne vidim mogućnost da nipah bude aktuelan u našim krajevima. Sve dok virusi nemaju osobinu da se lako šire među ljudima, kao što ima kovid, ne postoji opasnost od epidemije. Ali virusi mutiraju godinama i nakon tih mutacija postoji opasnost da steknu osobinu da se lakše šire među ljudima i prelaze sa čoveka na čoveka – kaže doktor.

On dodaje da trenutno postoji oko 30 virusa koji su “na čekanju” i kojima bi nakon mutacija bilo omogućeno da lakše uđu u ljudsku populaciju.

– Ako je 3.500 virusa već prešlo u humanu medicinu i ostali su u nama, onda je pitanje vremena kada bi i sa ovim to moglo da se desi – kaže on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi