Alarmantno! Najpoznatija lekovita biljka, koju svi koristimo, štetna je po zdravlje, a jedna stvar baš je zabrinjavajuća

Ekstrakti biljke aloje vere, koji se koriste u svim zemljama sveta, pa i u Srbiji, sadrže štetne sastojke, koji su toksični i u određenim situacijama mogu biti i kancerogeni, pokazuju podaci Evropske agencije za sigurnost hrane. Zbog toga je pre dve i po nedelje doneta uredba da se takvi proizvodi povuku sa tržišta.

Naime, određene supstance u ovom kaktusu mogu da budu genotoksične i da utiču na gene, a ceo list biljke može da bude kancerogen. Upravo zbog toga Evropska komisija je 18. marta donela uredbu kojom se poručuje da su određene supstance u zeljastoj biljci, koja se vekovima koristi u narodnoj medicini, zapravo štetni za oralnu upotrebu.

U ovom dokumentu piše da je, na osnovu ranijeg zahteva EK, Evropska agencija za sigurnost hrane 2017. završila naučno ispitivanje i donela mišljenje da su takozvani hidroksiantracenski derivati, koje sadrže ekstrakti aloje, genotoksični, ali pre svega da je ekstrakt celog lista ove biljke kancerogen.

Zabrana za suplemente i prehrambene proizvode

Sada je komisija otišla korak dalje i uredbom naložila da se proizvodi koji sadrže sastojke aloe-emodin, emodin, dantron, kao i svi proizvodi od lišća aloje koji sadrže hidroksiantracenske derivate, u potpunosti zabrane u prehrambenim i dijetetskim proizvodima, dok se neki drugi sastojci stavljaju u ograničenu upotebu i nadzor.

To zapravo znači da se ove zabrane i ograničenja odnose samo na dijetetske suplemente i prehrambene proizvode, pošto u generičkim i inovativnim lekovima nema ekstrakata aloje, već samo, eventualno, nekih njegovih sastojaka, koji su dozvoljeni za upotrebu.

O štetnim svojstvima aloje vere govorila je i dr sc. Nada Kovačević, šef katedre za farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja je objasnila da je ta odlika ove biljke bila poznata i odranije.

Štetnost odavno poznata

– Odavno je poznato da je oralni unos veće količine sastojaka iz ekstrakta aloje štetan. O tome se do sada vodilo računa u legalnoj proizvodnji suplemenata, pa su oni sadržali upozorenja na uputstvima i pakovanjima. Ali treba imati na umu da se radi o zaista velikim količinama, koje su precizno utvrđene laboratorijskim ispitivanjima – napominje profesorka Kovačević, i dodaje da su lekovi i dijetetski suplementi korisni, ali da njima i inače treba rukovati svrsishodno, a da svako preterivanje može da bude opasno.

S druge strane, ovakvi proizvodi prodaju se i na rafovima apoteka širom zemlje, ali, kako za “24sedam” kaže Rada Milutinović, magistar farmacije, koncentracija aloje je kontrolisana.

– Suplementi na bazi aloje koji se koriste za oralnu upotrebu prodaju se u apotekama, najčešće u kombinaciji sa nekim voćnim ekstratom. Međutim, to su registrovani dijatetski proizvodi. A da bi se neki proizvodi deklarisali kao suplement, dovoljno je dokazati njihovu neškodljivost, dok, s druge strane, nije potrebno opravdavati njihovu delotvornost. Zato se oni lako i registruju – objašnjava naša sagovornica.

– Kada su u pitanju drugi proizvodi od aloje, najviše ima onih koji se koriste kao gelovi ili kreme za hidrataciju kože i saniranje iritacija poput svraba, opekotina ili ekcema. Oni su potpuno bezbedni – poručila je ona.

Crno tržište bez kontrole

Međutim, veliki problem predstavljaju mnogobrojni sajtovi i proizvođači koji reklamiraju i prodaju prehrambene preparate i suplemente na bazi aloje na društvenim mrežama. Po pravilu, kaže za “24sedam” predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović, ti proizvodi bi sada morali da prolaze laboratorijsku analizu, kako bi se utvrdilo da li u sebi sadrže štetne sastojke. A ukoliko se potvrdi štetnost, trebalo bi ih odmah povući.

– Nije novost da se brojni neprovereni preparati, pa i oni sa ekstratom aloja vere, prodaju na internetu bez ikakve kontrole. Naravno, postoji od 3.000 do 4.000 vrsta ovog kaktusa, pa treba detaljno obratiti pažnju na koju se odnosi doneta uredba. Takođe, ta odluka Evropske komisije važi i za našu zemlju, jer je Srbija, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u obavezi da poštuje i primeni regulativu Evropske unije po ovom pitanju – navodi on.

Sporne proizvode, kako dodaje, treba povući, a potrošači bi trebalo da budu obrazrivi prilikom kupovine “na neviđeno”.

Pročitajte još

Human gest: Prekršajno kažnjena lica pomažu u dopremanju boca s kiseonikom za najugroženije pacijente u KBC “Zemun”

Da li je na pomolu nova metoda otkrivanja koronavirusa? Idealna je za sve one kojima je PCR test veoma neprijatan i bolan

– Više puta je naša organizacija upozoravala da je kupovina preko interneta “mačka u džaku”. Mi smo sačinili i crnu listu, sa oko 300 nelegalnih proizvoda, međutim, ona iz dana u dan neprestano raste. Zato, jedini savet potrošačima je, dok nadležne poljoprivredne inspekcije proveravaju ispravnost artikala, da veruju struci i nauci, a ne neproverenim informacijama. Jedino tako će biti sigurni da su kupili proizvod bezbedne proizvodnje – objasnio je Papović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi