NALED: Gosti restorana na tanjirima "ostave" 15.000 tona hrane

Sistematičnim planiranjem nabavke namirnica i veličine porcija, kao i pravilnim upravljanjem otpadom od hrane, ugostiteljski objekti u Srbiji mogu da uštede finansijski i, istovremeno, doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine, rečeno je danas na online radionici “Kako tretirati otpad od hrane“ koju je organizovao NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz podršku GIZ-a.

Ugostiteljski objekti u Srbiji naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane oko 40.000 tona otpada i to 25.000 “kuhinjskog“ i još oko 15.000 onog koji gosti ostave “na tanjiru“, navodi se u saopštenju NALED-a.

– Ukoliko bi pravilno planirali nabavku namirnica i veličinu porcija i uz to pravilno odvajali biljni od životinjskog otpada i predavali ga operateru, ugostitelji ne bi ostvarili samo finansijske benefite, već bi bili prepoznati i kao društveno-odgovorne kompanije, imajući u vidu da otpad koji završi na deponiji emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte – objasnio je regionalni menadžer kompanije EsoTron Bojan Gligić.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou nikad se ne pojede. U Srbiji 247.000 tona završi na deponiji.

– Jedno od potencijalnih rešenja je uvođenje fiskalnih olakšica za doniranje jestive hrane dobrotvornim organizacijama, dok bi se hrana koja je nebezbedna za ljude iskoristila za ishranu životinja, kompost, proizvodnju biogasa i energije – kaže šef Jedinice za životnu sredinu u NALED-u Slobodan Krstović.

Pročitajte još: Skoro 80 kompanija oseća posledice odliva kadrova iz Srbije

Paralelno, istuče, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi